Uzorak u istraživanju: veličina i način izbora

Uzorak je deo populacije koji si zaista ispitao, i sve što u radu tvrdiš važi prvo za njega. Na populaciju se nalaz prenosi tek uz ogradu, a koliko je ta ograda velika, zavisi od dve stvari: koliko ispitanika imaš i kako si došao do njih.

Od te dve stvari, način izbora je važniji. Sto ispitanika prikupljenih objavom u studentskoj grupi ne govori o populaciji studenata više nego pedeset izabranih po jasnom kriterijumu — govori manje, jer se ne zna ko je sve imao priliku da se javi. Komisija to zna, pa pitanje na odbrani skoro nikad ne glasi „zašto tako malo”, nego „kako ste došli do ispitanika”.

Ovaj tekst pokriva i kvantitativni i kvalitativni slučaj, jer se logika razlikuje. Ako još nisi odlučio koji pristup ti tema traži: kvantitativno i kvalitativno istraživanje.

Populacija, okvir uzorka, uzorak

Tri pojma koja moraju biti razdvojena pre nego što bilo koga anketiraš.

Populacija je ceo skup na koji se nalaz odnosi. Definiše se sa tri odrednice: ko, gde, kada. „Zaposleni” nije populacija. „Zaposleni u maloprodajnim objektima na teritoriji Novog Sada u 2026. godini” jeste.

Okvir uzorka je spisak iz kog zaista biraš — evidencija zaposlenih, spisak studenata sa godine, baza registrovanih preduzeća. Retko se poklapa sa populacijom, i ta razlika je izvor pristrasnosti koju treba priznati.

Uzorak su oni koji su na kraju učestvovali. Između okvira i uzorka stoji odziv: koliko ih je pozvano, koliko se odazvalo, koliko je odgovora bilo upotrebljivo.

Slabo: Istraživanje je sprovedeno na uzorku zaposlenih iz nekoliko preduzeća.

Jako: Populaciju čine zaposleni u maloprodajnim objektima tri trgovinska lanca na teritoriji Novog Sada. Kao okvir uzorka korišćen je spisak zaposlenih koji su dostavile kadrovske službe, ukupno 214 lica. Upitnik je prosleđen svima, a vraćeno je 96 popunjenih, od čega je 87 bilo potpuno i ušlo u obradu.

Druga formulacija daje komisiji sve što joj treba i unapred odgovara na tri pitanja.

Vrste uzorkovanja

Podela ide po jednom kriterijumu: da li se zna verovatnoća da neko uđe u uzorak.

Verovatnosni uzorci

Svaki član populacije ima poznatu, različitu od nule šansu da bude izabran. Zahtevaju okvir uzorka, koji na diplomskom radu retko postoji u punom obliku.

• Prost slučajan — svi imaju jednaku šansu, bira se nasumično iz spiska. Najčistiji, ali traži kompletan spisak populacije.
• Sistematski — iz spiska se uzima svaki k-ti član, uz slučajno izabran početak. Praktičan kad spisak postoji, a nasumično biranje je nezgodno.
• Stratifikovan — populacija se podeli na slojeve po obeležju koje je bitno za istraživanje (pol, staž, tip organizacije), pa se iz svakog uzima srazmeran broj. Koristi se kad je sastav uzorka važan za poređenje grupa.
• Klasterski — biraju se celine (odeljenja, objekti, ustanove), pa se ispituju svi u izabranim celinama. Praktičan kad su ljudi grupisani, a spiska pojedinaca nema.

Neverovatnosni uzorci

Šansa za ulazak nije poznata. Većina diplomskih radova koristi ove, i to je sasvim prihvatljivo dok se otvoreno navede.

• Prigodan — ispituju se oni do kojih se može doći. Najčešći. Mora se tako i nazvati, i mora stajati među ograničenjima.
• Namerni (svrsishodni) — ispitanici se biraju po unapred određenom kriterijumu iskustva ili položaja. Standard u kvalitativnim istraživanjima.
• Kvotni — unapred se odredi koliko ispitanika po kategoriji treba, pa se popunjavaju kvote kako ko naiđe. Liči na stratifikovani, ali izbor unutar kvote nije slučajan.
• Snežna grudva — ispitanik upućuje na sledećeg. Koristi se kod teško dostupnih ili malobrojnih grupa.

Koliko ispitanika je dovoljno

Ne postoji jedan broj koji važi za sve, i svaki sajt koji ti ga da bez pitanja o čemu je istraživanje — pogađa. Ono što postoji jesu činioci koji određuju donju granicu.

Koliko grupa porediš. Ovo je najvažniji činilac na diplomskom radu. Ako hipoteza traži poređenje tri grupe, a u trećoj imaš sedam ispitanika, poređenje se ne može odbraniti bez obzira na to koliko je ukupan broj velik. Pravilo koje vredi zapamtiti: posmatraj najmanju grupu, ne ukupan broj.

Koliko je pojava raznolika. Što se odgovori više razlikuju među ljudima, to treba više ispitanika da bi se slika stabilizovala.

Kakva obrada sledi. Opis stanja traži manje nego poređenje grupa, a poređenje manje nego postupci sa više varijabli istovremeno.

Koliki je odziv. Planiraj da će deo upitnika biti nepotpun. Ako ti treba osamdeset upotrebljivih, ne šalji tačno osamdeset poziva.

U praksi, empirijski deo diplomskog rada sa anketom najčešće se kreće u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina ispitanika, zavisno od toga koliko je populacija dostupna. Master radovi obično idu ka gornjem delu tog raspona. Ali merodavno je uputstvo tvog fakulteta i dogovor sa mentorom — neke katedre zadaju minimum, druge ga ostavljaju na obrazloženju.

