APA 7 u diplomskom radu: navođenje u tekstu
Kako se po APA 7 stilu navode izvori u tekstu diplomskog rada: autor i godina, više autora, doslovni navodi sa stranicom, posredno citiranje i parafraza.
Kratak odgovor
APA 7 u tekstu koristi sistem autor–godina: (Petrović, 2019) u zagradi ili Petrović (2019) u rečenici. Kod doslovnog navoda dodaje se stranica. Kod tri i više autora od prvog pominjanja ide samo prvi autor i skraćenica et al. Svaki izvor naveden u tekstu mora se naći u spisku literature i obrnuto.
APA stil u tekstu radi po sistemu autor–godina. Svaka tvrdnja koja nije tvoja nosi ime autora i godinu izdanja, a puni podatak o izvoru stoji u spisku literature na kraju rada. To je cela logika; sve ostalo su varijante istog obrasca.
Dve stvari koje treba znati pre nego što kreneš. Prva: APA ima dve verzije navoda u tekstu — u zagradi i u rečenici — i one se razlikuju po tome gde stoji godina. Druga: postoji pravilo koje se nikad ne krši, a proverava se mehanički — svaki izvor iz teksta mora biti u spisku literature, i svaki izvor iz spiska mora se pojaviti u tekstu.
Ovde su pokrivena pravila navođenja u tekstu. Oblik jedinica u spisku literature razlikuje se po vrsti izvora i traži posebnu pažnju — redosled, uvlačenje i najčešći tipovi jedinica su na jednom mestu: APA spisak literature; takođe, mnogi fakulteti u Srbiji koriste prilagođenu verziju APA stila — sa „i” umesto ampersanda, sa „str.” umesto „p.” i sa domaćim skraćenicama. Proveri uputstvo fakulteta i smernice mentora pre nego što oblik zaključaš, i onda se drži jednog rešenja kroz ceo rad.
Dva položaja navoda
U zagradi — prezime i godina odvojeni zarezom, na kraju rečenice pre tačke.
Zadovoljstvo poslom pokazalo se povezanim sa stilom rukovođenja u više istraživanja na uzorcima iz velikih preduzeća (Petrović, 2019).
U rečenici — prezime je deo teksta, godina odmah iza njega u zagradi.
Petrović (2019) navodi da je zadovoljstvo poslom povezano sa stilom rukovođenja.
Kada se koji koristi? Navod u zagradi kad je bitan nalaz, a ne ko ga je izneo — to je najčešći slučaj u pregledu literature. Navod u rečenici kad je bitan sam autor: kad porediš pristupe, kad se neko izdvaja ili kad suprotstavljaš dva stava.
Dok Petrović (2019) vezu tumači kroz neposrednu komunikaciju sa rukovodiocem, Jovanović (2021) je pripisuje jasnoći očekivanja.
Broj autora
| Broj autora | U zagradi | U rečenici |
|---|---|---|
| Jedan | (Petrović, 2019) | Petrović (2019) |
| Dva | (Petrović & Jovanović, 2019) | Petrović i Jovanović (2019) |
| Tri i više | (Petrović et al., 2019) | Petrović et al. (2019) |
Kod dva autora oba prezimena se navode uvek, u svakom pojavljivanju. U zagradi ih spaja ampersand, u tekućem tekstu veznik.
Kod tri i više autora, APA 7 od prvog pominjanja koristi samo prvo prezime i skraćenicu et al. To je promena u odnosu na ranija izdanja, gde su se prvi put nabrajali svi autori — ako nailaziš na starije uputstvo, odatle dolazi razlika.
Skraćenica se piše bez tačke na „et” i sa tačkom na „al.” U radovima na srpskom neke katedre traže „i saradnici” ili „i sar.” umesto latinske skraćenice. Oba rešenja postoje u praksi; izaberi jedno po uputstvu fakulteta i budi dosledan.
Doslovni navod
Kad prenosiš tuđe reči doslovno, uz autora i godinu obavezno ide i stranica.
