Kako se piše metodološki deo rada

Metodološki deo se piše tako što se svaka celina zatvori tvrdnjom koja se može proveriti, a ne opisom koji zvuči metodološki. Poglavlje ne pada zato što je kratko, nego zato što u njemu stoji šta je urađeno, a ne stoji zašto je urađeno tako i koliko je toga stvarno izvedeno.

Celina ima sedam i njihov redosled u tekstu je gotovo ustaljen: tip istraživanja, predmet i pitanja, uzorak, instrument, postupak, obrada podataka, etika i ograničenja. Uputstvo tvog fakulteta može taj raspored menjati, spajati celine ili tražiti drugačije naslove — ono je merodavno i proverava se pre pisanja.

Ono što se ne menja jeste posao svake celine. Uzorak odgovara na pitanje nad kim, instrument na čime, postupak na kako i kada, obrada na šta je urađeno sa brojevima. Kad se isti podatak pojavi u dve celine, jedna od njih ga je uzela tuđ; kad se ne pojavi nigde, rupa je vidljiva na odbrani.

Ovaj tekst ide kroz svih sedam celina sa jednim zamišljenim istraživanjem — o navikama učenja studenata završne godine — i za svaku daje ono što se najčešće izostavi. Svi brojevi u primerima su ilustracija tog zamišljenog istraživanja.

Redosled pisanja nije redosled u tekstu

Najveća ušteda vremena nije u tome da brže pišeš nego da ne pišeš dvaput isto. Poglavlje se u tekstu čita odozgo nadole, ali se piše iznutra ka spolja.

Prvo se pišu uzorak, instrument i postupak. To su tri celine koje sadrže činjenice, a činjenice već imaš — u beleškama sa terena, u obrascu, u evidenciji poziva. Pišu se dok se pamte.

Zatim obrada podataka. Piše se tek kad znaš šta si stvarno uradio sa podacima, a ne šta si planirao.

Onda tip istraživanja i predmet. Te dve celine su najlakše kad su tri prethodne već napisane, jer se iz njih vidi kakvo je istraživanje ispalo. Napisane prve, one skoro uvek opisuju nacrt koji se u međuvremenu promenio.

Na kraju etika i ograničenja. Ograničenja se pišu poslednja jer se izvode iz svega pre njih.

Praktična posledica: uzorak, instrument i postupak vredi napisati odmah po završetku prikupljanja podataka, pre nego što se pređe na rezultate. Ako se ostave za kraj, dva meseca kasnije se ne pamti tačan broj poslatih poziva, a taj broj u radu mora da stoji tačan.

Sedam celina i šta se u svakoj tvrdi

Desna kolona je ono što se najčešće izostavi. Student napiše da je korišćen anketni upitnik i pređe dalje — a celina nije zatvorena dok se ne kaže zašto upitnik, a ne razgovor.

Rečenice bez kojih celina ne stoji

Za svaku celinu postoji kratak spisak onoga što mora biti napisano. Ako nešto na spisku ne možeš da napišeš, to nije stilski problem nego znak da podatak ne postoji — i bolje ga je priznati nego naknadno proceniti.

Tip i pristup. Da li je istraživanje kvantitativno, kvalitativno ili kombinovano; da li je opisno ili proverava odnose; jedna rečenica o tome zašto taj izbor odgovara pitanju. Izbor se obrazlaže pitanjem, a ne dostupnošću sredstava.

Predmet, pitanja i hipoteze. Predmet u jednoj rečenici; istraživačka pitanja ili hipoteze numerisane; za svaku hipotezu rečenica o tome iz čega je izvedena. Hipoteza bez porekla u teoriji je pretpostavka, a ne hipoteza: hipoteze u diplomskom radu.

Uzorak. Populacija i okvir iz kog se biralo; način izbora, imenovan pravim imenom (prigodan uzorak se zove prigodnim); konačan broj; struktura po obeležjima koja su za rad važna; kriterijum uključivanja. Detaljnije: uzorak u istraživanju.

Instrument. Poreklo — sopstveni, preuzet ili prilagođen, sa izvorom; broj delova i broj stavki; vrsta odgovora i raspon skale; šta koji deo meri; podatak o pouzdanosti ako je računat; napomena da instrument u celini stoji u prilogu. Detaljnije: šta je instrument istraživanja.

Postupak. Period od meseca do meseca sa godinom; mesto ili kanal; kako se stupilo u kontakt i ko je dao saglasnost; kako je instrument dostavljen i vraćen; odziv u brojevima; šta je rađeno sa nepotpunim odgovorima; odstupanja od plana. Detaljnije: opis postupka istraživanja.

Obrada podataka. Kojim je sredstvom rađena obrada; koje su mere prikazane; po kojim su grupama rađena poređenja; kako su obrađeni odgovori na otvorena pitanja, ako ih ima.

Etika i ograničenja. Dobrovoljnost, anonimnost, saglasnost ustanove, postupanje sa podacima; ograničenja izvedena iz uzorka, instrumenta i nacrta, svako sa posledicom po zaključke.

Obrada podataka: celina koja se najčešće svede na jednu rečenicu

„Podaci su obrađeni u programu za statističku obradu i prikazani tabelarno” je rečenica koja ništa ne tvrdi. Celina o obradi treba da kaže tri stvari: šta je računato, na kojim podacima i zašto baš to.

