Citiranje softvera i alata
Kada se program uopšte navodi u radu, šta se o njemu beleži, kada ide u metodologiju a kada u spisak literature i gde se traži zvanično uputstvo.
Kratak odgovor
Program se navodi kada je uticao na rezultat — kada je njime rađena obrada podataka, proračun, simulacija ili analiza materijala. Tada se u metodologiji navode ime programa i verzija. U spisak literature ulazi onda kada je alat izvor u punom smislu, na primer kada ima autora i zvanično uputstvo za citiranje. Programi kojima je rad samo otkucan ili prelomljen ne navode se nigde.
Pitanje se javlja pri kraju pisanja, obično u trenutku kad se sređuje spisak literature: da li program u kom je rađena obrada ide među izvore, i ako ide — kako. Odgovor zavisi od jedne razlike koju vredi razumeti pre nego što se traži bilo kakav obrazac.
Alat može u radu da bude sredstvo ili izvor. Sredstvo je ono čime si nešto uradio i o čemu se izveštava u metodologiji, da bi se znalo kako je posao obavljen. Izvor je ono odakle si nešto uzeo i što se navodi kao svaki drugi izvor. Isti program može biti i jedno i drugo, u zavisnosti od toga šta si njime radio.
Kada se alat uopšte navodi
Kriterijum je uticaj na rezultat. Postavi sebi jedno pitanje: da li bi neko ko ponavlja moj posao dobio isto bez ovog podatka?
Navodi se kada je alat:
- radio obradu podataka, proračun ili statistički test
- sprovodio simulaciju, modelovanje ili optimizaciju
- pomagao u kodiranju i razvrstavanju tekstualnog materijala
- crtao ili merio nešto iz čega je izveden nalaz
- prikupljao odgovore, kada način prikupljanja utiče na uzorak
Ne navodi se kada je alat samo:
- program u kom je tekst otkucan ili prelomljen
- program u kom je napravljena prezentacija
- program za organizovanje literature — on ne stvara podatak, samo ga sređuje
- pretraživač ili čitač dokumenata
Granični slučaj koji se često pogreši: tabelarni proračun u kom si sabrao odgovore jeste obrada, čak i kad ti se ne čini tako. Ako su procenti iz rada izračunati u njemu, on je ušao u put od podatka do nalaza i pominje se.
Tri mesta na koja alat može da ode
| Gde | Kada | Šta sadrži |
|---|---|---|
| Metodologija, deo o obradi | uvek kada je alat uticao na rezultat | ime i verzija, u rečenici o postupku |
| Napomena ispod tabele ili slike | kada je prikaz nastao u tom alatu, a to nešto znači | kratka naznaka uz izvor podataka |
| Spisak literature | kada alat ima autora i zvanično uputstvo za citiranje, ili kada se poziva na njegovu dokumentaciju | pun unos po usvojenom stilu |
Prvi red pokriva većinu studentskih radova. Rečenica u metodologiji rešava pitanje bez ijednog unosa u spisak, i to je potpuno ispravno. Kako ta rečenica izgleda i šta još ide uz nju: SPSS ili Excel za obradu podataka.
Šta je jedinica izvora kod softvera
Kada alat ipak ulazi u spisak, unos se sastavlja od istih elemenata kao svaki drugi izvor, samo se drugačije zovu:
- ko stoji iza njega — autor, tim, institucija ili preduzeće
- ime programa, onako kako ga sam program piše
- verzija — bez nje unos ne znači mnogo, jer se ponašanje programa menja
- godina te verzije
- vrsta izvora — naznaka da je reč o računarskom programu, a ne o knjizi
- odakle je preuzet — zvanična adresa, ili trajni identifikator ako ga ima
Redosled tih elemenata, interpunkcija i to da li se uopšte prave posebni unosi za programe određuje stil citiranja koji tvoj fakultet propisuje. Nemoj ga pogađati po analogiji sa knjigom. Kako se unos sastavlja u stilu sa autorom i godinom: spisak literature. Ako alat ima trajni identifikator, on se navodi umesto adrese: DOI u citiranju.
