Ko je ko u komisiji i šta koga zanima
Ko čini komisiju na odbrani diplomskog rada, šta gleda mentor, šta predsednik, a šta treći član, kakva pitanja dolaze od koga i kako se priprema za svakog.
Komisiju za odbranu diplomskog rada po pravilu čine tri nastavnika: mentor, predsednik komisije i još jedan član. Broj i način imenovanja propisuje svaki fakultet svojim pravilima, pa se sreću i komisije od više članova — ali podela uloga koja sledi važi u velikoj većini slučajeva.
Najkorisnije što o komisiji treba znati nije ko sedi gde, nego koliko je ko čitao i sa kojim ciljem. Mentor je rad čitao u više verzija i njegove primedbe su u tekst već ugrađene. Predsednik ga je pročitao jednom, celog, i gleda da li rad kao celina stoji. Treći član ga je najčešće takođe pročitao jednom, ali sa strane — bez konteksta vaših razgovora, bez znanja šta je usput menjano i zašto.
Odatle sledi i odakle dolaze pitanja. Mentor pita najmanje, jer odgovore već zna. Predsednik pita o celini i o vezama među poglavljima. Najoštrija pitanja gotovo uvek dolaze od člana koji nije mentor, i skoro uvek se tiču metodologije — uzorka, instrumenta i onoga što se iz podataka sme zaključiti. Ako se pripremaš samo za jednog člana, pripremaj se za njega.
Mentor
Mentor je rad vodio i on ga pred komisijom, u praksi, i brani. Uvodna reč u kojoj predstavlja temu i saradnju sa studentom nije formalnost — to je ocena koju ostali članovi čuju pre nego što ti progovoriš.
Pitanja mentora, kad ih ima, imaju drugačiju svrhu od ostalih. Ona najčešće služe da ti daju priliku da pokažeš ono što najbolje znaš, ili da razjasniš mesto za koje zna da je slabo pre nego što ga neko drugi načne. Ako mentor postavi pitanje na koje ste već razgovarali, to nije zamka — to je otvorena vrata.
Ono što se od tebe očekuje je da odgovaraš celoj komisiji, a ne samo mentoru. Sklonost da se čovek okrene ka jedinom poznatom licu u sali je prirodna i primeti se.
Predsednik komisije
Predsednik vodi termin: otvara odbranu, daje ti reč, usmerava pitanja, zaključuje raspravu i saopštava ocenu posle većanja. Na nekim fakultetima mentor ne može biti predsednik, na drugim može — proveri kako je kod tebe, jer to menja ko govori prvi.
Predsednik čita celinu. Njegova pitanja retko ulaze u tehničke detalje i najčešće se tiču veza:
- Kako se cilj rada iz uvoda odnosi prema onome što ste zaključili?
- Da li je pretpostavka koju ste postavili proistekla iz literature koju ste prikazali?
- Šta je od ovoga vaš doprinos, a šta preuzeto?
- Zašto je rad podeljen baš ovako?
Na sva četiri se odgovara istim postupkom: kreni od istraživačkog pitanja i vrati se na njega. Odgovor koji počinje od detalja, a ne stigne do celine, ostavlja utisak da rad ne držiš u glavi kao jednu stvar.
Kako se sam termin odvija, ko kada govori i koliko traje: kako izgleda odbrana diplomskog rada.
Član koji nije mentor
Ovo je član zbog kog se sprema. On je stručnjak za oblast ili za metod, rad je pročitao jednom i bez unutrašnjeg konteksta, i njegov posao u komisiji je upravo da proveri ono što mentor, pošto je rad vodio, više ne vidi sa distance.
Njegova pitanja su najkonkretnija i tiču se postupka:
- Zašto je uzorak ovoliki i koga on predstavlja?
- Kako ste birali ispitanike?
- Odakle vam instrument i da li je proveravan?
- Zašto ste izostavili ovu varijablu?
- Na osnovu čega tvrdite da postoji veza između ove dve pojave?
- Šta biste promenili da ponovo radite istraživanje?
Nijedno od tih pitanja nije napad i sva imaju pripremljive odgovore, pod uslovom da su odluke u radu obrazložene dok si pisao. Zato se uz metodologiju vodi spisak odluka sa razlozima: kako se piše metodološki deo rada.
Pitanja o uzorku dolaze najčešće i imaju svoje obrasce odgovora: pitanja o uzorku na odbrani. Kad pitanje pređe u izričitu primedbu na nacrt: odgovor na kritiku metodologije.
