Preporuke i buduća istraživanja u zaključku
Kako se pišu preporuke i predlozi za buduća istraživanja u zaključku diplomskog rada: izvode se iz nalaza i ograničenja, a ne iz opštih želja.
Kratak odgovor
Preporuka se izvodi iz nalaza, ne iz opšteg mišljenja. Svaka mora da ima rečenicu u rezultatima iz koje sledi, jasnog adresata i radnju koja se može uraditi. Predlozi za buduća istraživanja izvode se iz ograničenja i iz nalaza koji nisu objašnjeni. Rečenice tipa „preporučuje se veće ulaganje u ljudske resurse" nisu preporuke jer se ne oslanjaju ni na jedan podatak iz rada.
Poslednji deo zaključka je mesto na kom najviše radova sklizne. Sve do tada je tekst vezan za podatke, a onda odjednom dolaze rečenice tipa „preporučuje se veće ulaganje u ljudske resurse”, „neophodno je podizanje svesti” i „potrebna su dalja istraživanja u ovoj oblasti”. To nisu preporuke. To su opšta mesta koja bi stajala u bilo kom radu iz bilo koje oblasti, i komisija ih tako i čita.
Preporuka je izvedena tvrdnja. Ima svoj koren u konkretnom nalazu iz tvog istraživanja i može se pratiti unazad do tabele iz koje dolazi. Provera je jednostavna i nemilosrdna: za svaku preporuku pokaži rečenicu iz poglavlja sa rezultatima na osnovu koje je napisana. Ako je ne možeš pokazati, preporuka nije tvoja — nego tvoje mišljenje o temi, koje u zaključku nema mesto.
Isto važi za predloge za buduća istraživanja. „Potrebna su dalja istraživanja” je rečenica bez sadržaja. Predlog ima predmet, razlog i smer: šta bi trebalo proveriti, zašto to ovaj rad nije mogao, i kako bi se to uradilo.
Gde ovaj deo stoji u odnosu na ostatak zaključka i šta mu prethodi: zaključak diplomskog rada.
Dve vrste preporuka
U zaključku po pravilu postoje dve grupe i one se ne mešaju u istom pasusu, jer se obraćaju različitim ljudima.
| Praktične preporuke | Predlozi za buduća istraživanja | |
|---|---|---|
| Kome se obraćaju | onima koji rade u toj oblasti | onima koji će istraživati dalje |
| Iz čega se izvode | iz potvrđenih nalaza | iz ograničenja i neobjašnjenih nalaza |
| Šta traže | promenu u praksi | drugo istraživanje |
| Koliko ih ima | dve do četiri | dva do tri |
Neka uputstva traže da se ove dve grupe razdvoje i podnaslovima. Proveri kako je kod tebe; i kad podnaslova nema, razdvajanje u pasusima se isplati.
Lanac od nalaza do preporuke
Preporuka se ne piše odjednom. Sastavlja se u tri koraka, i najbrži način je da ih ispišeš u tabeli pre nego što kreneš da pišeš zaključak. Primer prati zamišljeno istraživanje o zadovoljstvu poslom u malim preduzećima; brojevi su ilustracija.
| Nalaz | Šta iz njega sledi | Preporuka |
|---|---|---|
| Zadovoljstvo je više kod onih koji češće prijavljuju nematerijalne podsticaje (H1 potvrđena) | Podsticaji koji ne koštaju imaju merljiv efekat | Uvesti redovnu, kratku povratnu informaciju o radu, jer se pokazala povezanom sa zadovoljstvom |
| Najniže ocene kod zaposlenih sa stažom do tri godine | Prve godine su kritičan period | Formalizovati uvođenje u posao u prvih šest meseci |
| Nema razlike po nivou obrazovanja (H3 nije potvrđena) | Kategorije su možda bile preširoke | Proveriti isto pitanje sa užim obrazovnim kategorijama i podacima o sadržaju posla |
Prva dva reda daju praktične preporuke, treći daje predlog za dalja istraživanja. Svaki red počinje nalazom — to je ono što celu stvar drži.
Ako neki red ne možeš da popuniš od leve kolone udesno, nego ti je preporuka pala na pamet prva pa tražiš nalaz koji bi je opravdao, to je znak da preporuka ne pripada ovom radu.
Praktične preporuke: kome, šta, zašto
Preporuka koja radi ima tri sastojka, i gubitak bilo kog je čini praznom.
Adresat. Kome se preporuka upućuje — rukovodstvu malih preduzeća, kadrovskoj službi, nastavnicima, lokalnoj samoupravi. Bez adresata rečenica visi u vazduhu. Ovde treba biti realan: preporuka upućena „nadležnim institucijama” nije upućena nikome.
Radnja. Šta konkretno treba uraditi, izrečeno glagolom. „Uvesti”, „skratiti”, „razdvojiti”, „meriti” — a ne „unaprediti”, „poboljšati”, „posvetiti veću pažnju”. Test: da li bi onaj kome je preporuka upućena znao šta u ponedeljak da uradi.
Osnov. Zašto baš to — sa upućivanjem na nalaz. Ovo je deo koji preporuku vezuje za rad i koji se najčešće izostavi.
Slabo: Preporučuje se da preduzeća posvete veću pažnju motivaciji zaposlenih.
Nema adresata koji je konkretan, nema radnje koja se može izvesti, nema osnova.
