Otvorena i zatvorena pitanja u anketi
Razlika između otvorenih i zatvorenih pitanja u anketi, koliko posla svako nosi u obradi i koliko otvorenih pitanja diplomski rad realno podnosi.
Zatvoreno pitanje nudi odgovore i traži da se izabere jedan ili više. Otvoreno pitanje ostavlja prazno polje i traži da ispitanik sam napiše odgovor. Razlika izgleda mala dok upitnik pišeš, a ogromna je čim podaci stignu: zatvorena pitanja se obrađuju prebrojavanjem, otvorena moraju prvo da se pročitaju, svrstaju u kategorije i tek onda prebroje.
Za diplomski rad to znači jednostavno pravilo: zatvorena pitanja su osnova, otvorena su izuzetak sa razlogom. Svako otvoreno pitanje mora da opravda posao koji donosi, a taj posao je konkretan — na uzorku od devedeset ispitanika jedno otvoreno pitanje daje do devedeset kratkih tekstova koje treba ručno obraditi.
Ovaj tekst pokriva šta koji tip daje, kada se otvoreno pitanje isplati, kako se otvoreni odgovori pretvaraju u nešto što može u tabelu, i koliko ih upitnik realno podnosi.
Šta zatvoreno pitanje daje
Zatvoreno pitanje unapred određuje prostor odgovora. To je i njegova snaga i njegovo ograničenje.
Snaga: odgovor stiže već razvrstan. Kad izvezeš tabelu, kolona već sadrži kategorije koje si sam napisao, pa se ide pravo na frekvencije i procente. Sto ispitanika i dvadeset zatvorenih pitanja obrađuju se za jedno popodne.
Ograničenje: ako si neku mogućnost prevideo, ona ne postoji u podacima. Ispitanik čiji odgovor nije ponuđen ili preskače pitanje ili bira najbliže, i u oba slučaja dobijaš pogrešan podatak koji izgleda ispravno.
Zato zatvoreno pitanje traži dva svojstva ponuđenih odgovora:
- Iscrpnost — svaki ispitanik ima gde da se smesti. Ako nisi siguran, dodaj „Drugo (upišite)”.
- Bez preklapanja — kategorije se međusobno isključuju. „Do 5 godina / 5 do 10 godina” je greška, jer onaj sa tačno pet godina staža ima dva mesta. Ispravno je „Do 5 godina / Od 6 do 10 godina”.
Slabo: Koji izvor informacija koristite? (Internet / Televizija / Prijatelji)
Šta odgovara onaj ko koristi sve tri, ili nijednu?
Jako: Koje izvore informacija o ovoj temi koristite? Označite sve koji važe za Vas. (Internet — sajtovi i portali / Društvene mreže / Televizija / Štampa / Razgovor sa poznanicima / Ne pratim ovu temu / Drugo: ____)
Šta otvoreno pitanje daje
Otvoreno pitanje daje ono što nisi mogao da predvidiš: obrazloženje, redosled prioriteta iz ugla ispitanika, formulaciju njegovim rečima, primer iz prakse.
Tri situacije u kojima je zaista nezamenljivo:
Ne poznaješ prostor odgovora. Kad istražuješ nešto o čemu nema dovoljno ranijih radova, ne možeš da ponudiš kategorije jer ih još ne znaš. Tada otvoreno pitanje služi da ih otkriješ.
Traži se obrazloženje. Zatvoreno pitanje kaže šta ispitanik misli, otvoreno pomaže da se razume zašto. Uobičajen par: zatvoreno pitanje o zadovoljstvu, pa jedno otvoreno „Šta bi po Vašem mišljenju najviše popravilo…”.
Rad je kvalitativno usmeren. Ako je nacrt kvalitativni, otvoreni odgovori nisu dodatak nego glavni podatak. O razlici u pristupu odlučuje se pre nego što se upitnik napiše.
Van te tri situacije, otvoreno pitanje najčešće daje nešto što se moglo dobiti i zatvorenim, uz deseti deo posla.
Koliko posla nosi jedno otvoreno pitanje
Ovo je deo koji se potceni, pa se u aprilu pretvori u problem. Računica je jednostavna i vredi je uraditi pre nego što pitanje uđe u upitnik.
Na uzorku od devedeset ispitanika, jedno otvoreno pitanje daje između četrdeset i devedeset odgovora — deo ljudi ga preskoči. Svaki od njih treba pročitati, uporediti sa ostalima, dodeliti kategoriju, a kategorije se u toku posla menjaju, pa se prvi odgovori po pravilu obrađuju dvaput.
| Broj otvorenih pitanja | Približan broj tekstova za obradu (uzorak ~90) | Šta to znači u praksi |
|---|---|---|
| 1 | 40–90 | Jedno duže popodne rada, izvodljivo |
| 2 | 80–180 | Dva do tri dana, uz uredno vođene beleške |
| 4 | 160–360 | Deo odgovora po pravilu ostane neobrađen |
| 6+ | preko 250 | Pitanja se u radu pomenu, pa se nikad ne prikažu |
Poslednji red je najčešći ishod. U radu piše da je upitnik imao šest otvorenih pitanja, a u rezultatima se pojave dva — komisija to primeti odmah, jer traži odgovor na svako pitanje koje je u prilogu.
Brojevi u tabeli su ilustracija na zamišljenom istraživanju, ne izmereni podatak; tačan odnos zavisi od teme i od toga koliko su odgovori dugi. Ali red veličine je realan i dovoljan za odluku.
Kako se otvoreni odgovori kodiraju
Kodiranje je postupak kojim se slobodan tekst pretvara u kategorije koje se mogu prebrojati. Za studentski rad dovoljan je jednostavan postupak u pet koraka.
