Kako izgleda odbrana diplomskog rada
Tok odbrane diplomskog rada od ulaska u salu do saopštavanja ocene: ko govori kada, koliko traje koji deo, ko šta pita i šta se potpisuje istog dana.
Odbrana je javni termin koji traje između pola sata i četrdeset pet minuta i ima uvek isti redosled: predsednik komisije otvara odbranu i čita podatke o tvom toku studija, ti izlažeš deset do petnaest minuta, članovi komisije postavljaju pitanja, komisija se povlači na nekoliko minuta i predsednik ti saopštava ocenu. Sve posle toga su potpisi.
Ono što se ne vidi iz opisa jeste da svaki od tih delova ima svoja pravila ponašanja — kada se ustaje, kada se dobija reč, gde se stoji dok govoriš, da li smeš da gledaš u papir i šta se radi dok komisija veća. Većina treme dolazi baš odatle: student zna svoj rad, ali ne zna koreografiju.
Ovaj tekst prati samo tok termina, redom, od trenutka kad uđeš u zgradu do trenutka kad izađeš iz sale. Priprema, kategorije pitanja i način odgovaranja obrađeni su zasebno: odbrana diplomskog rada.
Sve što sledi je uobičajen obrazac, a ne propis. Detalji se razlikuju od fakulteta do fakulteta i od katedre do katedre, pa ono što je specifično za tvoju ustanovu potvrdi u studentskoj službi i kod mentora.
Pola sata pre termina
Dođi u zgradu trideset minuta ranije. To vreme nije za ponavljanje rada — za to je kasno — nego za tri stvari koje umeju da pokvare početak.
Nađi tačnu salu. Raspored ume da se promeni dan ranije, a sala sa brojem 12 ne mora biti pored sale 11.
Priključi laptop. Kablovi, rezolucija, vidljivost teksta iz poslednjeg reda. Ako se prezentacija projektuje sa fakultetskog računara, prenesi je i na USB i pošalji sebi mejlom. Slajdovi neka budu i u PDF-u, jer se formatiranje ume pomeriti na tuđoj verziji programa.
Vidi da li pred tobom ima još odbrana. Termini se često nižu jedan za drugim i kasne. Ako je pre tebe kolega, sačekaj u hodniku dok ne izađe komisija ili dok te ne pozovu.
Štampan primerak rada nosi sa sobom, sa obeleženim stranama na kojima su tabele sa glavnim brojevima. To je tvoja rezerva ako ti tokom pitanja zatreba tačan podatak.
Ko sedi gde u sali
Raspored je gotovo svuda isti. Komisija sedi za stolom okrenutim ka prostoriji, obično na blagom uzvišenju ili za katedrom. Predsednik je u sredini, mentor i treći član sa strane.
Ti si okrenut ka njima, za govornicom ili pored stola sa laptopom. Izlaganje se drži stojeći, osim ako ti se izričito ne kaže da sedneš.
Publika sedi iza tebe. Odbrana je po pravilu javna, pa u sali mogu biti porodica, kolege ili studenti mlađih godina. Publiku ne moraš da uključuješ u izlaganje — obraćaš se komisiji — ali računaj da ćeš govoriti pred više ljudi nego što ti se čini iz pripreme u sobi.
Telefon isključi, ne ostavljaj ga na vibraciju. Voda na stolu je u redu i dobrodošla.
Otvaranje: prvih pet minuta
Predsednik otvara odbranu izgovaranjem formalnog uvoda: naziv fakulteta, sastav komisije, tvoje ime i naslov rada. Zatim najčešće čita kratku biografiju i podatke o toku studija — datum upisa, prosečnu ocenu, ponekad i datum odobrenja teme.
Dok to traje, ti ne govoriš. Stojiš ili sediš, kako ti je rečeno, i slušaš. Nema potrebe da klimaš glavom na svaki podatak.
Ponekad predsednik pročita i deo izveštaja komisije o radu. To je formalni tekst koji je komisija već usvojila i nije kritika kojoj treba da se suprotstaviš.
