Kvantitativno i kvalitativno istraživanje: kako se bira

Izbor pristupa nije stvar ukusa ni toga šta je „ozbiljnije”. Određuje ga oblik istraživačkog pitanja. Ako pitanje traži broj, razliku ili vezu, pristup je kvantitativan. Ako traži razumevanje — kako ljudi nešto doživljavaju, zašto postupaju kako postupaju, kako se proces odvija — pristup je kvalitativan.

Studenti obično krenu obrnuto: prvo odluče da će „raditi anketu”, pa posle traže pitanje koje se anketom da odgovoriti. Zbog toga nastaju radovi u kojima se petostepenom skalom meri nešto što se brojem ne opisuje, ili se iz pet intervjua izvlače procenti.

Ova stranica je poređenje. Pretpostavka je da već imaš problem i pitanje — ako nemaš, kreni odatle: istraživački problem.

Poređenje po svim elementima

Tabela se ne čita kao spisak za izbor „boljeg”. Čita se kao provera doslednosti: kad odabereš kolonu, moraš je ispoštovati do kraja. Kvalitativan rad koji u zaključku navodi da „68% ispitanika smatra” prekršio je sopstvenu logiku, jer osam sagovornika ne daje procente.

Kada je kvantitativno pravi izbor

Kvantitativni pristup ima smisla kad su ispunjena tri uslova.

Pojam se može operacionalizovati. Znaš kako da „zadovoljstvo poslom” ili „digitalnu pismenost” prevedeš u pitanja na koja se odgovara brojem ili izborom ponuđenog odgovora.

Postoji dovoljno ispitanika i dostupni su ti. Na diplomskom radu to obično znači da imaš pristup nekoj grupi — zaposlenima u organizaciji, studentima jednog fakulteta, korisnicima jedne usluge.

Pitanje traži poređenje ili vezu. Da li se dve grupe razlikuju, da li dve pojave idu zajedno, koliko je nešto učestalo.

Tipične teme: zadovoljstvo poslom, stavovi prema nekoj praksi, učestalost ponašanja, poređenje grupa po nekom obeležju, odnos dve merljive varijable.

Ono što kvantitativno istraživanje ne može da ti da jeste objašnjenje. Ako nađeš da su zaposleni sa kraćim stažom nezadovoljniji, podaci ti ne kažu zašto — to ostaje kao pretpostavka u diskusiji. Ne kažu ti ni šta je uzrok čemu; za tvrdnju o uzroku potreban je nacrt u kom ti sam nešto uvodiš i meriš efekat, a koliko se on realno može sprovesti u studentskom radu opisano je u tekstu o eksperimentalnom nacrtu.

Kada je kvalitativno pravi izbor

Kvalitativni pristup bira se kad je pojava slabo istražena, kad te zanima iskustvo iz prve ruke, ili kad je populacija mala i specifična.

Pojava nema ustaljene kategorije. Ne znaš unapred koji odgovori postoje, pa bi zatvoreno pitanje unapred suzilo ono što tražiš.

Broj ljudi koji ima to iskustvo je mali. Ako u tvom gradu postoji šest organizacija koje rade ono što istražuješ, anketa nema koga da obuhvati.

Pitanje se tiče procesa ili značenja. Kako je donesena odluka, kako učesnici tumače neku promenu, šta im je predstavljalo prepreku.

Tipične teme: iskustva korisnika neke usluge, kako nastavnici tumače promenu u nastavnom planu, kako mala preduzeća donose odluku o ulaganju, doživljaj studenata prve godine.

Česta zabluda je da je kvalitativno „lakše jer nema statistike”. Nije. Zahteva transkripciju, sistematsko kodiranje i obrazloženje kako si od iskaza došao do kategorija. Rad koji prepriča šta je ko rekao nije kvalitativna analiza — to je izveštaj.

Kako izgleda kvalitativna analiza

Postupak koji se u diplomskim radovima najčešće koristi ide u četiri koraka:

1. Transkripcija — razgovor se prenosi u tekst, doslovno ili uz izostavljanje poštapalica, zavisno od dogovora sa mentorom.
2. Otvoreno kodiranje — delovima teksta se dodeljuju kratke oznake koje kažu o čemu se tu govori.
3. Grupisanje kodova u kategorije — srodni kodovi se spajaju u šire celine.
4. Izdvajanje tema — kategorije se povezuju u nalaze koji odgovaraju na istraživačka pitanja.

U radu se navodi koliko je sagovornika bilo, koliko je razgovor trajao, kako su kodovi nastali i ilustruje se citatima. Citat je dokaz, ne ukras — svaka tvrdnja o temi potkrepljuje se jednim do dva iskaza.

