SPSS ili Excel za obradu podataka
Kada je Excel dovoljan za obradu podataka u diplomskom radu, kada je potreban SPSS, šta fakultet traži u prilogu i kako se alat navodi u metodologiji.
Kratak odgovor
Excel je dovoljan ako se obrada svodi na frekvencije, procente, proseke i grafikone, a tabela je mala i pregledna. SPSS ili neki drugi statistički program postaje potreban čim počneš da testiraš hipoteze — kod poređenja grupa, provere veza i regresije — jer tada ti trebaju i pokazatelji koje Excel ne daje u upotrebljivom obliku. Odluka zavisi i od toga šta uputstvo fakulteta ili mentor traži u prilogu rada, pa to proveri pre nego što kreneš da unosiš podatke.
Pitanje se obično postavi kad su podaci već uneti u Excel i kad neko kaže „to se ne radi u Excelu”. Odgovor zavisi od toga šta tačno nameravaš da uradiš sa podacima, a ne od toga koji program zvuči ozbiljnije.
Jedna stvar se rešava pre svega ostalog: proveri da li uputstvo fakulteta ili mentor traži određen program ili određen oblik priloga. Na nekim katedrama se to traži, na nekima ne, a razlika je dovoljno velika da ne vredi pogađati.
Šta svaki od dva alata radi dobro
Excel je tabelarni program. Odličan je za unos, sređivanje, pretragu grešaka, sabiranje, proseke, procente i grafikone. U njemu podaci i izgledaju kao podaci — vidiš svaki red i svaku kolonu, pa se greška u unosu primeti golim okom.
SPSS je statistički program. Napravljen je da varijablama daš imena, definicije i oznake, pa da postupke biraš iz menija. Sve što daje Excel daje i on, plus testove, pokazatelje uz njih i izlaz koji je odmah u obliku tabele.
Suštinska razlika nije u tome „koliko šta može”. Excel formulama može mnogo. Razlika je u tome što u statističkom programu test daje i sve prateće pokazatelje odjednom, pa nalaz koji upišeš u rad ima sve delove, dok u Excelu svaki od njih moraš da sastaviš sam i da znaš šta tražiš.
Odluka u tri pitanja
Da li samo opisuješ ili testiraš hipotezu? Ako se obrada svodi na to koliko ispitanika je odgovorilo kako, koliki je prosek i kako to izgleda na grafikonu — to je opis i Excel ga radi bez problema. Šta sve spada u taj deo: deskriptivna statistika.
Kakav test ti treba? Poređenje grupa, provera veze među varijablama, regresija — tu počinje posao za statistički program. Nije nemoguće u Excelu, ali je posao u kom se lako pogreši, a greška se ne vidi.
Koliko ispitanika i koliko pitanja? Sto ispitanika i dvadeset pitanja je tabela koja se u Excelu drži pod kontrolom. Nekoliko stotina redova sa pedesetak kolona već traži alat u kom svaka varijabla ima ime i definiciju.
| Šta radiš | Excel | Statistički program |
|---|---|---|
| Unos i sređivanje podataka | Da, prirodno okruženje | Može, ali nespretnije |
| Frekvencije i procenti | Da | Da |
| Prosek, medijana, rasipanje | Da | Da |
| Grafikoni za rad | Da | Da, ali se češće rade u Excelu |
| Poređenje dve ili više grupa | Uz dodatke i oprez | Da |
| Provera veze i regresija | Nepraktično | Da |
| Pouzdanost skale | Ne u upotrebljivom obliku | Da |
Postoji i četvrto pitanje koje se retko postavi na vreme: koliko puta ćeš obradu ponoviti. Skoro nijedna obrada se ne uradi jednom. Mentor traži da se doda jedno ukrštanje, da se dve kategorije spoje, da se izbaci nekoliko nevažećih upitnika. U statističkom programu se to ponovi izborom iz menija; u Excelu se svaka formula mora pronaći i ispraviti, a jedna zaboravljena ćelija pravi tabelu koja se ne slaže sa tekstom. Ako očekuješ nekoliko krugova ispravki, ta razlika teži više nego sam izbor testa.
Šta ide u prilog rada
Ovo je deo koji se najčešće previdi, a odlučuje o poslu na kraju.
