Google Forms za anketu u diplomskom radu

Google Forms je za diplomski rad dovoljan alat: besplatan je, radi na telefonu, sam skuplja odgovore u tabelu i ne traži nikakvo tehničko znanje. Ono što rešava je prikupljanje i izvoz; ono što ne rešava je kvalitet pitanja — loše postavljen upitnik u elektronskoj formi samo brže skupi loše podatke.

Zato je redosled uvek isti: prvo napiši upitnik na papiru ili u dokumentu, proveri pitanja, pa ga tek onda prekucaj u formu. Direktno kucanje u formu vodi ka tome da se pitanja dodaju kako padnu na pamet, bez veze sa hipotezama.

Ovde je pokriveno ono što u formi treba da podesiš, kako se link deli, kako se podaci izvoze i šta sa tabelom odgovora radiš kad stigne. Funkcije se povremeno premeštaju po meniju i razlikuju se između ličnog i fakultetskog naloga, pa su opisane po onome što rade, a ne po tačnom mestu klika.

Šta forma rešava, a šta ne

Rešava: dostupnost na telefonu, automatsko upisivanje odgovora u tabelu, obavezna polja, grananje, osnovni pregled odgovora, mogućnost da se popunjava u bilo koje doba.

Ne rešava: ko će popuniti. Elektronska anketa deljena preko društvenih mreža daje prigodan uzorak — odgovaraju oni do kojih je link stigao i koji su hteli da odgovore. To nije mana po sebi, ali mora tako da se nazove u metodologiji i da se pomene među ograničenjima. Vrsta uzorka se u metodologiji imenuje tačno onako kako je nastala.

Ne rešava ni kontrolu identiteta. Bez prijave, jedan čovek može popuniti upitnik više puta. Za studentski rad to se retko dešava u meri koja kvari podatke, ali se dupli i nedosledni unosi proveravaju u tabeli pre obrade.

Postavka upitnika

Redosled koji štedi vreme:

1. Naslov i opis. U opis ide uputstvo za ispitanike — ko sprovodi istraživanje, u koju svrhu, koliko traje, da li je anonimno, da je učešće dobrovoljno. To je jedini tekst koji će ispitanik sigurno pročitati.
2. Sekcije. Podeli upitnik na tri do četiri sekcije: demografija, glavni deo po temama, otvorena pitanja i zahvalnost. Jedna dugačka strana odbija ljude više nego isti broj pitanja podeljen na četiri ekrana.
3. Pitanja. Prekucaj ih iz pripremljenog dokumenta, bez menjanja formulacija u hodu.
4. Podešavanja. Obavezna polja, prikupljanje imejla, ograničenje na jedan odgovor, traka napretka.
5. Provera na telefonu. Otvori link na telefonu i popuni ga sam, do kraja.

Korak pet se preskače, a hvata najviše: duge liste odgovora i mreže pitanja na telefonu izgledaju sasvim drugačije nego na ekranu računara.

Tipovi pitanja i šta biraš za šta

Dve stvari koje forma nudi, a koriste se ređe nego što bi trebalo:

Provera unosa na pitanjima sa kratkim odgovorom. Ako tražiš broj godina staža, podesi da polje prima samo broj, i po potrebi raspon. Bez toga ćeš u tabeli dobiti „oko 10”, „10+” i „deset godina”, i svaki taj unos moraš ručno da sređuješ.

Nasumičan redosled opcija unutar pitanja. Korisno kod dugih lista, gde prve ponuđene stavke dobijaju više izbora samo zato što su prve. Ne koristi se kod skala i kod logički poređanih kategorija.

Šta koji tip pitanja daje u obradi i koliko posla nosi: otvorena i zatvorena pitanja u anketi. Pravila za postavljanje skale slaganja: Likertova skala.

Obavezna pitanja, sekcije i grananje

Obavezna pitanja. Korisno za pitanja bez kojih odgovor nema smisla, štetno za osetljiva. Ako je pitanje o primanjima obavezno, deo ljudi će zatvoriti upitnik umesto da ga popuni. Pravilo: obavezno je samo ono što ti je neophodno za obradu, i uz svako takvo pitanje mora postojati kategorija u kojoj se svako pronalazi.

Grananje. Forma omogućava da izbor u pitanju sa jednim odgovorom vodi na određenu sekciju. Time se rešava problem pitanja koje se ne odnosi na sve: pitaj prvo „Da li ste u poslednje dve godine prošli obuku?”, pa oni koji odgovore potvrdno idu na sekciju sa pitanjima o obuci, a ostali je preskaču.

Grananje radi po sekcijama, ne po pojedinačnim pitanjima — zato se pitanja koja pripadaju jednom filteru stavljaju u zasebnu sekciju. Posle postavljanja obavezno proveri sve grane, popunjavanjem forme po jednom za svaki mogući put. Greška u grananju je najčešća tehnička greška u elektronskim anketama i vodi ka tome da deo ispitanika ne vidi pitanja koja bi trebalo da vidi.

Anonimnost i podešavanja prikupljanja

Ovo je deo u kom se obećanje iz uputstva mora poklopiti sa podešavanjima.

• Prikupljanje imejl adresa. Postoji kao opcija i može biti uključeno. Ako si u uputstvu napisao da je anketa anonimna, ono mora biti isključeno. Proveri to izričito, ne po sećanju.
• Ograničenje na jedan odgovor. Traži prijavu na nalog, što znači da forma zna ko je odgovarao. Time se dobija zaštita od duplih odgovora, a gubi puna anonimnost. Za studentski rad obično prevagne anonimnost.
• Nalog fakulteta. Na školskim i poslovnim nalozima forma ume podrazumevano da bude ograničena na ljude iz iste ustanove, ili da beleži prijavljenog korisnika. Ako anketu deliš van fakulteta, to podešavanje moraš otvoriti, inače ljudi dobijaju poruku da nemaju pristup.
• Izmena odgovora posle slanja. Ostavi isključeno, jer menja podatke pod tobom.
• Poruka posle slanja. Kratka zahvalnost i kontakt ako neko želi rezultate.

