Etička pitanja u studentskom istraživanju

Etika u istraživanju nije formalnost koja se rešava jednom rečenicom u metodologiji. To je skup odluka koje se donose pre prikupljanja podataka i koje posle ne mogu da se poprave. Upitnik koji je već popunjen sa imenom i prezimenom ne postaje anoniman time što ćeš kasnije izbrisati kolonu; učenik koji je anketiran bez znanja škole ne postaje ispitanik sa saglasnošću time što ćeš je tražiti naknadno.

Četiri obaveze pokrivaju gotovo sve što diplomski rad sreće. Dobrovoljnost i informisani pristanak — ispitanik zna u čemu učestvuje i može da odustane. Zaštita identiteta — iz rada se ne može zaključiti ko je šta rekao. Saglasnost ustanove — ako se istražuje u školi, preduzeću ili ustanovi, tamo postoji neko ko to odobrava. Postupanje sa podacima — gde se čuvaju, ko im pristupa i šta se s njima dešava posle odbrane.

Konkretna pravila se razlikuju: neki fakulteti imaju etičku komisiju i propisanu proceduru odobrenja, drugi to ostavljaju mentoru, a ustanove u kojima se istražuje imaju svoja pravila. Ono što sledi je okvir; uputstvo tvog fakulteta i pravila ustanove su merodavni.

Primer koji se vodi kroz ceo tekst

Rad istražuje navike korišćenja društvenih mreža kod učenika sedmog i osmog razreda jedne osnovne škole, anketom u razredu. Taj primer nosi sve tri osetljive tačke odjednom: maloletni ispitanici, istraživanje unutar ustanove i tema koja dodiruje privatnost.

Informisani pristanak

Pristanak je informisan ako je ispitanik pre učešća dobio pet stvari, napisanih jezikom koji razume.

Ko istražuje i u okviru čega. Ime studenta, fakultet, da je reč o diplomskom radu, ime mentora i način da se stupi u kontakt.

Šta se istražuje i šta se od njega traži. Tema u jednoj rečenici, koliko popunjavanje traje i od čega se sastoji.

Šta se dešava sa podacima. Ko ih vidi, kako se čuvaju, u kom obliku se objavljuju i do kada se drže.

Da je učešće dobrovoljno i da se može prekinuti. Bez posledica i bez obrazlaganja — i to mora biti istina, što je važno kad se anketira u razredu ili na radnom mestu, gde pritisak postoji i kad ga niko ne izgovori.

Kome se obratiti sa pitanjem. Jedna adresa je dovoljna.

Kod onlajn upitnika pristanak se daje potvrdom na prvoj strani, pre prvog pitanja. Kod papirnog upitnika stoji na vrhu ili kao odvojen list. Kod intervjua se traži izričito, i posebno za snimanje — snimanje bez pitanja je najčešća etička greška u studentskim radovima.

Tekst pristanka ide u priloge rada, u obliku u kom je ispitanicima i dat. Kako se piše sam instrument koji uz njega ide: kako se pravi upitnik.

Anonimnost naspram poverljivosti

Dva pojma koja se stalno mešaju, a razlika je praktična.

Anonimno znači da ni ti ne znaš ko je odgovorio. Nema imena, nema podatka po kom se osoba prepoznaje, nema mogućnosti da se odgovor poveže sa pojedincem — ni od strane istraživača.

Poverljivo znači da ti znaš ko je odgovorio, ali to nigde ne objavljuješ i podatke čuvaš tako da im niko drugi ne pristupa. Intervju je po prirodi poverljiv, nikad anoniman.

Ako u radu piše „anonimno”, a upitnik ima polje za odeljenje, pol i uzrast u maloj školi, tvrdnja nije tačna: kombinacija tri podatka ume da bude dovoljna da se osoba prepozna. To je najčešći način na koji se anonimnost izgubi bez ijednog imena u tabeli.

Praktična pravila koja to rešavaju:

• Ne traži podatak koji ti ne treba za hipoteze.
• Kategorije postavi tako da ni jedna nema jednog ili dva člana; ako ima, spoji ih u obradi i reci da si to uradio.
• Ustanovu i mesto imenuj samo ako je to nužno; ako nije, piši „jedna osnovna škola u gradu X”.
• Citate iz intervjua očisti od detalja po kojima se osoba prepoznaje, i to označi.

Kad se u kombinovanom nacrtu ispitanici ankete pozivaju na intervju, anonimnost prvog dela mora da se odrekne ili da se reši odvojenim kontaktom — o tome gde nastaje taj problem: kombinovana metodologija. Konkretan postupak kojim se ispitanik štiti od prepoznavanja, od pitanja u upitniku do citata i priloga, opisan je u tekstu o anonimizaciji podataka.

Istraživanje sa maloletnicima

Ovde su pravila najstroža i najmanje trpe improvizaciju.

Saglasnost roditelja ili staratelja se po pravilu traži pre učešća. Način na koji se pribavlja i granice od kojih se traži zavise od propisa i pravila ustanove, pa se to proverava kod škole i kod mentora, ne po sećanju ili po tome kako je neko drugi radio.

Pristanak samog deteta se traži uz to, ne umesto toga. Dete koje ne želi da učestvuje ne učestvuje, čak i kad roditelj potpiše. To u razredu znači da mora postojati način da se ne popuni upitnik bez toga da se primeti ko ga nije popunio.

Škola daje svoju saglasnost posebno. Direktor ili stručna služba odobravaju sprovođenje u ustanovi, i to se ne izjednačava sa saglasnošću roditelja.