- Pročitaj sve odgovore pre nego što napraviš ijednu kategoriju. Prvi utisak vara.
- Izvuci ponavljanja. Zapiši teme koje se javljaju više puta, njihovim rečima.
- Napravi kategorije. Pet do osam je gornja granica za jedno pitanje; više od toga se ne može smisleno prikazati.
- Dodeli svaki odgovor kategoriji. Odgovor koji pokriva dve teme ide u obe, i to se mora napomenuti jer zbir onda prelazi broj ispitanika.
- Prebroj i prikaži. Kategorija, broj odgovora, i jedan doslovan citat kao ilustracija.
Kategorije moraju biti definisane tako da neko drugi, sa istim uputstvom, svrsta odgovore približno isto. Ako ti dve kategorije stalno „cure” jedna u drugu, spoji ih.
Kad je otvorenih odgovora mnogo i kad su duži, postupak prelazi u zaseban metod sa svojim pravilima: analiza sadržaja kao metod.
Poluotvoreno pitanje
Sredina između dva tipa je zatvoreno pitanje sa opcijom „Drugo (upišite)”. Dobijaš brzinu zatvorenog pitanja i sigurnosnu mrežu za slučajeve koje nisi predvideo.
Dva pravila:
- Opcija „Drugo” se obrađuje, ne ignoriše. Ako je bira više od desetak procenata ispitanika, to je nalaz sam po sebi — znači da ti je lista kategorija bila nepotpuna, i to se pošteno napiše.
- Ne stavlja se kao izlaz za lenjost. Ako si ponudio tri kategorije jer ti se nije razmišljalo, „Drugo” će pokupiti trećinu odgovora i pitanje neće dati ništa.
Isti obrazac važi i za opciju „Ne znam / Ne mogu da procenim”, koja se prikazuje zasebno i ne ulazi u računanje udela među onima koji su se izjasnili.
Kako se svaki tip prikazuje u rezultatima
Zatvorena pitanja idu u tabelu sa apsolutnim brojem i procentom. Otvorena idu u tabelu kategorija, uz nekoliko doslovnih citata u tekstu.
Slabo: Ispitanici su na otvoreno pitanje davali različite odgovore. Neki su naveli platu, neki uslove rada, a neki odnos sa nadređenima.
Ovo nije nalaz. Nema brojeva, nema kategorija, ne vidi se šta preovlađuje.
Jako: Odgovori na pitanje šta bi najviše popravilo njihovo zadovoljstvo poslom svrstani su u šest kategorija. Najčešće je navođena visina primanja (31 od 74 odgovora), zatim jasnija podela zaduženja (18) i mogućnost fleksibilnog rasporeda (11). Preostale tri kategorije zajedno obuhvataju 14 odgovora. Ilustrativan je odgovor jednog ispitanika: „Ne smeta mi obim posla, smeta mi što se svakog jutra menja ko šta radi.”
Obrati pažnju na to da se osnova procenta razlikuje: kod otvorenog pitanja imenilac je broj odgovora, ne broj ispitanika, jer deo njih pitanje preskoči. Ta razlika je čest izvor greške u računanju udela: procenti u radu.
Kako se ceo taj deo slaže u poglavlje sa rezultatima: kako se opisuju rezultati istraživanja.
Koliko kog tipa u upitniku za diplomski rad
Odnos koji se u praksi pokazuje kao izdrživ za kvantitativno usmeren rad:
- Demografska pitanja — sva zatvorena, sa unapred određenim kategorijama. Koja se stvarno koriste i kako se prave kategorije: demografska pitanja u anketi.
- Glavni deo — zatvorena pitanja i skale. Skala slaganja je poseban slučaj zatvorenog pitanja sa svojim pravilima: Likertova skala.
- Otvorena pitanja — jedno do dva, na kraju, neobavezna.
Kod kvalitativnog nacrta odnos je obrnut, ali tada uzorak nije devedeset ljudi nego znatno manji, pa se količina posla vraća u okvire.
Poslednja provera pre slanja: za svako pitanje napiši u jednoj koloni kako ćeš ga obraditi. Pitanje za koje ne možeš da napišeš ništa osim „pročitaću odgovore” ili nije potrebno, ili treba da postane zatvoreno.
Najčešće greške
- Otvoreno pitanje stavljeno zato što je lakše napisati nego smisliti kategorije
- Ponuđeni odgovori koji se preklapaju ili ne pokrivaju sve slučajeve
- Pitanje sa više odgovora obrađeno kao jedna varijabla, pa zbir procenata prelazi 100 bez objašnjenja
- Otvoreni odgovori prepričani umesto svrstani u kategorije i prebrojani
- Opcija „Drugo” koja se nigde ne prikazuje
- Previše kategorija pri kodiranju, po jedna skoro za svaki odgovor
- Otvorena pitanja u upitniku kojih nema u rezultatima
- Citat naveden bez podatka koliko je ispitanika reklo nešto slično
Kontrolna lista po tipovima pitanja
- Za svako pitanje — znam li u jednoj rečenici kako ga obrađujem?
- Pokrivaju li ponuđeni odgovori sve slučajeve, bez preklapanja?
- Ima li svako pitanje sa više odgovora naznaku „označite sve koji važe”?
- Koliko otvorenih pitanja imam i da li sam izračunao koliko tekstova to donosi?
- Mogu li da opišem kako ću otvorene odgovore svrstati u kategorije?
- Postoji li otvoreno pitanje čiji bi se odgovor jednako dobro dobio zatvorenim?
- Da li svako pitanje iz upitnika ima mesto u poglavlju sa rezultatima?
Kako se ta pitanja slažu u celinu, sa uputstvom i redosledom delova: kako se pravi upitnik za diplomski rad.