Obećanje iz uputstva i podešavanje forme moraju da kažu istu stvar. Kako se demografska pitanja postavljaju tako da ne otkriju pojedinca: demografska pitanja.

Kako se deli link

Forma daje link koji se može skratiti. Na to obrati pažnju:

• Testiraj link u prozoru bez prijave (privatni prozor) pre nego što ga pošalješ. Tako ćeš videti tačno ono što vidi ispitanik, uključujući i poruku o pristupu ako je podešavanje pogrešno.
• Poruka uz link je deo instrumenta. Dve do tri rečenice: ko si, šta istražuješ, koliko traje, da je anonimno. Link bez poruke se ignoriše.
• Kanal određuje uzorak. Grupa na mreži, imejl liste, deljenje preko poznanika — svaki kanal dovodi drugačije ljude, i to se navodi u metodologiji.
• Zapiši kad si i gde delio link. Taj podatak ti treba za opis postupka prikupljanja i za podatak o trajanju prikupljanja.
• Ne zatvaraj formu pre nego što izvezeš podatke. Zatvaranje prijema je u redu, brisanje forme nije — prilog rada se pravi iz nje.

Izvoz podataka

Odgovori se vide u samoj formi kao zbirni pregled, sa grafikonima po pitanjima. Taj pregled je koristan za brzu proveru, ali nije osnova za obradu — od njega se ne mogu praviti ukrštanja, ne prikazuje standardnu devijaciju i ne dozvoljava ti da isključiš nevažeće odgovore.

Za obradu se podaci izvoze u tabelu, bilo povezivanjem forme sa tabelom, bilo preuzimanjem datoteke sa odgovorima. Kad dobiješ tabelu, prvi posao je čišćenje:

1. Sačuvaj kopiju sirovih podataka i dalje radi na duplikatu. Ovo je jedino nepovratno pravilo u celom postupku.
2. Proveri broj redova — to je broj popunjenih upitnika, i on ide u opis uzorka.
3. Nađi nepotpune i besmislene odgovore — isti odgovor u celoj koloni, vreme popunjavanja od dvadeset sekundi, tekstualni unosi bez veze sa pitanjem. Šta si izbacio i po kom kriterijumu, piše u metodologiji.
4. Sredi kolone sa više odgovora, koje stižu kao tekst razdvojen zarezima; svaka opcija po pravilu postaje svoja kolona sa oznakom da/ne.
5. Rekodiraj obrnute stavke, ako ih ima, pre bilo kakvog računanja.
6. Preimenuj kolone u kratke oznake, jer stižu kao pun tekst pitanja i ne mogu se koristiti u računu.

Gde se ta tabela dalje obrađuje i kada je za to potreban statistički program: SPSS ili Excel.

Tek posle toga počinje obrada: frekvencije, procenti, prosečne vrednosti i mere rasipanja. Šta se od toga računa na kom tipu podatka: deskriptivna statistika u diplomskom radu.

Šta ide u prilog rada

U prilog ide upitnik onako kako su ga ispitanici videli, u celini, sa svim pitanjima i ponuđenim odgovorima. Najlakše se dobija štampanjem forme u dokument ili prepisivanjem u prilog po istom redosledu.

Ne idu u prilog: sirova tabela sa svim odgovorima (osim ako mentor izričito traži), zbirni grafikoni iz forme, i screenshotovi ekrana.

Ako je upitnik imao grananje, u prilogu se to naznači rečenicom kod filterskog pitanja — „Ispitanici koji su odgovorili NE preskaču pitanja 8–12” — jer se na papiru grananje ne vidi.

Najčešće greške u elektronskoj formi

• Pitanja kucana direktno u formu, bez prethodne provere veze sa hipotezama
• Prikupljanje imejla uključeno, a u uputstvu piše da je anonimno
• Podešavanje naloga koje zaključava formu za ljude van fakulteta
• Grananje koje nije isprobano po svim putevima
• Sva pitanja obavezna, pa ljudi odustaju na osetljivom pitanju
• Mreža sa deset redova koja se na telefonu ne može popuniti
• Kratak odgovor bez provere unosa, pa u tabeli stoje „10+” i „oko deset”
• Obrada rađena iz zbirnog pregleda forme umesto iz izvezene tabele
• Rad na jedinoj kopiji podataka, bez sačuvanog originala

Provera pre slanja linka

1. Jesam li upitnik popunio sam, na telefonu, do kraja?
2. Da li podešavanje o imejlu odgovara onome što piše u uputstvu?
3. Otvara li se link u prozoru bez prijave?
4. Jesu li sve grane isprobane?
5. Je li svako obavezno pitanje zaista neophodno i ima li u njemu kategorija za svakoga?
6. Izgleda li izvezena tabela onako kako mi treba za obradu?
7. Imam li verziju upitnika spremnu za prilog rada?

Pre slanja pravom uzorku, formu popunjava mala grupa ljudi sličnih ispitanicima — to je jedini način da se vidi šta je nejasno i koliko stvarno traje: pilot istraživanje pre glavne ankete. A sadržaj upitnika, nezavisno od alata: kako se pravi upitnik za diplomski rad.