Odgovori su uneti u tabelarni program i obrađeni na deskriptivnom nivou. Za svaku stavku prikazani su učestalost odgovora i prosečna ocena, a za svaku od tri oblasti upitnika ukupna prosečna ocena. Poređenja su rađena prema dve grupe ispitanika — prema studijskom programu i prema tome da li ispitanik radi uz studije. S obzirom na veličinu uzorka i način njegovog izbora, razlike među grupama prikazane su opisno, bez tvrdnji o statističkoj značajnosti.

Poslednja rečenica je ono što ovu celinu čini odbranjivom. Bolje je izričito reći da se ostaje na deskriptivnom nivou nego primeniti postupak koji uzorak ne podnosi. Šta deskriptivan nivo obuhvata: deskriptivna statistika. Procenti se na malom uzorku pišu uz apsolutan broj, jer sam procenat na šezdeset ispitanika zvuči preciznije nego što jeste.

Ako u uzorku ima odgovora koji su isključeni iz obrade, ovde ili u postupku mora stajati pravilo po kom su isključeni: šta kada prikupljeni podaci ne valjaju.

Od prijave teme do konačnog teksta

Većina studenata već ima nacrt metodologije — napisan za prijavu teme, u budućem vremenu, pre nego što se išta dogodilo. Taj tekst se ne prepisuje, nego prerađuje, i prerada ima tri koraka.

Korak prvi: promeni vreme. Sve iz futura u prošlo vreme. „Biće anketirano oko sto pedeset studenata” postaje „anketirano je sto dvanaest studenata”. Futur u gotovom radu je najsigurniji znak da je metodologija prepisana iz prijave, i komisija ga primeti u prvom pasusu.

Korak drugi: unesi ono što se stvarno desilo. Planirani broj naspram dobijenog, kanal koji je promenjen, ustanova koja nije odgovorila, stavka koja je izbačena posle probe. Sve to ide u tekst, u jednoj do dve rečenice, i uvek sa posledicom:

Prvobitno je planirano prikupljanje podataka na dva studijska programa. Sa jednog programa je za dve nedelje stiglo devet odgovora, pa je istraživanje sprovedeno na preostalom programu, što je suzilo uzorak i ograničilo poređenja koja su bila planirana.

Korak treći: dopiši obrazloženja. U prijavi teme se odluke navode, u radu se brane. Svaka celina dobija po jednu rečenicu koja počinje sa „budući da”, „s obzirom na to da” ili „jer”.

Odstupanja prećutana u ovom koraku postaju pitanja na odbrani. Komisija zna da teren ne ide po planu; ono što se ne prašta je tekst koji se pravi da jeste.

Gde se ponavljanje iz uvoda toleriše

Predmet, cilj i istraživačka pitanja već stoje u uvodu. Pitanje je koliko se od toga ponavlja u metodologiji, i odgovor je: pitanja i hipoteze se ponavljaju doslovno, ostalo se sažima.

Razlog je praktičan. Hipoteze moraju stajati na istom mestu gde i njihova provera, da ih čitalac ne traži trideset strana ranije. Ali se formulacija ne sme razlikovati ni u jednoj reči — različito formulisana ista hipoteza na dva mesta je greška koju komisija traži i nalazi.

Predmet i cilj se u metodologiji svode na jedan pasus, sa upućivanjem na uvod. Ako u metodologiji ponovo objašnjavaš zašto je tema važna, to je znak da je uvod ostao nedovršen.

Koliko prostora dobija koja celina

Orijentir za rad prosečnog obima, uz napomenu da je merodavno uputstvo fakulteta:

Ako neka celina izrazito odskače, obično je u nju ušlo nešto tuđe. U uzorak najčešće upadnu rezultati o strukturi ispitanika koji pripadaju prvom delu poglavlja o rezultatima; u instrument upadne prepisan upitnik, koji pripada prilogu.

Šta se piše kad nešto nije urađeno

Pilot nije sproveden, pouzdanost nije računata, uzorak nije slučajan, saglasnost je data usmeno. Ništa od toga ne obara diplomski rad. Prećutano, sve to obara odgovor na prvo pitanje o postupku.

Obrazac je isti u sva četiri slučaja: reci šta nije urađeno, zašto, i šta to znači za zaključke.

Provera instrumenta na manjem broju ispitanika pre glavnog prikupljanja nije sprovedena, zbog ograničenog vremena za pristup ciljnoj grupi. Zbog toga se ne može tvrditi da su sve stavke svim ispitanicima bile jednako razumljive, što je uzeto u obzir pri tumačenju stavki sa najvećim rasipanjem odgovora.

Tri rečenice, i pitanje je odgovoreno pre nego što je postavljeno. Isti obrazac radi i kad pouzdanost nije računata, i kad je saglasnost bila usmena.

Jedna strana koja rešava odbranu

Dok pišeš poglavlje, vodi uz njega poseban dokument sa jednim redom po odluci: šta je odlučeno, zašto, i šta je bila alternativa. Zašto upitnik a ne intervju. Zašto sto dvanaest a ne trista. Zašto petostepena skala. Zašto poređenje po radnom statusu.

Taj dokument ne ide u rad. On je izvor rečenica koje obrazlažu odluke u tekstu i, kasnije, spisak odgovora na pitanja koja na odbrani skoro uvek dolaze od člana komisije koji nije mentor. Pisan usput, traje pet minuta po odluci. Rekonstruisan uoči odbrane, traje popodne i uvek je nepotpun.