Kombinovani pristup

Kombinovani pristup znači da u istom radu prikupljaš i brojčane i tekstualne podatke. Zvuči najimpresivnije i najčešće se najgore izvede, jer studenti urade i anketu i nekoliko intervjua, pa ih prikažu jedno pored drugog bez ijedne rečenice o tome kako se povezuju.

Ono što mora da se kaže unapred su tri stvari: redosled, uloga i način spajanja.

I jedno pitanje na koje odgovor mora da postoji pre nego što kreneš: šta radiš ako se dva izvora razilaze? Ako anketa pokaže visoko zadovoljstvo, a intervjui otkriju nezadovoljstvo, to nije greška nego nalaz — ali samo ako si unapred rekao kako ćeš ga tumačiti.

Za diplomski rad kombinovani pristup je opravdan kad drugi deo zaista dodaje ono što prvi ne može. Ako ga dodaješ zato što „izgleda ozbiljnije”, oduzima vreme obema stranama i obično obe ostanu plitke.

Šta se menja u ostatku rada

Izbor pristupa nije samo jedan pasus u metodologiji — menja četiri stvari.

Hipoteze ili pitanja. Kvantitativno istraživanje po pravilu ide na hipoteze koje se testiraju. Kvalitativno po pravilu nema hipoteze nego istraživačka pitanja, jer se ne polazi od pretpostavke koja se obara. Kada se postavlja jedno a kada drugo: istraživačka pitanja.

Uzorak. Kvantitativni traži veličinu i strukturu; kvalitativni traži obrazloženje zašto su baš ti ljudi izabrani. Oba se opisuju detaljno, ali po različitim kriterijumima: uzorak u istraživanju.

Poglavlje sa rezultatima. Kvantitativni rezultati idu u tabele i grafikone sa opisom ispod; kvalitativni idu po temama, sa citatima kao potporom.

Zaključak. Kvantitativni zaključak govori o razlikama i vezama uz ogradu o uzorku; kvalitativni govori o obrascima i izričito kaže da se nalazi ne uopštavaju brojčano.

Kako se sve to uklapa u jedno poglavlje: metodologija diplomskog rada.

Slabo naspram jako: obrazloženje izbora

Slabo: U radu je primenjen kvantitativni pristup jer je najpogodniji za ovakva istraživanja.

Ne kaže ništa. „Najpogodniji” je ocena bez razloga.

Jako: Primenjen je kvantitativni pristup jer istraživačko pitanje traži poređenje dve grupe zaposlenih po prosečnoj oceni zadovoljstva poslom, a zadovoljstvo je operacionalizovano kroz jedanaest stavki petostepene skale. Broj zaposlenih u posmatranim organizacijama omogućio je uzorak dovoljan za takvo poređenje.

Slabo: Korišćen je kvalitativni metod zbog malog broja ispitanika.

Mali uzorak nije razlog za kvalitativno istraživanje — on je posledica izbora, ne uzrok.

Jako: Primenjen je kvalitativni pristup jer se istražuje kako vlasnici malih porodičnih hotela donose odluku o ulaganju u onlajn prodaju. Kriterijumi koje pri tome koriste nisu opisani u dosadašnjoj literaturi, pa zatvorena pitanja ne bi mogla da ih obuhvate; podaci su prikupljeni polustrukturisanim intervjuima sa devet vlasnika.

Najčešće greške

• Pristup izabran pre pitanja, pa se pitanje naknadno prilagođava instrumentu
• Kvalitativni podaci prikazani procentima — osam sagovornika ne daje 37,5%
• Kvantitativno istraživanje koje objašnjava uzroke koje nije merilo
• Kombinovani pristup bez rečenice o tome kako se dva dela spajaju
• Hipoteze u kvalitativnom radu postavljene po inerciji
• Intervjui prepričani umesto kodirani
• Obrazloženje izbora svedeno na jednu frazu bez veze sa pitanjem

Provera pre nego što kreneš da prikupljaš podatke

1. Mogu li da napišem svoje istraživačko pitanje kao rečenicu koja počinje sa „koliko/da li” ili sa „kako/zašto”?
2. Da li izabrani instrument daje baš tu vrstu podataka?
3. Ako je kvantitativno — imam li svaki pojam iz pitanja operacionalizovan?
4. Ako je kvalitativno — znam li kako ću od transkripta doći do kategorija?
5. Ako je kombinovano — mogu li u dve rečenice reći kako se dva dela povezuju i šta radim ako se razilaze?
6. Odgovara li oblik zaključka koji planiram vrsti podataka koje ću imati?

Pravila o tome koji su pristupi uopšte dozvoljeni razlikuju se po katedrama — na nekim smerovima se traži isključivo empirijsko kvantitativno istraživanje, na drugim je studija slučaja sasvim dovoljna. Proveri uputstvo fakulteta i smernice mentora pre nego što se odlučiš. Ako te kvalitativni put vodi ka grupnom razgovoru umesto ka intervjuima: fokus grupa: kada ima smisla.