Šta se beleži u trenutku korišćenja
Ovo je razlog zbog kog tekst uopšte postoji. Podaci koje treba da upišeš najlakše se skupljaju dok radiš, a najteže se rekonstruišu tri meseca kasnije, kada je program u međuvremenu ažuriran.
U jedan fajl, odmah:
- tačno ime programa i broj verzije, prepisan iz prozora sa podacima o programu
- datum kada si radio obradu
- šta si tim alatom tačno uradio — koji test, koji proračun, na kojim podacima
- adresa sa koje si ga preuzeo ili preko koje mu pristupaš
- da li je korišćen dodatak, biblioteka ili proširenje, i njegova verzija
Peta stavka se previdi skoro uvek, a ume da bude važnija od samog programa: dva korisnika istog alata sa različitim dodacima ne dobijaju nužno isti izlaz.
Ako je alat bio veb servis, zabeleži i datum pristupa, iz istog razloga iz kog se on beleži i kod podataka preuzetih sa mreže: citiranje statističkih baza.
Gde se traži zvanično uputstvo
Ne pogađaj format. Postoji tri mesta i ona se proveravaju ovim redom.
Uputstvo fakulteta. Ono je merodavno. Ako u njemu piše da se programi navode samo u metodologiji, tako se radi bez obzira na sve ostalo.
Zvanično uputstvo samog alata. Ozbiljni programi imaju stranicu ili stavku u meniju sa naslovom o tome kako se citiraju, sa gotovim tekstom koji se prepiše. Kod nekih alata ta stavka postoji i u samom programu.
Priručnik stila citiranja koji fakultet koristi. Većina stilova ima pravilo za računarske programe; ono se pročita, ne izvodi iz pravila za knjige.
Ako sva tri izvora ćute, pitaj mentora i uradi ono što on kaže — pa isto pravilo primeni na sve alate u radu. Doslednost je ovde važnija od izbora: rad u kom je jedan program naveden u spisku, a drugi samo pomenut u fusnoti, deluje kao da je sastavljan iz dva različita uputstva.
Alati oko kojih se pravila razlikuju
Za deo pomoćnih alata — automatske prevodioce, alate za proveru teksta, generatore sadržaja i slično — pravila se razlikuju od fakulteta do fakulteta i menjaju se. Ovde se ne pogađa i ne zaključuje po analogiji.
Postupak je isti kao svuda gde uputstvo ćuti: pitaj mentora šta se na tvom fakultetu traži i drži se pisanog uputstva ako postoji. Ono što god da je odgovor važi za ceo rad, a ne za pojedine delove.
Kako to izgleda u metodologiji
Slabo: Podaci su obrađeni u programu.
Jako: Odgovori su uneti u tabelu, po jedan red po ispitaniku, a obrada je rađena u statističkom programu, verzija navedena u spisku izvora. Za opis uzorka korišćene su frekvencije i procenti, a za proveru hipoteza poređenje prosečnih vrednosti po grupama. Grafikoni prikazani u radu izrađeni su iz iste tabele podataka.
Ono što druga rečenica pokazuje nije marka alata nego da postoji postupak koji se može ponoviti. To je jedini razlog zbog kog se alat uopšte navodi.
Najčešće greške
- Program naveden u spisku literature kao da je knjiga, po sopstvenoj analogiji
- Verzija izostavljena, pa se posao ne može ponoviti
- Naveden program za kucanje teksta, koji sa rezultatom nema veze
- Dodatak ili proširenje prećutano, iako je on radio posao
- Različit postupak za različite alate u istom radu
- Adresa preuzeta bez datuma pristupa
- Izmišljen format umesto pogledanog uputstva
Provera pre predaje
- Koji alati su uticali na rezultat, a koji su samo sredstva pisanja?
- Imam li za svaki od njih zapisanu tačnu verziju?
- Šta o navođenju programa piše u uputstvu fakulteta?
- Ima li sam alat zvanično uputstvo za citiranje?
- Da li se svi alati u radu tretiraju po istom pravilu?
- Da li je dodatak ili proširenje koje sam koristio negde pomenuto?
- Da li bi neko sa istim podacima i ovim opisom dobio isti rezultat?