Ko šta gleda, na jednom mestu
| Uloga | Šta je čitao | Šta gleda | Tipično pitanje |
|---|---|---|---|
| Mentor | sve verzije | da li je sve što je traženo primenjeno | „Objasnite komisiji zašto ste izabrali ovaj uzorak” |
| Predsednik | konačnu verziju | celinu i unutrašnju doslednost | „Kako se zaključak odnosi prema cilju iz uvoda?” |
| Treći član | konačnu verziju | postupak i granice zaključaka | „Na osnovu čega tvrdite da veza postoji?” |
Tabela pomaže i pri pripremi prezentacije. Slajd o metodologiji je slajd koji najpažljivije čita treći član i na njemu ne sme da fali ništa bitno — uzorak, instrument i način obrade.
Kako se saznaje ko je u komisiji
Sastav komisije se određuje u postupku prijave rada za odbranu i obično se može videti u studentskoj službi, na oglasnoj tabli ili na sajtu fakulteta, zajedno sa terminom. Ako nije objavljen, pitaj mentora — to je uobičajeno pitanje i niko ga ne doživljava čudno.
Kad znaš imena, pripremi se za svakog posebno. To ne znači istraživanje tuđe biografije nego jednu konkretnu proveru: čime se taj nastavnik bavi i koji predmet predaje. Ako je član komisije nastavnik metodologije, računaj na pitanja o nacrtu. Ako predaje oblast iz koje je tvoja tema, računaj na pitanja o literaturi i o tome kako si odredio ključne pojmove.
Korisno je i pogledati da li je neko od članova komisije objavljivao radove iz tvoje uže teme. Ako jeste, a ti ga nemaš u spisku literature, to je najlakše predvidljivo pitanje na celoj odbrani — i rešava se pre odbrane, ne na njoj.
Kad se članovi ne slažu
Dešava se: jedan član smatra da je nacrt trebalo da bude drugačiji, drugi ga brani. Ta rasprava nije o tebi i ne treba u nju da ulaziš.
Šta se radi: sasluša se, pa se odgovori na deo koji je upućen tebi. Ako pitanje nije jasno upućeno, sačekaj da predsednik usmeri raspravu. Ako te ipak pitaju da se izjasniš između dva stava nastavnika, ne biraj stranu — obrazloži svoj izbor i priznaj ograničenje:
Opredelio sam se za prigodan uzorak zbog ograničenog pristupa ciljnoj grupi i toga sam svestan kao ograničenja; slučajan izbor bi omogućio uopštavanje, ali u raspoloživom vremenu nije bio izvodljiv.
Rečenica koja priznaje granicu i objašnjava razlog zatvara mnogo više pitanja nego rečenica koja brani izbor kao najbolji mogući.
Oslovljavanje i ton
Nastavnici se oslovljavaju zvanjem: profesore, profesorka, docente, docentkinjo. Ako ne znaš zvanje, „profesore” i „profesorka” prolaze bez izuzetka.
Obraća se celoj komisiji, i pri izlaganju i pri odgovorima. Odgovor počinje zahvaljivanjem na pitanju samo ako ti to dođe prirodno; izveštačena formula se čuje. Ako pitanje nisi razumeo, traži da se ponovi — to je uredno i bolje od odgovora pored pitanja.
Ako odgovor ne znaš, kaže se da se ne zna, uz ono što se zna oko toga. Izmišljen odgovor se po pravilu prepozna i povuče još jedno pitanje.
Priprema po članu, u jednom popodnevu
Kad znaš sastav, priprema se svodi na tri kratka spiska koja se pišu rukom i čitaju uoči termina.
Spisak odluka. Za svaku metodološku odluku po jedna rečenica: šta je odlučeno, zašto, i šta je bila alternativa. Ovo je materijal za pitanja trećeg člana i najkorisnija stvar koju možeš da imaš na papiru.
Spisak granica. Tri do pet stvari koje tvoj rad ne može da tvrdi, i razlog za svaku. Kad sam imenuješ granicu pre nego što te neko na nju natera, pitanje se najčešće tu i zaustavi.
Spisak veza. Po jedna rečenica koja spaja cilj iz uvoda, istraživačko pitanje, nalaz i zaključak. To je materijal za pitanja predsednika komisije, koji gleda celinu, a ne detalje.
Sva tri spiska staju na jednu stranu i pišu se iz rada, ne iz sećanja. Ako neku rečenicu ne umeš da izvedeš iz sopstvenog teksta, to je tačno mesto koje treba još jednom pročitati.
Šta komisija ne radi
- Ne čita rad na odbrani. Sve je pročitano ranije; termin je provera razumevanja.
- Ne ocenjuje tvoje držanje koliko misliš. Trema se očekuje i ne ulazi u ocenu.
- Ne traži savršen rad. Traži rad čije granice autor zna i ume da imenuje.
- Ne postavlja pitanja da bi te oborila. Pitanja proveravaju da li rad razumeš, jer je to jedino što se na odbrani može proveriti.
Ostatak toka termina, od izlaganja do saopštavanja ocene: odbrana diplomskog rada. Šta sledi kad se pitanja završe: šta se dešava posle odbrane.