Ako se od tebe traži da uz rad priložiš tabelu sa podacima, izlaz iz programa ili šifarnik, način na koji si radio obradu određuje koliko će to sređivanje trajati. Izlaz iz statističkog programa se prenosi u rad tako što se prekuca u urednu tabelu, a ne tako što se nalepi slika ekrana — snimak ekrana sa sitnim slovima je jedan od najčešćih razloga zbog kojih se rad vraća na doradu.
Šta uopšte sme da ide u prilog, a šta ne: prilozi u diplomskom radu.
Pravilo koje važi u oba slučaja: tabela u radu je tvoja tabela, u istom fontu i formatu kao ostatak rada, sa naslovom i numeracijom. Kako se numerišu i naslovljavaju: tabele i grafikoni u rezultatima.
Ako nemaš pristup programu
Fakulteti često imaju licence za studente, pa je prvo pitanje za službu ili mentora da li ti je program dostupan preko ustanove. Pored toga postoje i besplatni statistički programi — JASP, jamovi i R su najpoznatiji — koji rade testove koji ti u diplomskom radu trebaju. JASP i jamovi imaju meni sličan kao SPSS, pa je prelazak brz; R traži pisanje komandi i ima smisla samo ako već znaš da radiš u njemu ili ti je to deo struke.
Koji god program izabereš, u radu se navodi njegovo ime i verzija. To nije formalnost — bez toga se ne zna u čemu je obrada rađena.
Kada se alat pominje samo u metodologiji, a kada ulazi i u spisak izvora: citiranje softvera i alata.
Kako se to piše u metodologiji
Jedna do dve rečenice, u delu o obradi podataka.
Slabo: Podaci su obrađeni u računaru.
Jako: Odgovori su uneti u tabelu, po jedan red za svakog ispitanika, i prekontrolisani na nemoguće i nedostajuće vrednosti. Obrada je rađena u statističkom programu; korišćene su frekvencije i procenti za opis uzorka, a za proveru hipoteza poređenje prosečnih vrednosti po grupama. Tabele i grafikoni prikazani u radu izrađeni su iz iste tabele podataka.
Ono što ta rečenica pokazuje nije marka programa, nego da postoji postupak: unos, provera, opis, test.
Kako se podaci prenose iz jednog alata u drugi
Uobičajen i potpuno ispravan redosled je: unos u Excel, pa prenos u statistički program. Tri stvari koje pre prenosa moraju da stoje.
Prvi red su imena kolona, kratka i bez razmaka. „Zadovoljstvo1” prolazi svuda, „Koliko ste zadovoljni poslom?” pravi problem.
Jedan red je jedan ispitanik, jedna kolona jedno pitanje. Kako se to postavlja od samog početka: kako se ankete kodiraju u tabelu.
Brojevi su brojevi. Zarez i tačka kao decimalni znak, razmaci u ćelijama i tekst upisan u brojčanu kolonu su tri najčešća razloga zbog kojih se posle prenosa dobija besmislen prosek.
Posle prenosa uvek proveri dve stvari: da li je broj redova isti i da li se prosek bar jedne kolone poklapa sa onim iz Excela. Ako se poklapa, prenos je prošao.
Najčešće greške
- Izbor programa pre nego što je poznat plan obrade
- Testiranje hipoteza u Excelu bez pokazatelja koji uz test idu
- Snimak ekrana iz programa nalepljen u rad umesto tabele
- Program naveden bez verzije, ili uopšte nenaveden
- Podaci uneti u obliku koji se ne može preneti u statistički program
- Promena decimalnog znaka koja tiho pokvari sve brojeve
- Dve verzije iste tabele u dva programa, pa se ne zna koja je konačna
- Nije provereno šta fakultet traži u prilogu pre nego što je obrada počela
Provera pre nego što kreneš
- Šta traži uputstvo fakulteta ili mentor u pogledu obrade i priloga?
- Koje tačno postupke moja hipoteza zahteva?
- Da li mi za te postupke treba statistički program?
- Imam li pristup programu preko fakulteta, ili biram besplatnu alternativu?
- Da li je tabela postavljena tako da se može preneti bez prepravljanja?
- Kako ću izlaz iz programa pretvoriti u tabelu koja izgleda kao ostatak rada?
- Gde u metodologiji piše čime je obrada rađena?
Kad je ta odluka doneta, ostatak metodološkog dela se piše lakše, jer postupak obrade već ima svoje mesto: kako se piše metodološki deo.