Jako: Rukovodiocima malih preduzeća može se preporučiti da uvedu redovnu, kratku povratnu informaciju o radu, na nedeljnom ili dvonedeljnom nivou. Učestalost nematerijalnih podsticaja pokazala se povezanom sa zadovoljstvom poslom u ispitanom uzorku, a ovakav oblik podsticaja ne zahteva dodatna sredstva, što je u malim kolektivima praktično ograničenje.
Poslednja rečenica radi nešto dodatno: uvažava okolnosti adresata. Preporuka koja traži budžet od preduzeća koje ga nema neće biti primenjena, ma koliko bila tačna.
Ograda je obavezna i kod preporuka. „Može se preporučiti”, „u ispitanom uzorku” — nalaz sa jednog uzorka ne daje pravo na uputstvo celoj delatnosti. Dokle nalaz sme da se protegne: kako se opisuju rezultati.
Predlozi za buduća istraživanja: četiri izvora
Nisu stvar mašte. Postoje četiri mesta u tvom radu odakle se izvode, i sva četiri su već napisana dok stigneš do zaključka.
Iz ograničenja. Svako ograničenje nosi svoj predlog. Uzorak sa jednog područja → provera na širem uzorku. Prikupljanje u jednom trenutku → praćenje kroz vreme. Samoprocena → poređenje sa objektivnim podatkom. Kako se ograničenja pišu tako da ovo bude moguće: ograničenja istraživanja.
Iz nepotvrđenih hipoteza. Kad hipoteza nije potvrđena, a za to postoje dva moguća objašnjenja, predlog je istraživanje koje bi ih razdvojilo: neočekivani rezultati.
Iz zapažanja izvan hipoteza. Ono što si primetio u podacima, a nisi proveravao, prirodno postaje predmet sledećeg istraživanja.
Iz praznine koju si našao u literaturi, a nisi mogao da pokriješ. Ako si u pregledu literature utvrdio da nešto nije istraženo, a tvoj rad je pokrio samo deo toga, ostatak je predlog.
Slabo: Preporučuju se dalja istraživanja na ovu temu.
Jako: Istraživanje je sprovedeno na uzorku iz jedne delatnosti, pa se nalaz ne može preneti na privredu u celini. Provera na uzorku koji obuhvata više delatnosti pokazala bi da li je veza između nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom opšta ili vezana za uslove rada u posmatranom sektoru.
Drugi primer ima predmet, razlog i smer. Neko bi po njemu mogao da osmisli istraživanje — to je merilo.
Šta nije preporuka
- Opšte mesto. „Podizanje svesti”, „veća ulaganja”, „unapređenje sistema”. Stoji u svakom radu, znači u nijednom.
- Preporuka bez ijednog nalaza iza sebe. Tačna možda jeste, ali ovaj rad je nije pokazao.
- Ponovljen nalaz. „Preporučuje se da se vodi računa o zaposlenima sa kraćim stažom” nije preporuka nego prepričan rezultat. Preporuka kaže šta uraditi.
- Preporuka fakultetu ili mentoru. Zaključak se ne obraća onima koji rad ocenjuju.
- Preporuka koja traži nemoguće. Ako adresat nema ovlašćenje ni sredstva da to uradi, preporuka je deklarativna.
- Novi nalaz. U zaključku se ne pojavljuje podatak koji se u rezultatima ne vidi. To je greška koju komisija najbrže nađe, jer traži tabelu iz koje tvrdnja proizlazi.
Koliko ih treba i gde stoje
Realan obim je dve do četiri praktične preporuke i dva do tri predloga za dalja istraživanja. Više od toga znači da su preporuke počele da se izvode jedna iz druge, a ne iz nalaza.
Mesto zavisi od uputstva. Najčešće su u poslednjem delu zaključka, ponekad kao zaseban odeljak posle zaključka, a kod radova sa izraženim praktičnim delom ponekad i na kraju diskusije. Proveri uputstvo fakulteta i smernice mentora.
Bez obzira na mesto, redosled unutar dela je isti: prvo praktične preporuke, pa predlozi za istraživanja, jer prve gledaju u sadašnjost a drugi u budućnost, i tako se tekst prirodno zatvara.
Na odbrani
Ovo je deo rada iz kog komisija najčešće postavi pitanje, i pitanje je skoro uvek isto: „na osnovu čega ste to preporučili?”
Ako je preporuka izvedena po lancu iz tabele na početku ovog teksta, odgovor je gotov pre nego što je pitanje postavljeno:
Preporuka se oslanja na nalaz prikazan u tabeli 7, gde se učestalost nematerijalnih podsticaja pokazala povezanom sa zadovoljstvom poslom. Veza je povezanost, ne uzročnost, pa je preporuka formulisana kao mogućnost, a ne kao uputstvo.
Druga polovina odgovora — ograda o povezanosti — je ono što razlikuje siguran odgovor od odbrambenog. Njome pokazuješ da znaš dokle nalaz ide, pre nego što ti to neko kaže.
Provera pre predaje
- Za svaku preporuku: možeš li da pokažeš rečenicu iz rezultata iz koje sledi?
- Ima li svaka preporuka adresata koji je konkretan?
- Počinje li svaka glagolom radnje koja se može izvesti?
- Postoji li u zaključku ijedna rečenica koja bi stajala u bilo kom drugom radu?
- Jesu li praktične preporuke i predlozi za istraživanja razdvojeni?
- Ima li svaki predlog za istraživanje predmet, razlog i smer?
- Vodi li svako navedeno ograničenje do bar jednog predloga?
- Pojavljuje li se u ovom delu ijedan podatak koji se u rezultatima ne vidi?