Kako se radi sa mentorom na diplomskom

Mentor nije lektor, nije koautor i nije neko ko čeka da mu pošalješ gotov rad. On je stručni sagovornik koji ti pomaže da rad drži vodu, i koliko ćeš od njega dobiti zavisi pretežno od toga kako mu prilaziš.

Razlika između studenta koji od mentora dobija upotrebljive savete i onog koji dobija jednorečenične odgovore skoro nikad nije u naklonosti. U tome je što prvi šalje konkretno pitanje uz konkretan tekst, a drugi šalje trideset strana sa porukom „recite mi šta mislite”.

Mentor uz to ima svoje predavanja, ispite i po nekoliko studenata istovremeno. Iz toga sledi jedno praktično pravilo koje vredi više od svih ostalih: ti vodiš proces, ne on. Ti predlažeš rokove, ti dolaziš sa materijalom, ti podsećaš. To nije nametljivost nego ono što se očekuje.

Prvi sastanak

Prvi razgovor određuje ton cele saradnje. Idi sa pripremljenim materijalom, ne sa praznim rukama.

Šta nosiš:

• dve do tri ideje za temu, ne jednu i ne deset
• za svaku: čime bi se istraživalo i ko bi bili ispitanici
• nekoliko izvora koje si već pogledao
• pitanja koja imaš, zapisana

Šta pitaš — i ovo su pitanja koja studenti zaborave pa ih posle pogađaju mesecima:

1. Koji pristup očekujete za ovakvu temu — empirijsko istraživanje, studija slučaja, analiza dokumentacije?
2. Koliki obim je uobičajen na ovoj katedri i kakav je odnos teorijskog i empirijskog dela?
3. Koji stil citiranja se traži i postoji li uputstvo fakulteta koje mogu da dobijem?
4. Kako vam najviše odgovara da komuniciramo i koliko vam obično treba da pročitate poslato?
5. Koje su najčešće primedbe koje dajete na radove iz ove oblasti?

Peto pitanje je najkorisnije i skoro ga niko ne postavi. Odgovor na njega je spisak grešaka koje nećeš napraviti.

Treće pitanje uklanja najveći deo kasnijeg posla oko formata — pravila se razlikuju po fakultetima i katedrama, i ono što važi na jednom smeru ne mora na drugom.

Ako temu još nisi izabrao, o tome pre sastanka: kako izabrati temu za diplomski.

Šta se šalje i kako

Osnovno pravilo: šalje se deo, ne ceo rad, i uz njega se šalje pitanje.

Mentor koji dobije trideset strana bez pitanja mora sam da odluči šta da proverava, pa najčešće odgovori uopšteno — ili odloži čitanje, jer zahteva previše vremena odjednom.

Slabo: Poštovani, u prilogu Vam šaljem svoj rad. Molim Vas da pogledate i javite mi šta mislite. Hvala unapred.

Jako: Poštovani, u prilogu je metodologija (6 strana). Dve stvari na kojima bih tražio Vaše mišljenje: (1) da li je hipoteza H2 dovoljno precizna da se može proveriti poređenjem dve grupe i (2) da li je prigodan uzorak od oko 90 ispitanika prihvatljiv za ovu temu, s obzirom na to da nemam pristup celoj populaciji. Ako Vam odgovara, javio bih se za povratnu informaciju do kraja sledeće nedelje.

Druga poruka radi tri stvari: kaže koliko je teksta, postavlja dva pitanja na koja se odgovara kratko, i predlaže rok. Mentor može da odgovori za deset minuta.

Kako se šalju fajlovi

• Jedan fajl, imenovan smisleno — prezime_metodologija_v2.docx, ne rad final final.docx.
• Verzije se broje. Kad se vrati treći krug izmena, mora se znati šta je koja verzija.
• Izmene se označavaju. Ako mentor traži praćenje izmena, koristi ga; ako ne, u poruci navedi šta je promenjeno u odnosu na prethodnu verziju.
• Ne šalji istu stvar dvaput bez izmena, nadajući se drugačijem odgovoru.

Poruka pisana kako treba

Kratka, sa temom u naslovu, sa punim imenom i brojem indeksa u potpisu. Mentor vodi više studenata i ne mora da pamti ko si iz adrese.

Naslov poruke koji radi: Diplomski — metodologija, drugi krug izmena — Ime Prezime.

Rad sa primedbama

Ovo je deo gde se najviše vremena gubi. Primedba se ne prima ni kao napad ni kao naredba nego kao podatak o tome šta u tekstu ne radi.

Postupak u četiri koraka:

1. Pročitaj sve primedbe pre nego što bilo šta menjaš. Deo njih se odnosi na istu stvar, pa se rešava jednom izmenom.
2. Razvrstaj ih. Sadržinske (menjaju šta piše), strukturne (menjaju gde piše), formalne (citiranje, format). Redosled rešavanja ide tim redom.
3. Ako primedbu ne razumeš, pitaj odmah — kratko i konkretno, ne posle dve nedelje rada u pogrešnom smeru.
4. Kad vraćaš, napiši šta si uradio. Kratak spisak: primedba, pa šta je promenjeno.

Jako: U prilogu je prerađena metodologija. Ukratko šta je izmenjeno: (1) hipoteza H2 je razdvojena u dve, jer je sadržala dve tvrdnje; (2) dodat je opis kriterijuma uključenja u uzorak; (3) u pododeljku o obradi je za svaku hipotezu navedeno kojim postupkom se proverava. Ostala je jedna nedoumica — da li da se struktura uzorka prikaže jednom tabelom ili odvojeno po obeležjima.

