Šta se dešava posle odbrane

Posle odbrane sledi kratko većanje komisije, saopštavanje ocene i potpisivanje zapisnika — sve to po pravilu istog dana, u roku od nekoliko minuta. Zatim dolazi administrativni deo, koji traje duže: prvo se dobija uverenje o završenim studijama, a diploma stiže kasnije, često nakon više meseci.

Redosled je skoro svuda isti: većanje, ocena, potpisi, uverenje, diploma. Ono što se razlikuje su nazivi dokumenata, rokovi i to šta se traži od tebe posle odbrane. Svaka visokoškolska ustanova to uređuje svojim pravilima, pa je studentska služba tvog fakulteta jedini pouzdan izvor za konkretne datume i obrasce.

Ono što studente najčešće iznenadi je vremenska razlika između uverenja i diplome. Uverenje je dokument koji u praksi radi sve ono za šta ti diploma treba — prijava za posao, konkurs, upis na dalji nivo studija — i dobija se relativno brzo. Sama diploma je svečani dokument koji se izrađuje kasnije.

Prvih deset minuta

Kad se pitanja završe, komisija te zamoli da izađeš iz sale. Većanje traje kratko, najčešće nekoliko minuta, i u njemu se usaglašava ocena.

Zatim te pozovu nazad i predsednik komisije saopšti ocenu, obično uz kratko obrazloženje i čestitku. Posle toga se potpisuje zapisnik o odbrani — dokument koji komisija popunjava i koji ostaje u tvom dosijeu. U nekim slučajevima se istog dana potpisuje i još poneki obrazac; šta tačno, reći će ti služba ili sekretar katedre.

Kako ceo termin teče, od dolaska do ovog trenutka: kako izgleda odbrana diplomskog rada.

Kako nastaje ocena

Ocena diplomskog rada u praksi sastoji se iz tri dela, iako se saopštava kao jedan broj:

Udeli nisu propisani jednako svuda i razlikuju se po fakultetima; negde se rad i odbrana ocenjuju odvojeno, pa se u indeks upisuju dve ocene. Ono što je zajedničko jeste da rad nosi najveći deo, jer ga komisija čita pre termina i o njemu ima mišljenje pre nego što uđeš u salu.

Poslednji deo je istovremeno i jedini na koji možeš da utičeš tog dana. Ko u komisiji postavlja kakva pitanja i zašto: ko je ko u komisiji.

Na većini fakulteta ocena diplomskog rada ulazi u prosek studija ili se navodi odvojeno u uverenju i diplomi — kako je kod tebe, proveri u studentskoj službi.

Uverenje o diplomiranju

Posle odbrane se u službi podiže uverenje o završenim studijama. Naziv se razlikuje — negde je uverenje o diplomiranju, negde uverenje o stečenom obrazovanju — ali je uloga svuda ista: to je zvanična potvrda da si završio studije, pre nego što diploma bude izrađena.

Nekoliko praktičnih stvari koje vredi znati:

• Izdaje se na zahtev, i ponekad se plaća taksa. Ne dolazi samo od sebe.
• Može imati rok važenja ili se izdaje u više primeraka; ako ti treba za više mesta, traži više primeraka odjednom.
• Prihvata se kao dokaz o završenim studijama kod poslodavaca i na konkursima, uključujući i prijavu za nastavak studija.
• Podigni ga čim možeš, čak i ako ti u tom trenutku ne treba. Kasnije je uvek gužva.

Šta se tačno traži za izdavanje — obrazac, uplata, vraćanje indeksa, potvrda biblioteke — razlikuje se po fakultetu i najbolje se pita odmah po odbrani, dok si već tu.

Diploma i dodatak diplomi

Diploma se izrađuje kasnije i rok je različit: negde nekoliko meseci, negde duže. Uz nju ide i dodatak diplomi, dokument koji opisuje sadržaj studijskog programa, položene predmete i ostvarene bodove, i koji je koristan kad se obrazovanje priznaje van zemlje.

Uručivanje ide na dva načina. Na nekim fakultetima se diploma preuzima u službi po obaveštenju, na drugim se dodeljuje na svečanoj promociji koja se organizuje periodično. Promocija nije uslov za sticanje zvanja — zvanje je stečeno danom odbrane, a diploma je dokument koji to potvrđuje.

Do tada uverenje radi posao. Ako ti negde traže baš diplomu, a ona još nije izrađena, u službi se može dobiti potvrda o tome.

Šta biva sa samim radom

Na većini fakulteta se odbranjen rad predaje biblioteci u štampanom i elektronskom obliku, a sve češće i objavljuje u digitalnom repozitorijumu ustanove. Šta se od toga traži i u kom roku, piše u uputstvu tvog fakulteta.

Dve stvari koje iz toga slede. Prva: rad će biti javno dostupan, pa je vredno da poslednja verzija bude ona sređena, sa ispravljenim sitnicama koje su na odbrani pomenute. Druga: ako u radu ima podataka koji bi mogli da otkriju identitet ispitanika ili organizacije, to se rešava pre predaje biblioteci, a ne posle: etička pitanja u istraživanju.

Ako se planira objavljivanje dela rada u časopisu, o tome se razgovara sa mentorom, i to najbolje pre nego što rad ode u repozitorijum. Šta se pri tome menja u samom tekstu i o čemu se sve dogovara pre slanja: objavljivanje rada posle odbrane.

Ako rad ne prođe iz prvog puta

Dešava se retko, jer se rad ne izlazi na odbranu dok mentor ne da saglasnost. Kad se desi, ishod je najčešće vraćanje rada na doradu sa konkretnim primedbama, a ne potpuno odbijanje teme.

Postupak je tada isti kao i prvi put: primedbe se razvrstaju, primene, rad prođe kroz mentora i zakaže se novi termin. Rokovi i uslovi za ponovnu odbranu su propisani pravilima fakulteta i tu nema opšteg odgovora. Kako se primedbe razvrstavaju po težini: kako se čitaju i primenjuju mentorove ispravke. Šta se u tom slučaju konkretno ispravlja i kako izgleda drugi termin: ponovna odbrana.

Pet pitanja za studentsku službu, istog dana

1. Kada mogu da podignem uverenje i šta je potrebno za njega?
2. Da li treba nešto da vratim — indeks, knjige iz biblioteke, obrazac o razduženju?
3. U kom roku predajem rad biblioteci i u kom obliku?
4. Kada se očekuje izrada diplome i da li se preuzima u službi ili na promociji?
5. Da li mi status studenta prestaje danom odbrane i utiče li to na nešto što mi je vezano za taj status?

Poslednje pitanje se najčešće zaboravi, a od njega zavise praktične stvari kao što su smeštaj, prevoz ili zdravstveno osiguranje preko fakulteta. Odgovori se razlikuju po ustanovi i po ličnoj situaciji, pa ih traži od službe, a ne od kolega.

Koliko ceo postupak od predaje rada do diplome obično traje i šta ga najčešće produži: od predaje do diplome.