Kako se odgovara na kritiku metodologije

Pitanje o metodologiji na odbrani skoro nikad nije napad. To je najlakši način da komisija proveri da li razumeš domet sopstvenih podataka — a to je jedina stvar koja se pitanjima o metodu zaista ispituje.

Iz toga sledi pravilo koje menja ceo pristup pripremi: ne braniš izbor, nego pokazuješ da si ga svesno napravio i da znaš šta on isključuje. Student koji kaže „uzorak je prigodan, zato se nalaz ne uopštava na sektor, i to je navedeno među ograničenjima” zatvara pitanje u jednoj rečenici. Student koji tvrdi da je njegov uzorak reprezentativan otvara tri nova pitanja.

Druga stvar koju treba znati unapred: komisija je primedbe pripremila iz rada, ne iz zasede. Sve što te može pitati već stoji u tvojoj metodologiji. Ako sam pročitaš to poglavlje očima nekoga ko traži slabo mesto, naći ćeš većinu pitanja pre nego što ti budu postavljena.

Obrazac odgovora u tri koraka

Isti oblik radi za skoro svaku primedbu:

1. Priznaj ograničenje tačno onako kako jeste. Bez ublažavanja i bez proširivanja.
2. Objasni zašto je izbor napravljen — uslovi, dostupnost, obim rada.
3. Reci šta to znači za nalaz — šta se iz podataka može, a šta ne može tvrditi.

Treći korak je onaj koji odvaja pripremljen odgovor od improvizacije. On pokazuje da razlikuješ ono što si izmerio od onoga što bi voleo da si izmerio.

Slabo: Uzorak je mali, ali mislim da je ipak dovoljan i da rezultati pokazuju realno stanje.

Odbrambeno i bez pokrića. „Mislim da je dovoljan” nije argument, a „realno stanje” je tvrdnja koju podaci ne nose.

Jako: Uzorak čini 87 zaposlenih iz tri preduzeća i prigodan je, jer sam imao pristup samo tim organizacijama. Zbog toga se nalaz odnosi na taj uzorak i ne uopštava se na sektor u celini, što je navedeno među ograničenjima. Ono što podaci pokazuju jeste odnos između dve varijable unutar ispitane grupe, i taj odnos je jasan.

Treća rečenica je bitna: posle priznavanja ograničenja vraćaš se na to šta rad ipak daje. Odgovor koji se završi na ograničenju zvuči kao da si se složio da rad ne vredi.

Tipične primedbe i kako se na njih odgovara

„Uzorak je premali”

Najčešće pitanje i najlakše za pripremu. Ne pravdaj brojku — objasni kako je nastala i šta ograničava.

Uzorkom je obuhvaćeno svih 87 zaposlenih koji su pristali da učestvuju, od 214 kojima je upitnik prosleđen. Veličina je omogućila poređenje po dužini staža za prve dve grupe, dok je grupa sa preko deset godina staža sa 18 ispitanika bila premala za pouzdano poređenje — zato je taj nalaz u radu iznet uz ogradu, a ne kao potvrđena razlika.

Ono što ovaj odgovor radi: pokazuje da si sam prepoznao gde brojka postaje problem, pre nego što je to uradila komisija.

„Uzorak nije reprezentativan”

Odgovor je skoro uvek „tačno” — i tu se ne treba boriti.

Uzorak nije reprezentativan za populaciju zaposlenih u maloprodaji i u radu se tako i navodi. Cilj nije bio da se proceni udeo zadovoljnih u sektoru, nego da se ispita odnos između podsticaja i zadovoljstva u konkretnim organizacijama. Za tu vrstu pitanja prigodan uzorak je uobičajen, uz ogradu da nalaz važi za ispitanu grupu.

Kako se vrste uzorka razlikuju i šta koja omogućava: uzorak u istraživanju.

„Zašto ste izabrali baš taj instrument”

Pitanje traži poreklo, ne odbranu.

Slabo: Upitnik sam sastavio sam jer mi je tako bilo najpraktičnije.

Jako: Upitnik je sastavljen na osnovu dimenzija zadovoljstva poslom koje su opisane u teorijskom delu rada, a stavke su izvedene iz dva izvora navedena u metodologiji. Pre primene ga je popunilo osam zaposlenih iz sličnog okruženja, pa su na osnovu njihovih primedbi dve stavke preformulisane zbog nejasnoće.

„Zašto ste koristili taj postupak obrade”

Ovde je pravilo strogo i vredi ga zapamtiti: nemoj u radu imati tehniku koju ne možeš objasniti svojim rečima. Ako je neko drugi obradio podatke ili je postupak preuzet iz tuđeg rada bez razumevanja, to se na odbrani otkrije jednim potpitanjem.

Odgovor koji radi vezuje tehniku za oblik hipoteze:

Hipoteza H2 tvrdi da se dve grupe zaposlenih razlikuju po prosečnoj oceni zadovoljstva. Pošto se porede prosečne vrednosti dve nezavisne grupe, primenjeno je poređenje proseka dveju grupa. Za hipotezu H1, koja govori o povezanosti dve brojčane varijable, korišćena je korelaciona analiza.

Ako ti se postavi pitanje o postupku koji ne poznaješ dovoljno, poštenije je reći gde su granice tvog znanja nego improvizovati. Rečenica „taj postupak nisam koristio jer nisam siguran da bih ga ispravno protumačio, pa sam se zadržao na poređenju koje mogu da obrazložim” prolazi bolje nego pogrešno objašnjenje.

„Rezultat je mogao nastati zbog nečeg drugog”

Ovo nije primedba nego poziv da pokažeš da razumeš alternativna objašnjenja.

