Objavljivanje rada posle odbrane

Posle dobre odbrane skoro svakom studentu neko kaže: „ovo bi trebalo objaviti”. Ponekad to kaže i član komisije, i tada se isplati shvatiti ozbiljno.

Ono što se pri tome najčešće ne razume je da se diplomski rad ne objavljuje. Objavljuje se tekst napisan iz njega, po drugim pravilima, drugog obima i sa drugačijim težištem. Rad od sedamdeset strana i članak od dvanaest nisu ista stvar u dva pakovanja.

I još nešto, pre svega ostalog: ovo nije odluka koju donosiš sam.

Prvo pitanje nije gde, nego sa kim

Prvi korak je razgovor sa mentorom, i on se obavlja pre nego što bilo šta bilo kome pošalješ.

Razlog je jednostavan. Rad je nastao u okviru studija, pod mentorstvom, često sa podacima do kojih si došao preko fakulteta ili ustanove. Sve što se tiče toga ko se potpisuje, u kom obliku tekst izlazi i gde se šalje, dogovara se, a ne pretpostavlja. Pretpostavka koja se ispostavi kao pogrešna posle slanja je neprijatnost koja se teško popravlja.

Iz tog razgovora treba da izađu odgovori na četiri stvari:

1. Da li rad uopšte nosi tekst koji vredi objaviti, i koji njegov deo.
2. Ko se potpisuje kao autor i kojim redom — to se dogovara, ne podrazumeva.
3. Gde se tekst šalje, po mentorovoj proceni oblasti.
4. Ko šalje i ko vodi prepisku sa izdanjem.

Ako mentor kaže da tekst još nije spreman, to je koristan odgovor. Kako se uopšte vodi taj odnos i kako se traži mišljenje: rad sa mentorom.

Šta se menja kad rad postane članak

Razlike su strukturne, ne kozmetičke.

Najveća promena je u poslednja dva reda. Diplomski rad pokazuje da znaš da sprovedeš istraživanje; članak pokazuje šta je iz tog istraživanja saznato i zašto je to nekome važno. Zato se teorijski deo skraćuje najviše, a diskusija piše iznova.

Praktičan redosled skraćivanja koji radi: prvo izbaci sve što je bilo tu da pokaže tvoj trud, a ne da nosi nalaz. Zatim spoji tabele koje govore istu stvar. Tek na kraju krati rečenice.

Sažetak se piše iznova

Sažetak iz diplomskog rada gotovo nikad ne radi kao sažetak članka, jer opisuje rad, a ne nalaz. Novi sažetak sadrži pitanje, postupak, glavni rezultat i ono što iz njega sledi — u onom broju reči koji izdanje traži. Kako se sažetak sastavlja i šta u njemu nema šta da traži: sažetak i abstract.

Isto važi za ključne reči: biraju se prema tekstu članka, ne prepisuju iz rada.

Šta se proverava pre slanja

Kada mentor kaže da se ide dalje, ostaje tehnički deo, i on se radi po uputstvu izdanja kome se šalje — ne po navici iz diplomskog rada.

• Uputstvo za autore tog izdanja, pročitano do kraja: obim, način citiranja, oblik priloga.
• Oblast i profil izdanja — da li uopšte objavljuje radove iz tvoje teme.
• Jedno mesto u jednom trenutku. Isti tekst se ne šalje na dva mesta istovremeno.
• Rok i tok — koliko traje postupak, šta se dešava kad stignu primedbe.
• Šta se traži od autora pri prijavi, da ne otkriješ na kraju da nešto nedostaje.

Ne pretpostavljaj šta neko izdanje prihvata. Uslovi se razlikuju od izdanja do izdanja i menjaju se, pa se čita ono što piše na njihovoj strani, a nedoumice se nose mentoru.

Vreme koje to traži

Dve stvari se u planiranju potcene, pa ceo posao stane na pola.

Pisanje. Prerada rada u članak nije skraćivanje nego novo pisanje, uz stari materijal. Realno je nekoliko nedelja rada uz posao ili nastavak studija, i najbolje prolazi ako se uradi dok ti je istraživanje još sveže.

Postupak posle slanja. Koliko traje i kako izgleda razlikuje se od izdanja do izdanja, pa se to proverava tamo, a ne pretpostavlja. Ono što je izvesno je da primedbe stižu i da se tekst po njima dorađuje — to je normalan deo posla, isto kao ispravke koje si dobijao od mentora, i ne znači da je tekst loš.

Ako rad sadrži podatke koji nisu javni

Saglasnost koju si dobio za istraživanje pokrivala je diplomski rad. Objavljivanje je nova situacija, sa drugom publikom i drugim trajanjem, pa se saglasnost traži ponovo — od organizacije, ustanove ili ljudi koji su podatke dali.

Ovo se previdi često i skupo košta. Ako je nešto u radu prikazano maskirano, u članku ostaje bar isto toliko maskirano, nikako manje.

Kada objavljivanje nema smisla

Postoje radovi koji su odlično odbranjeni, a nemaju šta da objave, i to nije neuspeh.

Tekst nema šta da kaže izvan fakulteta ako je ceo pregled tuđe literature bez sopstvenog nalaza; ako je istraživanje sprovedeno na uzorku iz kog se ništa ne može preneti; ili ako je nalaz „potvrđeno je ono što svi već znaju”, bez ijednog ugla koji je nov.

Iskren odgovor na pitanje „šta je ovde neko saznao što nije znao” vredi više od meseci utrošenih na tekst koji se svuda vraća. Ako je odgovor slab, a tema te i dalje zanima, prirodniji nastavak je dalje istraživanje — na primer u okviru master rada, gde se od nalaza traži više: razlike između diplomskog i master rada.

Između odbrane i objavljivanja postoji i međukorak koji traži mnogo manje: izlaganje na studentskom skupu, gde se rad prvi put suočava sa publikom koja ga nije čitala. Šta se tu menja u odnosu na odbranu, razlaže izlaganje rada na studentskoj konferenciji.

Šta se dešava sa samim radom

Nezavisno od toga da li tekst objaviš, sam diplomski rad posle odbrane ima svoj put — arhivu fakulteta, biblioteku, u nekim slučajevima i elektronsku zbirku. Šta se sve sa radom dešava i šta se rešava istog dana: šta se dešava posle odbrane.

To je, uzgred, i razlog da se o objavljivanju razmišlja pre nego kasnije: lakše je pisati tekst dok ti je rad još svež u glavi.

Najčešće greške

• Tekst poslat pre razgovora sa mentorom
• Pretpostavka o tome ko se potpisuje, umesto dogovora
• Diplomski rad poslat kakav jeste, bez skraćivanja i prerade
• Sažetak prepisan iz rada, pa opisuje rad umesto nalaza
• Uputstvo za autore preleteno, pa tekst odmah vraćen
• Isti tekst poslat na dva mesta u isto vreme
• Saglasnost za podatke nije obnovljena za objavljivanje

Provera pre nego što bilo šta pošalješ

1. Šta je mentor rekao — vredi li tekst objaviti i koji njegov deo?
2. Da li je dogovoreno ko se potpisuje i kojim redom?
3. Koje je izdanje u igri i šta piše u njegovom uputstvu za autore?
4. Na koliko strana treba da se svede rad i šta izbacujem prvo?
5. Da li je sažetak napisan iznova, prema nalazu?
6. Da li podaci u tekstu traže novu saglasnost?
7. Šta je tačno ono što je ovim istraživanjem saznato, u jednoj rečenici?