Tekst se prilagođava uzrastu. Objašnjenje napisano za odrasle nije informisani pristanak za dete od trinaest godina.

Osetljive teme traže dodatnu pažnju. Pitanja o porodici, zdravlju, iskustvu nasilja ili neprijatnim doživljajima na mrežama nisu ista kao pitanja o navikama. Ako tema može da dotakne nešto takvo, o obliku pitanja se dogovaraš sa mentorom i sa stručnom službom škole pre nego što upitnik ode.

Ceo postupak, od redosleda kojim se saglasnosti traže do toga šta se menja u samim pitanjima: istraživanje sa maloletnicima.

Ako pribavljanje saglasnosti ne uspe u roku, to menja uzorak — i to je podatak koji ide u rad, ne nešto što se prećutkuje: uzorak u istraživanju.

Saglasnost ustanove i pristup podacima

Istraživanje unutar organizacije traži odobrenje pre prvog kontakta sa ispitanicima. Traži se pisano, kratko: tema, šta se prikuplja, od koga, koliko traje, kako se štite podaci i šta ustanova dobija zauzvrat (najčešće rezime nalaza).

Dve stvari koje se često previde. Prva: rukovodilac ne daje pristanak umesto zaposlenih. Odobrenje ustanove otvara vrata; svaki ispitanik i dalje odlučuje za sebe. Druga: odobrenje ne sme da uključuje pravo uvida u pojedinačne odgovore. Ako uprava traži da vidi ko je šta odgovorio, to se odbija, jer se time ruši obećanje dato ispitanicima.

Kad se koriste postojeći podaci ustanove — evidencije, izveštaji, baze — pravila su ista kao za podatke prikupljene od ljudi, a često i stroža, jer ti podaci nisu prikupljeni za tvoje istraživanje.

Postupanje sa podacima

Deo koji se u radovima skoro nikad ne opiše, a lako se opisuje u tri rečenice: gde se podaci čuvaju, ko im pristupa i šta biva s njima posle.

Praktično: popunjeni upitnici i snimci se čuvaju na uređaju zaštićenom lozinkom, ne u deljenim direktorijumima; snimci se transkribuju pa brišu ako nema razloga da se čuvaju; u tabeli za obradu se umesto imena koriste oznake, a spisak koji povezuje oznaku i osobu, ako uopšte postoji, čuva se odvojeno. Rok čuvanja se kaže unapred, u tekstu pristanka, i poštuje se.

Kako se to opisuje u radu

Kratko potpoglavlje u metodologiji, četiri do šest rečenica, plus prilozi.

Slabo: Istraživanje je sprovedeno u skladu sa etičkim principima, uz poštovanje anonimnosti ispitanika.

Rečenica se može prilepiti na bilo koji rad. Ne kaže ko je odobrio, šta je ispitanicima rečeno i kako je identitet zaštićen.

Jako: Sprovođenje istraživanja odobrio je direktor škole na osnovu pisanog zahteva u kom su navedeni tema, sadržaj upitnika i način zaštite podataka. Za učenike je pribavljena saglasnost roditelja putem obrasca dostavljenog preko odeljenskih starešina; učenici za koje saglasnost nije vraćena nisu popunjavali upitnik, a popunjavanje se odvijalo tako da se nije videlo ko ga ne popunjava. Upitnik ne sadrži ime ni bilo koji podatak po kom se učenik može prepoznati; prikupljeni su samo razred i pol. Obrasci saglasnosti i tekst upitnika nalaze se u prilozima 1 i 2. Popunjeni upitnici čuvaju se kod autora rada do isteka roka navedenog u obaveštenju, i nisu dostupni zaposlenima u školi.

Ako je zbog etičkih ograničenja nešto moralo da se izostavi — pitanje koje je izbačeno, grupa koja nije obuhvaćena — to ide i među ograničenja, kao izbor sa razlogom: ograničenja istraživanja.

Najčešće greške

• Anketa u ustanovi bez pisane saglasnosti ustanove
• „Anonimno” napisano, a upitnik traži podatke po kojima se osoba prepoznaje
• Saglasnost roditelja izostavljena ili zamenjena odobrenjem škole
• Snimanje intervjua bez izričitog pitanja
• Pristanak napisan jezikom koji ispitanik ne razume, posebno kod dece
• Ispitivanje u razredu ili na radnom mestu organizovano tako da se vidi ko ne učestvuje
• Citat iz intervjua sa detaljem po kom se sagovornik prepoznaje
• Kategorija sa jednim ili dva ispitanika prikazana u tabeli
• Etika svedena na jednu opštu rečenicu, bez priloga i bez opisa postupka

Provera pre prikupljanja podataka

1. Znam li šta uputstvo mog fakulteta traži — postoji li etička komisija ili procedura odobrenja?
2. Postoji li pisana saglasnost ustanove u kojoj istražujem?
3. Da li tekst pristanka sadrži svih pet elemenata i je li napisan jezikom ispitanika?
4. Ako su ispitanici maloletni — je li pribavljena saglasnost roditelja i pita li se i samo dete?
5. Može li se iz kombinacije prikupljenih podataka neko prepoznati?
6. Tražim li ijedan podatak koji mi ne treba ni za jednu hipotezu?
7. Zna li se gde se podaci čuvaju, ko im pristupa i do kada?
8. Idu li obrasci pristanka i saglasnosti u priloge rada?

Ako u bilo kojoj od ovih tačaka nisi siguran, pitanje ide mentoru pre prikupljanja podataka, a ne posle. Etička greška je jedina vrsta greške u diplomskom radu koja se ne može ispraviti ponovnom obradom podataka.