To je moguće. Merenje je obavljeno u jednoj vremenskoj tački, pa se ne može isključiti da je na odgovore uticao period u kom je upitnik popunjavan — bio je to kraj sezone, kada je opterećenost poslom veća. To je jedno od ograničenja navedenih u radu, i razlog zbog kog se odnos između varijabli ne tumači kao uzročni.

„Zašto niste uradili i intervjue”

Pitanje o tome šta rad nije. Odgovor razdvaja obim rada od propusta.

Kombinovani pristup bi dao objašnjenje za brojčane nalaze i to bi bila vrednost. Odlučio sam se za jedan pristup jer bi u okviru diplomskog rada i jedno i drugo verovatno ostalo plitko, a anketa je odgovarala obliku postavljenih hipoteza. U preporukama za dalja istraživanja to je navedeno kao sledeći korak.

Zašto se pristup bira prema obliku pitanja: kvantitativno i kvalitativno istraživanje.

„Hipoteza vam nije potvrđena”

Nije primedba nego provera da li znaš da je to legitiman ishod.

Hipoteza H3 nije potvrđena i to je u radu izneto kao nalaz. Razlika između grupa nije se pokazala značajnom, a kao moguć razlog naveo sam neuravnoteženu veličinu grupa i to što je merenje obavljeno jednokratno. Hipotezu nisam prepravljao posle uvida u rezultate, jer bi time provera izgubila smisao.

Šta se ne radi

Ne prepravljaj rad usmeno. Rečenica „u stvari sam mislio da…” priznaje da ono što piše nije ono što si hteo. Brani ono što stoji u radu.

Ne prebacuj odgovornost. „Mentor mi je rekao da tako uradim” ne prolazi. Rad je tvoj i izbor je tvoj, čak i kad je nastao po savetu.

Ne uopštavaj u odbrani ono što si u radu ogradio. Ako u radu piše da se nalaz ne uopštava, ne govori na odbrani o „zaposlenima u Srbiji”.

Ne izmišljaj podatke pod pritiskom. Ako ne znaš tačan broj, reci da ćeš proveriti u radu i otvori stranu. Bolje pauza od pet sekundi nego brojka koju komisija odmah proveri.

Ne ulazi u raspravu. Cilj nije da komisiju ubediš da je tvoj izbor bio jedini mogući, nego da pokažeš da ga razumeš.

Priprema: nađi primedbe pre komisije

Uradi ovo nedelju dana pre odbrane, sa štampanim radom i olovkom.

1. Pročitaj metodologiju i zaokruži svaku rečenicu na koju bi neko mogao da pita „zašto tako”. Obično ih je pet do osam.
2. Uz svaku napiši odgovor po obrascu iz tri koraka. Naglas, pa zapiši — ono što se ne da izgovoriti u tri rečenice nije spremno.
3. Prođi ograničenja i za svako proveri da li znaš na šta konkretno utiče. Ograničenje bez posledice je prazna fraza i komisija će tražiti posledicu.
4. Za svaku hipotezu proveri da li možeš da imenuješ postupak kojim je proverena i zašto baš taj.
5. Zamoli nekoga da ti postavi tri pitanja iz rada koji nije čitao pažljivo — to su obično ista ona koja postavi i komisija.

Ograničenja koja si sam napisao su tvoj najjači adut na odbrani. Rad koji ih nema deluje kao da autor ne zna šta je uradio; rad koji ih ima daje ti gotove odgovore. Kako se pišu i gde stoje: metodologija diplomskog rada.

Držanje i tempo

Nekoliko stvari koje se tiču forme, a utiču na to kako odgovor zvuči.

Pauza pre odgovora je u redu. Dve-tri sekunde ćutanja deluju kao razmišljanje, a ne kao nesigurnost. Odgovor koji krene pre nego što je pitanje završeno deluje kao naučen napamet.

Kratko pa stani. Tri rečenice, pa pogled ka komisiji. Ako treba više, pitaće. Dugi odgovor otvara nove teme, i to obično one koje nisi pripremio.

Isti ton za sve primedbe. Ne menjaj registar kad pitanje zaboli. Mirno priznato ograničenje zvuči jače od odbrane.

„Ne znam” je dozvoljeno, ali se ne ostavlja samo. Dodaj šta bi uradio da saznaš: „To nisam proveravao u radu. Na osnovu strukture uzorka pretpostavio bih da…, ali to bi tražilo dodatnu analizu.”

Kako izgleda ostatak odbrane i šta se pita pored metodologije: odbrana diplomskog rada. Kako se slaže prezentacija koja ne otvara pitanja koja ne želiš: prezentacija diplomskog rada.

Tok odbrane, redosled izlaganja i broj pitanja razlikuju se po fakultetima i katedrama — proveri kako to izgleda na tvom smeru i pitaj mentora šta komisija obično traži.

Najčešće greške u odgovaranju

• Odbrana umesto objašnjenja — dokazivanje da ograničenja nema
• Uopštavanje na odbrani onoga što je u radu ograđeno
• Prebacivanje odgovornosti na mentora
• Objašnjavanje postupka obrade koji ne razumeš
• Izmišljena brojka umesto provere u radu
• Predugi odgovori koji otvaraju nove teme
• Usmeno prepravljanje rada
• Nepotvrđena hipoteza branjena kao da je greška

Provera pre odbrane

1. Mogu li za svaku hipotezu da imenujem postupak provere i objasnim zašto baš taj?
2. Znam li za svako ograničenje na šta konkretno utiče?
3. Umem li u tri rečenice da objasnim kako je nastao uzorak?
4. Postoji li u radu tehnika koju ne bih umeo da objasnim svojim rečima?
5. Znam li koje su tri najslabije tačke moje metodologije?
6. Da li mi je odgovor na svaku od njih izgovoren naglas bar jednom?