Prilozi u diplomskom radu: šta ide u njih

U priloge ide sve što je potrebno da bi neko mogao da proveri ili ponovi tvoje istraživanje, a što bi u tekstu prekinulo čitanje. Upitnik u celini, protokol intervjua, šifarnik kodova, opsežne tabele sa svim vrednostima, saglasnosti i dozvole, ponekad izvodi iz dokumenata koje si analizirao.

U tekst ide ono što čitalac mora da vidi da bi razumeo nalaz — tabela sa glavnim rezultatom, grafikon koji nosi zaključak, primer jednog pitanja. Sve ostalo ide pozadi.

Pravilo koje razrešava devedeset odsto dilema: ako čitalac može da razume poglavlje bez tog materijala, materijal ide u prilog. Ako ne može, ostaje u tekstu.

Drugo pravilo, jednako važno: prilog na koji se iz teksta nigde ne upućuje nema razloga da postoji. Prilozi nisu skladište za sve što ti je ostalo iz istraživanja.

Zašto prilozi uopšte postoje

Tri razloga, i vredi ih znati jer određuju šta u njih staviti.

Proverljivost. Komisija na osnovu priloga vidi kako je instrument stvarno izgledao. Tvrdnja iz metodologije da je skala imala pet stepeni sa ispisanim krajevima se u prilogu proverava za deset sekundi.

Čitljivost teksta. Upitnik od trideset pitanja usred poglavlja o metodologiji čini poglavlje nečitljivim. Isto važi za transkript razgovora od osam strana.

Ponovljivost. Onaj ko bi hteo da tvoje istraživanje ponovi na drugom uzorku treba da ima instrument, postupak i kategorije. Koliko se detalja o tome piše u samom tekstu: kako se opisuje postupak istraživanja.

Šta ide u prilog

Instrument u celini. Upitnik tačno onako kako su ga ispitanici videli — sa uputstvom, redosledom i ponuđenim odgovorima, ne prekucan u skraćenoj formi. Ako je instrument bio na internetu, prilaže se njegov sadržaj, a ne samo veza ka njemu. Kako se instrument sastavlja: kako se pravi upitnik za diplomski rad.

Protokol intervjua ili vodič za razgovor, sa svim temama i osnovnim pitanjima. Postupak sprovođenja: kako se sprovodi intervju za diplomski rad.

Šifarnik ili spisak kategorija ako si kodirao otvorene odgovore ili tekst. Uz svaku kategoriju kratka definicija i po jedan primer izjave koja u nju spada.

Opsežne tabele. Tabela sa svim frekvencijama po svim pitanjima, dok u tekstu stoji samo ono što nosi nalaz. Puni ispis obrade, ako ga mentor traži.

Tabela sa podacima po ispitaniku, ali samo kad stvarno nešto donosi i uvek u obliku iz kog se ispitanik ne može prepoznati. Kada takav prilog ima smisla i šta uz njega mora da stoji: podaci uz rad.

Transkripti ili njihovi delovi. Ako se prilažu u celini, rad naglo naraste; česta praksa je da se priloži jedan transkript kao primer, a ostali ostaju kod autora. Šta je uobičajeno na tvojoj katedri, pitaj mentora.

Saglasnosti i dozvole. Obrazac informisanog pristanka koji su ispitanici potpisivali, dozvola ustanove da se istraživanje sprovede — ako su takvi dokumenti postojali. Prilaže se prazan obrazac, nikad potpisani primerci sa imenima.

Dodatni materijal koji je specifičan za temu: instrument prevod, tehnička dokumentacija, izvod iz internog akta koji si analizirao, uz dozvolu organizacije.

Šta ne ide u prilog

Zaštita podataka nije formalnost. Ako si u malom preduzeću tražio pol, staž i sektor, kombinacija tih odgovora može da identifikuje pojedinca, pa se ni zbirni prilog ne sme praviti tako da to omogući.

Kako se prilozi označavaju

Numeracija priloga je odvojena od numeracije poglavlja. Uobičajena su dva obrasca i bira se jedan:

• Prilog 1, Prilog 2, Prilog 3…
• Prilog A, Prilog B, Prilog C…

Svaki prilog ima broj i naslov, u istom stilu kroz ceo rad:

Prilog 1. Upitnik o zadovoljstvu poslom

Prilog 2. Protokol polustrukturisanog intervjua sa rukovodiocima objekata

Prilog 3. Šifarnik kategorija za otvorena pitanja

Redosled priloga prati redosled prvog pominjanja u tekstu, ne redosled kojim su nastali. Ako se upitnik prvi put pominje u poglavlju o metodologiji, a šifarnik u poglavlju o rezultatima, upitnik je Prilog 1.

Svaki prilog počinje na novoj strani. Tabele unutar priloga mogu imati sopstvenu numeraciju sa prefiksom — Tabela P1.1, Tabela P1.2 — ako ih ima više; ako ih je nekoliko, dovoljna je nastavljena numeracija iz rada.