Reč dobijaš izričito, rečenicom tipa „izvolite, kandidate”. Ne počinješ sam ni kad ti se čini da je pauza predugačka.
Kad dobiješ reč
Prva rečenica je jedina koju treba da znaš napamet. Uobičajeno je da počne obraćanjem komisiji, pa da odmah pređeš na temu:
Poštovani predsedniče komisije, poštovani članovi, zahvaljujem na prilici da izložim rezultate rada na temu… Rad se bavi…
Posle toga ideš kroz svoju strukturu: problem, cilj, istraživačka pitanja ili hipoteze, metod, uzorak, nalazi, zaključak, ograničenja. Koliko toga staje u termin i kako se raspoređuje po minutima: koliko traje izlaganje i kako se meri.
Skripta sa tezama u ruci je dozvoljena i normalna. Čitanje celog teksta sa papira nije — razlika se čuje odmah i komisija je registruje.
Kraj izlaganja se mora čuti kao kraj. Rečenica tipa „Time završavam izlaganje i stojim na raspolaganju za pitanja” je signal predsedniku da preuzme. Bez nje nastaje neprijatna tišina u kojoj niko ne zna da li si gotov.
Kako se prelazi na pitanja
Predsednik zahvaljuje na izlaganju i otvara deo sa pitanjima. Tu se po pravilu sedne, ako ti se ponudi stolica; ako ne, ostaješ da stojiš.
Prezentaciju nemoj gasiti. Poslednji slajd — obično sa zahvalnicom ili sa statusom hipoteza — može ostati na platnu. Ako ti tokom odgovora zatreba neki raniji slajd, sasvim je u redu vratiti se na njega.
Prvo pitanje zna da bude opšte, u stilu „šta je za vas bilo najveće iznenađenje u ovom istraživanju”. Ono nije zamka nego zagrevanje.
Redosled pitanja i ko šta pita
Redosled određuje predsednik. Najčešće ide od člana koji nije bio mentor ka mentoru, a predsednik pita prvi ili poslednji.
| Ko pita | Šta ga po pravilu zanima |
|---|---|
| Član komisije | Rad je čitao sa strane; pitanja su najkonkretnija i najmanje predvidiva — uzorak, instrument, tumačenje jednog nalaza |
| Mentor | Zna rad; pitanja često služe da te navedu da izgovoriš ono što u radu stoji dobro |
| Predsednik | Celina i doprinos — zašto je tema važna, šta je novo, kome nalazi koriste |
Pitanja o literaturi su zasebna kategorija i dolaze najčešće od člana koji nije mentor: pitanja o literaturi na odbrani.
Ako ti postave tri pitanja odjednom, zapiši ih. Blok papira pred sobom je dozvoljen i koristan. Odgovaraj redom i reci da ideš redom.
Broj pitanja se kreće od tri do sedam, po članu jedno do tri. Deo sa pitanjima traje otprilike koliko i izlaganje, ponekad i duže.
Ako se pojavi primedba na rad
Primedba nije isto što i pitanje i prepoznaje se po tonu — ne pita se šta si uradio, nego se konstatuje šta nedostaje. Ako se tokom termina ispostavi da u radu postoji greška, postoji ustaljen način da se izađe iz toga bez štete: šta se radi kada komisija nađe grešku u radu.
Kratko pravilo za sam termin: primedba se prizna, obrazloži i ne ponavlja. Rasprava sa komisijom nema pobednika.
Koliko ceo termin traje
| Deo | Trajanje |
|---|---|
| Otvaranje i čitanje podataka o studentu | 3–5 minuta |
| Izlaganje kandidata | 10–15 minuta |
| Pitanja i odgovori | 10–20 minuta |
| Većanje komisije | 3–7 minuta |
| Saopštavanje ocene i čestitanje | 2–5 minuta |
Ukupno: najčešće između trideset i četrdeset pet minuta. Termini koji traju sat vremena postoje, ali su izuzetak i obično znače da je tema komisiju stvarno zainteresovala.