Ta poruka mentoru štedi pola sata, i on to zna.

Ako se sa primedbom ne slažeš, to se sme reći — ali sa obrazloženjem, ne sa „meni se ovako više sviđa”. Ako mentor ostane pri svom, radi kako traži. Rad se brani pred komisijom u kojoj je i mentor, i nije pametno ulaziti u odbranu sa nerešenim neslaganjem.

Ritam komunikacije

Javljaj se redovno, i onda kad nemaš napredak. Kratka poruka jednom u dve do tri nedelje drži saradnju živom. Student koji nestane na dva meseca pa se pojavi sa gotovim radom i molbom da se pročita do petka postavlja mentora u nemoguć položaj.

Predlaži rokove ti. „Poslao bih uvod do 20. u mesecu, ako Vam odgovara” je bolje od čekanja da ti neko zada datum.

Kako se vraćene primedbe razvrstavaju i kojim redom se rade: kako se čitaju i primenjuju mentorove ispravke.

Računaj na vreme čitanja. Mentoru treba vreme, i to nije nekoliko sati. Kod planiranja rokova to vreme se računa dvaput, jer primedbe obično idu u dva kruga: plan izrade diplomskog rada po fazama.

Ne traži hitnost koju si sam napravio. Ako si čekao do poslednje nedelje, to je tvoj raspored, ne njegov.

Kad mentor ne odgovara

Česta situacija i ne znači nužno nezainteresovanost — ispitni rokovi, komisije i odsustva postoje. Postupak ide postepeno:

1. Sačekaj razuman rok — obično sedam do deset dana za pisani materijal.
2. Pošalji kratak podsetnik u istom nizu poruka, bez prigovora. Dve rečenice: da proveravaš da li je poruka stigla i da si dostupan za sastanak.
3. Probaj drugi kanal — konsultacije, termin posle predavanja, sekretarijat katedre za informaciju kada je dostupan.
4. U međuvremenu radi ono što ne zavisi od odgovora — literatura, teorijski deo, priprema instrumenta. Čekanje nije faza rada.
5. Ako se ćutanje otegne i rok se bliži, obrati se studentskoj službi ili šefu katedre — ne kao žalba nego kao pitanje o proceduri, jer svaki fakultet ima rešenje za takve slučajeve.

Ceo taj postupak, sa rokovima za svaki korak i spiskom posla koji se radi dok se čeka: šta se radi kada mentor ne odgovara. Kako se piše poruka na koju se odgovara, sa obrascima za tri situacije: kako se piše mejl mentoru.

Čuvaj poslate poruke sa datumima. Nije to pripremanje za sukob nego jednostavan dokaz da si postupao uredno, ako zatreba.

Kod dela radova uz mentora stoji i drugi nastavnik — kako se tada deli ko šta odobrava i šta se radi kad se mišljenja razilaze, opisuje kada rad ima dva mentora.

Granice: šta mentor radi, a šta ne

Desna kolona nije spisak onoga što mentor odbija iz nezainteresovanosti — to je posao koji je po prirodi stvari tvoj, i po kom se rad ocenjuje.

Očekivanja se razlikuju: neki mentori čitaju detaljno i vraćaju stranu po stranu, drugi daju smernice i očekuju samostalan rad. To se pita na prvom sastanku, a ne zaključuje posle tri meseca.

Mentor i komisija

Na odbrani mentor je deo komisije, ali nije jedini koji pita. Zato rad mora da stoji i pred nekim ko ga vidi prvi put — što je razlog zbog kog neke primedbe koje ti deluju sitno mentor postavlja uporno.

Pred odbranu se sa mentorom dogovaraju dve stvari: koliko izlaganje traje i šta se od prezentacije očekuje. Ako mentor unapred zna gde su slabe tačke rada, pitaj ga kojih pitanja da se pripremiš — to je legitimno i često se dobije koristan odgovor. Kako se na takva pitanja odgovara: kako se odgovara na kritiku metodologije.

Najčešće greške

• Prazne poruke — rad u prilogu, bez pitanja
• Ceo rad odjednom, umesto poglavlja po poglavlje
• Nestajanje na mesec-dva, pa hitna molba
• Traženje mišljenja bez svog stava — „šta Vi mislite da treba”
• Izmene bez naznake šta je promenjeno
• Ista verzija poslata dvaput bez izmena
• Neslaganje koje se ne izgovori, pa ostane do odbrane
• Čekanje odgovora kao faza rada, umesto rada na onome što ne zavisi od njega
• Formalna pravila fakulteta nisu proverena na vreme

Provera pre svake poruke mentoru

1. Ima li u poruci konkretno pitanje, ili samo prilog?
2. Šaljem li deo koji se može pročitati u razumnom vremenu?
3. Piše li u poruci šta je promenjeno od prethodne verzije?
4. Da li sam predložio rok umesto da ga čekam?
5. Jesam li fajl imenovao tako da se zna koja je verzija?
6. Postoji li nešto što mogu da radim dok čekam odgovor?

Kako se sve ovo uklapa u redosled izrade rada: kako napisati diplomski rad.

Šta se proverava pre nego što verzija uopšte krene, i šta mentor prvo pogleda kad je otvori: kako se rad priprema pre slanja mentoru.