Kako se stilovi i prelomi strana podešavaju da se numeracija ne raspadne: kako se numerišu poglavlja i potpoglavlja.

Gde prilozi stoje i da li se broje u obim

Prilozi idu na sam kraj rada, iza spiska literature. Na nekim fakultetima se traži da pre njih stoji spisak priloga, uz brojeve strana.

Strane priloga se numerišu u nastavku rada, osim ako uputstvo ne traži drugačije. Sadržaj obično prikazuje prilog kao stavku — „PRILOZI” ili svaki prilog posebno, zavisno od dubine.

U obim rada se prilozi po pravilu ne računaju. Zato prilozi nisu način da se rad od trideset strana pretvori u rad od pedeset. Ako je rad tanak, problem je u telu rada, ne u dodacima.

Kako se iz teksta upućuje na prilog

Ovo je deo koji se najčešće preskoči, a bez njega prilozi ne služe ničemu.

Svaki prilog mora biti pomenut u tekstu bar jednom, na mestu na kom čitaocu prvi put zatreba. Formulacija je kratka i bezlična:

Instrument je sadržao 28 pitanja raspoređenih u četiri dela; upitnik u celini dat je u Prilogu 1.

Kategorije su izvedene iz odgovora i njihove definicije date su u Prilogu 3.

Kompletne frekvencije po svim stavkama prikazane su u Prilogu 2, dok su u tekstu izdvojene stavke sa najvišim i najnižim prosekom.

Broj priloga u ovakvom upućivanju treba da bude unakrsna referenca, da se ne pomeri kad dodaš novi prilog u sredinu.

Ono što se ne piše: „Vidi prilog” bez broja, niti opšta rečenica na kraju metodologije da se „svi materijali nalaze u prilozima”.

Prilog kao izvor podataka u tekstu

Kada u tekstu prikazuješ tabelu koja je izvedena iz punog ispisa u prilogu, u napomeni ispod tabele stoji odakle je:

Izvor: obrada autora; kompletne vrednosti u Prilogu 2.

Ako u prilogu stoji materijal koji nije tvoj — tuđi instrument, izvod iz dokumenta — važe ista pravila navođenja izvora kao u telu rada: kako se citiraju tabele i slike preuzete iz drugog rada.

Za tuđi instrument se u prilogu navodi autor, godina i da li je i kako menjan. Ako je preveden, navodi se ko ga je preveo.

Koliko priloga je previše

Tri do šest priloga je uobičajeno za empirijski diplomski rad. Jedan prilog imaju radovi koji koriste samo upitnik; više od osam po pravilu znači da je u priloge otišlo i ono što tamo ne pripada.

Tri pitanja za svaki prilog:

1. Pominje li se u tekstu?
2. Da li bi neko ko proverava rad u njega zaista pogledao?
3. Da li je ovo materijal koji sme da bude javan?

Prilog koji ne prođe sva tri pitanja se briše.

Prilozi kod kvalitativnog istraživanja

Kvalitativni radovi imaju više materijala nego što se može priložiti, pa se biraju tri stvari.

Protokol razgovora ide uvek i u celini — bez njega se ne vidi šta je uopšte pitano.

Jedan transkript kao primer se prilaže kad mentor to traži, i to anonimizovan: imena ljudi, organizacija i mesta zamenjuju se oznakama tipa „Ispitanik 3” i „Objekat B”. Zamena se radi pre nego što transkript uđe u dokument, ne pred predaju.

Tabela kodiranja sa kategorijama, definicijama, po jednim primerom izjave i podatkom koliko je ispitanika tu kategoriju pomenulo. To je prilog koji komisija najčešće otvori, jer pokazuje da kategorije nisu izmišljene posle čitanja.

Ono što ostaje van rada — snimci, beleške sa terena, pune transkripte — opisuješ u metodologiji jednom rečenicom o tome gde se čuva i koliko dugo.

Najčešće greške

• Prilog koji se u tekstu nigde ne pominje
• Upitnik prepričan u prilogu umesto prenet onako kako su ga ispitanici videli
• Popunjeni upitnici ili podaci sa imenima u prilogu
• Prilozi bez naslova, samo „Prilog 1” pa tabela
• Redosled priloga koji ne prati redosled pominjanja
• Glavna tabela sa rezultatom prognana u prilog, pa poglavlje o rezultatima ostane bez podatka
• Prilozi korišćeni da se popuni obim
• Ručno kucani brojevi priloga koji se raspadnu pri izmeni
• Snimci i transkripti sa imenima ispitanika priloženi bez ikakve zaštite

Provera pre predaje

1. Ima li svaki prilog broj i naslov?
2. Pominje li se svaki prilog u tekstu, sa unakrsnom referencom?
3. Prati li redosled priloga redosled prvog pominjanja?
4. Je li instrument priložen u obliku u kom su ga ispitanici videli?
5. Ima li u prilozima ijedan podatak po kom se ispitanik može prepoznati?
6. Počinje li svaki prilog na novoj strani?
7. Stoje li prilozi iza spiska literature?
8. Je li za tuđi materijal u prilogu naveden izvor?