Tabele i grafikoni u rezultatima
Kako se numerišu i naslovljavaju tabele i grafikoni, šta ide u tabelu a šta u grafikon i zašto se isti podatak nikad ne prikazuje dvaput.
Tabela i grafikon u diplomskom radu imaju jednu funkciju: da pokažu podatak koji se u tekstu ne bi mogao izložiti bez gomile brojeva. Sve van toga — ukrasi, ponavljanja, prikazi koji zauzimaju stranu radi obima — komisija prepoznaje odmah, jer je to najčešći način veštačkog podebljavanja rada.
Tri pravila pokrivaju najveći deo onoga što se vraća na doradu. Prvo: svaki prikaz ima broj, naslov i izvor, i na njega se u tekstu upućuje tim brojem. Drugo: isti podatak se ne prikazuje dvaput, ni tabelom i grafikonom, ni grafikonom i prepričavanjem. Treće: prikaz nije nalaz — nalaz je rečenica u tekstu koja kaže šta se u prikazu vidi.
Formalna pravila se razlikuju po fakultetima i katedrama: gde stoji naslov, kako se numeriše, koji font i veličina. Uputstvo tvog fakulteta je iznad svega što ovde piše; ovaj tekst pokriva ono što je zajedničko i logiku iza toga.
Numeracija
Tabele i grafikoni se numerišu odvojeno, svaki u svom nizu: Tabela 1, Tabela 2, Tabela 3 i Grafikon 1, Grafikon 2. Nizovi su neprekidni kroz ceo rad, uključujući i teorijski deo.
Dva načina koja ćeš videti u uputstvima:
- Neprekidan niz kroz rad — Tabela 1 do Tabela 14. Najčešći izbor kod studentskih radova.
- Numeracija po poglavljima — Tabela 3.1, 3.2, 4.1. Koristi se kod dužih radova; ako je uputstvo traži, drži se je dosledno.
Neki fakulteti umesto „Grafikon” traže „Slika”, i tada u isti niz ulaze i grafikoni i sheme i fotografije. Proveri kako tvoje uputstvo naziva prikaze pre nego što počneš da ih numerišeš, jer naknadno preimenovanje znači prolazak kroz svako pozivanje u tekstu.
Prilozi imaju svoju numeraciju, odvojenu od glavnog teksta (Tabela P1 ili Prilog 3, zavisno od uputstva).
Praktična stvar koja štedi sate: numeraciju uradi na kraju, kad je raspored prikaza konačan, ili koristi automatske oznake u programu za obradu teksta. Ručno numerisane tabele se kod svakog ubacivanja nove pomeraju, a pozivanja u tekstu ostaju pogrešna.
Naslov i izvor
Svaki prikaz nosi tri stvari.
Broj i naslov. Naslov opisuje sadržaj, ne ponavlja pitanje iz upitnika i ne komentariše nalaz.
Slabo: Tabela 4. Pitanje broj 7
Slabo: Tabela 4. Zaposleni nisu zadovoljni povratnom informacijom
Prvi naslov ne kaže ništa, drugi tumači umesto da opisuje.
Jako: Tabela 4. Učestalost dobijanja povratne informacije o radu (n = 87)
Dodatak n = 87 u naslovu rešava pitanje koje se inače postavlja kod svake tabele — na koliko ljudi se to odnosi. Ako se broj razlikuje od tabele do tabele, jer je neko pitanje preskočeno, to je najjednostavniji način da se vidi.
Položaj naslova. Uobičajeno je da naslov tabele stoji iznad tabele, a naslov grafikona ispod njega. Ovo je jedna od stvari koje se razlikuju po uputstvima — proveri i drži jedno pravilo kroz ceo rad.
Izvor. Stoji ispod prikaza, manjim slovima. Za podatke koje si sam prikupio: „Izvor: sopstveno istraživanje.” Za preuzeto: pun navod izvora po stilu koji rad koristi, sa stranicom ako je preuzeto doslovno. Preuzeta tabela bez izvora je preuzimanje tuđeg rada bez navođenja, i to je ozbiljan problem, ne formalni propust. Kako se navod piše u tekstu: APA 7 u diplomskom radu.