Za sebe planiraj ceo prepodnevni ili popodnevni termin, ne tačan sat. Odbrane pre tvoje kasne, a posle svega slede potpisi i šalter.
Većanje: minuti u hodniku
Kad pitanja prestanu, predsednik zahvaljuje i zamoli te da izađeš. Publika izlazi sa tobom. Komisija ostaje u sali i usaglašava ocenu.
To traje tri do sedam minuta. Dužina većanja ne znači ništa — komisija često u tom vremenu popunjava zapisnik i proverava podatke, a ne raspravlja o oceni.
U hodniku ne analiziraj odgovore i ne pitaj kolege kako je izgledalo. Ništa se više ne menja.
Zatim te pozovu da uđeš. Ulaziš i stojiš dok ti se ne kaže drugačije.
Saopštavanje ocene
Predsednik saopštava ocenu rada i odbrane, najčešće jednom rečenicom i sa čestitkom. Na mnogim fakultetima se tada izgovori i formulacija da si stekao odgovarajuće zvanje.
Ocenjuje se rad, izlaganje i odgovori na pitanja. Kod nekih fakulteta u konačnu ocenu diplomiranja ulazi i prosek studija, po pravilniku koji je javno dostupan — proveri ga ako ti je taj broj važan.
Posle čestitke sledi rukovanje sa članovima komisije. Uobičajeno je da se zahvališ mentoru posebno, kratko i bez govora.
Šta se potpisuje istog dana
Papirologija posle odbrane je kraća nego pre nje, ali postoji:
- Zapisnik o odbrani — potpisuju ga članovi komisije, ponekad i ti
- Obrazac studentske službe — potvrda da je odbrana obavljena
- Razduženje u biblioteci — vraćene knjige i potvrda o tome
- Predaja preostalih primeraka rada, ako svi nisu predati ranije
- Zahtev za uverenje o diplomiranju — uverenje se izdaje znatno pre same diplome i njime se konkuriše za posao ili upis master studija
Pre nego što bilo šta potpišeš, pročitaj svoje podatke i naslov rada — posle odbrane važi ono što je zapisano, a ne ono što se u sali reklo: zapisnik sa odbrane.
Šalteri rade po svom radnom vremenu. Ako ti je odbrana u popodnevnom terminu, deo toga ide sutradan.
Ako nešto ne ide po redu
Tehnika ne radi. Izlaganje mora da funkcioniše i bez slajdova. Ako projektor otkaže, izlažeš iz skripte; komisija to razume i ne računa ti u minus.
Član komisije kasni ili nedostaje. Odbrana se ne počinje bez punog sastava. Sačekaćeš ili će se termin pomeriti — to nije tvoja odgovornost i ne rešavaš to ti.
Zaboraviš gde si stao. Pauza, gutljaj vode, pogled u skriptu, nastavak. Pauza od pet sekundi zvuči kratko svima osim tebi.
Pitanje ne razumeš. Traži da se ponovi ili preformuliši. To je potpuno prihvatljivo i bolje nego odgovor pored teme.
Ako se termin ne drži u sali nego preko veze, sadržaj je isti, a priprema dobija tehnički deo: odbrana preko interneta.
Provera dan ranije
- Sala i tačno vreme potvrđeni, ne po sećanju
- Prezentacija na USB-u, u mejlu i kao PDF
- Skripta sa tezama odštampana, sa krupnim slovima
- Štampan rad sa obeleženim tabelama
- Prva rečenica izlaganja uvežbana doslovno
- Izlaganje mereno štopericom bar jednom naglas
- Lična karta ili indeks spremni, ako se traže
- Odeća pripremljena uveče, poslovno-uredna
- Telefon isključen pre ulaska u salu
Materijal koji te vodi kroz izlaganje pripremaš odvojeno: prezentacija za odbranu diplomskog rada. A ako ti je odbrana tek u planu, kreni od pripreme pitanja: odbrana diplomskog rada.
Ko u komisiji čita šta i odakle dolaze najoštrija pitanja: ko je ko u komisiji.