Kratak navod — do oko četrdeset reči — stoji u tekstu, u navodnicima:
Autor tu vezu opisuje kao „posledicu svakodnevnog kontakta, a ne formalnog sistema nagrađivanja” (Petrović, 2019, str. 47).
Duži navod se izdvaja u zaseban blok, uvučen, bez navodnika, sa podatkom o izvoru na kraju. Navodnici se u bloku ne koriste jer uvlačenje već označava da je tekst preuzet.
Tri stvari koje se najčešće previde:
- Navod mora biti doslovan. Ako nešto izostavljaš unutar navoda, to se označava sa tri tačke. Ako dodaješ reč radi razumljivosti, ide u uglastim zagradama.
- Stranica se navodi i kod prevoda i kod elektronskih izdanja. Ako izvor nema stranice, navodi se drugi orijentir — naslov odeljka ili broj pasusa.
- Doslovnih navoda treba malo. Diplomski rad koji se sastoji od nanizanih citata ne pokazuje da si razumeo literaturu. Citira se kad je formulacija sama po sebi bitna — definicija, zakonska odredba, karakterističan iskaz.
Parafraza
Parafraza je prenošenje tuđe misli svojim rečima, i ona je pravilo, a citat izuzetak. Nosi autora i godinu, a stranica se navodi kad pomaže čitaocu da nađe mesto — kod dužih izvora se preporučuje.
Slabo: Petrović (2019) kaže da je zadovoljstvo poslom posledica svakodnevnog kontakta, a ne formalnog sistema nagrađivanja.
Ovo je prepis sa promenjenim redom reči i bez navodnika. Ako reči ostaju iste, to je citat koji nije označen kao citat.
Jako: Petrović (2019) izvor zadovoljstva poslom u malim organizacijama vidi pre svega u neposrednoj, svakodnevnoj komunikaciji sa rukovodiocem, a ne u formalizovanom nagrađivanju.
Provera koja radi: skloni originalni tekst sa ekrana, pa napiši rečenicu iz glave. Ako moraš da gledaš u izvor dok pišeš, ispašće prepis.
Više izvora u istoj zagradi
Kad jednu tvrdnju potkrepljuje više radova, navode se u istoj zagradi, razdvojeni tačkom-zarezom, poređani azbučno odnosno abecedno po prezimenu prvog autora.
Povezanost stila rukovođenja i zadovoljstva poslom potvrđena je u više istraživanja (Jovanović, 2021; Marković, 2020; Petrović, 2019).
Ovo je jedan od najkorisnijih oblika u pregledu literature, jer pokazuje da nalaz nije usamljen. Rečenica sa tri izvora vredi više od tri rečenice sa po jednim.
Kad se navodi više radova istog autora, prezime se piše jednom, a godine se razdvajaju zarezom: (Petrović, 2015, 2019).
Isti autor, ista godina
Ako isti autor ima dva rada iz iste godine, razlikuju se malim slovima uz godinu: 2019a, 2019b. Slova se dodeljuju prema redosledu u spisku literature, i ista oznaka mora stajati i u tekstu i u spisku.
(Petrović, 2019a) i (Petrović, 2019b)
Posredno citiranje
Ako si podatak našao u tuđem radu, a original nisi pročitao, to se mora označiti. Pravilo je jednostavno: u spisak literature ide samo izvor koji si zaista čitao.
Ranije istraživanje sprovedeno na uzorku iz proizvodnog sektora dalo je suprotan nalaz (Marković, 1998, kako je citirano u Petrović, 2019).
U spisku literature stoji Petrović (2019), ne Marković (1998).
Kada je taj postupak dozvoljen, kako se dolazi do originala i šta se radi ako si rad već napisao sa takvim navodima: sekundarno citiranje.