Ne izmišljaj proračun veličine uzorka ako ga nisi sproveo. Rečenica „veličina uzorka određena je statističkim proračunom” koju ne možeš da objasniš na odbrani je gora od poštenog „uzorak je prigodan i obuhvatio je sve zaposlene koji su pristali da učestvuju”.

Kod kvalitativnog istraživanja

Brojka je manja i logika je druga. Ne traži se predstavljanje populacije nego dubina i zasićenje — tačka u kojoj novi razgovori prestaju da donose nove kategorije.

U diplomskim radovima se najčešće radi sa jednocifrenim ili niskim dvocifrenim brojem sagovornika. Ono što se obrazlaže nije broj nego kriterijum izbora: zašto baš ti ljudi, koje iskustvo moraju da imaju, i kada si prestao da tražiš nove.

Jako: Intervjuisano je devet vlasnika porodičnih hotela sa najmanje tri godine poslovanja i najviše dvadeset smeštajnih jedinica. Posle sedmog razgovora nisu se javljale nove kategorije, a poslednja dva su sprovedena radi provere.

Kako se uzorak opisuje u radu

Opis ima četiri obavezna dela: veličinu, kriterijume uključenja, strukturu i odziv.

Struktura se skoro uvek daje tabelom, sa apsolutnim brojem i procentom po svakoj kategoriji. Prikazuju se samo obeležja koja su bitna za istraživanje — pol, godine, staž, tip organizacije, zavisno od hipoteza. Nema smisla tabelirati podatak koji se posle nigde ne koristi.

Uz tabelu ide kratak opisni pasus koji izdvaja ono što je bitno — na primer, da je grupa sa najdužim stažom najmanja, jer to posle ograničava poređenja. Kako se brojevi iz ovakve tabele pretvaraju u tekst: deskriptivna statistika u diplomskom radu.

Kriterijumi uključenja i isključenja se pišu izričito. Ko je mogao da uđe u uzorak, a ko nije i zašto. Ako si izbacio nepotpune upitnike, reci koliko ih je bilo.

Pristrasnost uzorka

Tri oblika koja se najčešće javljaju, i koja komisija ume da prepozna.

Pristrasnost samoizbora. Odgovorili su oni koje tema zanima ili koji imaju jak stav. Tipično kod otvorenih onlajn upitnika. Posledica je da su krajnji stavovi precenjeni.

Pristrasnost pristupa. Ispitao si one do kojih si mogao da dođeš — svoje kolege, jednu organizaciju, jedan grad. Nalaz važi za taj kontekst.

Pristrasnost odziva. Oni koji nisu odgovorili sistematski se razlikuju od onih koji jesu — na primer, najzauzetiji zaposleni nisu stigli da popune upitnik o opterećenosti poslom.

Nijedna od ove tri ne diskvalifikuje diplomski rad. Ono što ga slabi jeste prećutkivanje. Obrazac je isti kao kod svih ograničenja: navedeš ga i kažeš na šta konkretno utiče.

Slabo: Uzorak ima određena ograničenja.

Jako: Upitnik je bio otvoren za dobrovoljno popunjavanje, pa je moguće da su se češće odazvali zaposleni sa izraženijim stavom o uslovima rada. Zbog toga se udeo nezadovoljnih u uzorku ne može uzeti kao procena udela u celoj organizaciji, dok odnos između staža i zadovoljstva time nije neposredno ugrožen.

Etika i pristanak

Kad radiš sa ljudima, uzorak nosi i obaveze: dobrovoljnost učešća, anonimnost ili poverljivost, mogućnost odustajanja bez posledica i saglasnost institucije ako se istraživanje sprovodi unutar organizacije. Kod maloletnih ispitanika traži se saglasnost roditelja ili staratelja. Neki fakulteti imaju i formalnu proceduru odobrenja — proveri uputstvo fakulteta pre nego što kreneš sa prikupljanjem.

Najčešće greške

• Nedefinisana populacija — ne zna se na koga se nalaz odnosi
• Naveden samo ukupan broj, bez strukture i kriterijuma
• Prigodan uzorak nazvan slučajnim — najčešća i najlakše uočljiva greška
• Grupe za poređenje neuravnotežene, a poređenje ipak sprovedeno
• Odziv neprijavljen — ne zna se koliko ih je pozvano
• Tabelirana obeležja koja se nigde ne koriste
• Uzorak opisan u budućem vremenu, preneto iz prijave teme
• Nalazi uopšteni na celu populaciju bez ijedne ograde

Provera pre slanja mentoru

1. Da li je populacija određena sa ko, gde i kada?
2. Piše li odakle su ispitanici birani i kojim postupkom?
3. Da li je vrsta uzorka nazvana pravim imenom?
4. Postoje li kriterijumi uključenja i isključenja?
5. Vidi li se koliko je pozvano, koliko odgovorilo i koliko ušlo u obradu?
6. Da li najmanja grupa za poređenje ima dovoljno ispitanika da se poređenje odbrani?
7. Stoji li pristrasnost uzorka među ograničenjima, sa naznakom na šta utiče?

Kako se ovaj pododeljak uklapa u ostatak metodologije: metodologija diplomskog rada. A kako se pravi instrument kojim ćeš uzorak ispitati: kako se pravi upitnik za diplomski rad. Koliko ispitanika je za tvoj nacrt realno i kako se taj broj brani: koliko ispitanika je dovoljno.