Ako si tuđu tabelu prilagodio, to se kaže: „Izvor: prilagođeno prema Petrović, 2019, str. 74.”
Kako se na prikaz upućuje u tekstu
Prikaz se u tekstu poziva brojem, pre nego što se pojavi, i tekst mora da radi i bez njega.
Slabo: U sledećoj tabeli su prikazani rezultati.
„Sledeća tabela” prestaje da bude sledeća čim se raspored promeni pri prelomu.
Jako: Raspored odgovora o učestalosti povratne informacije prikazan je u Tabeli 4.
Pravilo koje se lako proverava: ako ukloniš sve tabele i grafikone, poglavlje sa rezultatima i dalje mora da kaže šta je nađeno. Prikazi su potpora, ne sadržaj. Kako se to poglavlje gradi: kako se opisuju rezultati istraživanja.
Prikaz stoji blizu mesta gde se pominje, na istoj ili sledećoj strani. Tabela koja se pominje na strani 34, a stoji na strani 41, tera čitaoca da lista napred-nazad.
Šta ide u tabelu, a šta u grafikon
| Koristi tabelu kad… | Koristi grafikon kad… |
|---|---|
| Tačne vrednosti su bitne | Oblik rasporeda je bitniji od tačnih brojeva |
| Prikazuješ više mera odjednom (broj, procenat, prosek, SD) | Prikazuješ jednu meru po kategoriji |
| Kategorija ima više od šest-sedam | Kategorija ima malo, tri do šest |
| Podaci se porede po redovima i kolonama | Poređenje je vizuelno očigledno |
| Struktura uzorka | Trend kroz vreme |
Kod strukture uzorka tabela skoro uvek pobeđuje, jer se traže i broj i procenat po svakoj kategoriji, a to grafikon ne pokazuje bez pretrpavanja.
Grafikon se isplati kad razlika ili oblik treba da se vide u jednom pogledu: raspored odgovora po stepenima skale, kretanje pokazatelja kroz godine, poređenje nekoliko dimenzija.
Ako se dvoumiš, uzmi tabelu. Tabela nikad nije pogrešna, samo ponekad manje očigledna.
Isti podatak se ne prikazuje dvaput
Ovo je pravilo koje se najčešće krši, i to iz razumljivog razloga — rad izgleda bogatije. Efekat je suprotan.
Tri oblika udvostručavanja:
Tabela i grafikon istog podatka. Najčešći. Ako si već dao tabelu sa brojevima i procentima, grafikon ne dodaje ništa osim boje.
Grafikon i prepričavanje reda po red. Ako u tekstu ispišeš sve vrednosti sa grafikona, grafikon je suvišan — ili je tekst suvišan.
Ista tabela u rezultatima i u prilogu. Prilog nosi ono što u glavnom tekstu nema mesta: instrument, obimne tabele sirovih podataka, transkripte. Ne nosi kopiju onoga što je već prikazano.
Izuzetak postoji i uzak je: kad se isti podatak u grafikonu vidi na način koji tabela ne pokazuje, i kad je ta razlika bitna za nalaz. Tada se to obrazloži u jednoj rečenici. U svim ostalim slučajevima biraš jedno.
Isto važi i za tekst: tabela se ne prepričava red po red. U tekstu se izdvaja ono što je bitno za istraživačko pitanje, ostalo čitalac vidi sam.
Kako se tabela pravi da bude čitljiva
Sitnice koje razdvajaju urednu tabelu od nepregledne:
- Zaglavlje kaže šta je u koloni, sa jedinicom ako je ima: „Broj ispitanika”, „Procenat (%)”, „Prosečna ocena”.
- Dosledno zaokruživanje kroz ceo rad — jedna decimala je uobičajen izbor za procente.
- Decimalni zarez, ne tačka, u tekstu na srpskom.
- Red „Ukupno” kod frekvencija, da se vidi da li je neko pitanje preskočeno.