Posredno citiranje se koristi štedljivo — kad je original nedostupan, star, na jeziku koji ne čitaš ili nije izdat u dostupnom obliku. Ako original možeš da nađeš, nađi ga. Rad u kom se posredni navodi nižu pokazuje da autor literaturu poznaje iz druge ruke, i to je pitanje koje na odbrani ume da dođe.
Posebni slučajevi
Organizacija kao autor. Prvi put se piše pun naziv, a ako planiraš da koristiš skraćenicu, uvodiš je odmah. Dalje koristiš samo skraćenicu.
(Republički zavod za statistiku [RZS], 2024), a zatim (RZS, 2024).
Izvor bez autora. Umesto prezimena koristi se naslov, skraćen ako je dug.
Izvor bez godine. Umesto godine se navodi oznaka da datum nije poznat — u engleskoj varijanti n.d., u domaćoj praksi najčešće b.d. Proveri koju oznaku traži tvoj fakultet.
Lična komunikacija. Razgovor, imejl ili predavanje koje čitalac ne može da pronađe navodi se samo u tekstu, sa datumom, i ne ulazi u spisak literature.
Zakoni i propisi. Način navođenja pravnih akata razlikuje se od uputstva do uputstva i najčešće ne prati APA obrazac doslovno — obavezno proveri kako to traži tvoja katedra.
Gde se navodi obavezno stavljaju
Studenti najčešće citiraju uredno u teorijskom delu, pa prestanu čim počne empirijski. Navod je potreban svuda gde tvrdnja nije tvoja:
| Mesto u radu | Šta se navodi |
|---|---|
| Uvod | Podaci o kontekstu, ranija istraživanja, izvor problema |
| Teorijski deo | Svaka definicija, klasifikacija, tuđi nalaz |
| Metodologija | Poreklo instrumenta, izvor pristupa, definicija tehnike |
| Rezultati | Po pravilu ništa — to su tvoji podaci |
| Diskusija | Svako poređenje sa nalazima drugih istraživanja |
| Zaključak | Po pravilu ništa novo — ne uvode se novi izvori |
Poglavlje sa rezultatima je jedino u kom navoda skoro i nema, jer prikazuje ono što si sam prikupio. Kako se ono piše: kako se opisuju rezultati istraživanja.
Provera doslednosti pred predaju
Ovo se radi mehanički, za manje od sat vremena, i hvata većinu grešaka koje mentori vraćaju.
- Prođi kroz tekst i za svaki navod proveri da li je taj izvor u spisku literature.
- Prođi kroz spisak literature i za svaku jedinicu potraži pojavljivanje u tekstu. Ono što nije korišćeno — izbaci.
- Proveri da li se godine poklapaju. Isti rad naveden jednom kao 2019, drugi put kao 2020 je najčešća sitna greška.
- Proveri da li svaki doslovni navod ima stranicu i navodnike.
- Proveri da li si kroz ceo rad koristio isti oblik — ampersand ili veznik, „str.” ili „p.”, „et al.” ili „i sar.”.
- Proveri da li su posredni navodi označeni i da li je u spisku onaj izvor koji si zaista čitao.
Ako si literaturu vodio u tabeli od početka, ova provera traje kratko — kako se ta evidencija postavlja: kako se sistematski prikuplja literatura.
Najčešće greške
- Navod bez godine ili godina koja se ne poklapa sa spiskom
- Doslovan navod bez navodnika i bez stranice
- Parafraza koja je zapravo prepis sa promenjenim redom reči
- Izvor u spisku koji se u tekstu ne pojavljuje
- Nabrajanje svih autora kod rada sa tri i više autora, po starom pravilu
- Mešanje stilova — APA u jednom poglavlju, fusnote u drugom
- Posredno citiranje bez oznake, sa originalom u spisku literature
- Citiranje bez čitanja — izvor preuzet iz tuđeg spiska literature
- Prazan teorijski deo bez ijednog navoda, kao da su sve tvrdnje autorove
Koji izvori uopšte ulaze u spisak i kako se spisak uređuje: literatura za diplomski rad.