- Bez praznih ćelija — ako podatka nema, stoji crta ili nula, i objašnjeno je koje od to dvoje.
- Tabela staje na jednu stranu. Ako ne staje, ili se deli po smislu, ili ide u prilog sa skraćenom verzijom u tekstu.
- Bez šarenila. Jedna linija zaglavlja i eventualno linija iznad reda „Ukupno” su dovoljne.
Šta se od mera prikazuje uz koji tip podatka, i zašto prosek nikad ne ide bez mere rasipanja: deskriptivna statistika u diplomskom radu. Pravila za sam procenat — osnovu, zaokruživanje i zbir: procenti u radu.
Kako se bira grafikon
Za studentski rad su dovoljna tri tipa, i za svaki postoji jasno kada se koristi.
Stubičasti — poređenje kategorija po jednoj meri. Najuniverzalniji izbor. Osa sa vrednostima počinje od nule; skraćena osa preuveličava razliku i to je greška u prikazu, ne stvar ukusa.
Linijski — kretanje kroz vreme. Ne koristi se za kategorije koje nemaju redosled, jer linija između „prodaja” i „logistika” ne znači ništa.
Strukturni (pita) — udeo u celini, i to samo kad kategorija ima malo i kad se zbrajaju u sto procenata. Kod pitanja sa više odgovora se ne koristi, jer tu zbir prelazi sto.
Ista pažnja ide i na izbor opsega, razmere i isečka vremena — načini na koje prikaz naduva razliku a da nijedan broj ne bude netačan nabrojani su u tekstu grafikon koji obmanjuje.
Šta grafikon mora da ima: naslovljene ose, jedinicu, legendu ako ima više serija, i vrednosti ako su bitne. Šta ne sme: trodimenzionalne efekte, senke, i toliko kategorija da se oznake preklapaju.
Ako je grafikon crno-beo u štampanoj verziji, proveri da se serije razlikuju i bez boje — šrafurom ili oblikom.
Veza sa prilogom
Podela posla koja se u praksi pokazuje kao najurednija:
| Ide u glavni tekst | Ide u prilog |
|---|---|
| Tabela strukture uzorka | Instrument u celini |
| Prikazi koji odgovaraju na istraživačka pitanja | Obimne tabele sa svim pitanjima |
| Ključne prosečne vrednosti sa merama rasipanja | Transkripti, šifarnici, saglasnosti |
Na svaki prilog se u tekstu upućuje bar jednom („videti Prilog 2”). Prilog koji se nigde ne pominje je materijal koji niko neće otvoriti.
Kako se prilozi uklapaju u redosled delova rada: struktura diplomskog rada.
Najčešće greške
- Prikaz bez broja, naslova ili izvora
- Naslov koji tumači nalaz umesto da opisuje sadržaj
- Pozivanje na „sledeću tabelu” umesto na broj
- Isti podatak u tabeli i u grafikonu
- Tabela prepričana u tekstu, red po red
- Preuzeta tabela bez navoda izvora
- Nedosledno zaokruživanje kroz rad
- Osa grafikona koja ne počinje od nule
- Strukturni grafikon za pitanje sa više odgovora
- Prikaz udaljen od mesta gde se pominje
- Prilog na koji se nigde ne upućuje
Provera pre predaje
- Imaju li svi prikazi broj, naslov i izvor, i jesu li numerisani u neprekidnom nizu?
- Stoji li naslov na istom mestu kod svih tabela i kod svih grafikona?
- Upućuje li se na svaki prikaz u tekstu, brojem?
- Postoji li podatak koji se pojavljuje dvaput?
- Čita li se poglavlje sa rezultatima i kad se uklone svi prikazi?
- Je li zaokruživanje isto kroz ceo rad?
- Stoji li uz svaku tabelu broj ispitanika na koji se odnosi?
- Vidi li se svaki grafikon i u crno-beloj štampi?
Ovo je jedan od delova koji se proverava na samom kraju, zajedno sa numeracijom strana i sadržajem: finalna provera diplomskog rada.