Plan izrade diplomskog rada po fazama

Diplomski rad se ne zaglavi zato što je težak, nego zato što se radi pogrešnim redosledom. Najčešći scenario je isti: student mesec dana čita literaturu bez postavljenog problema, napiše šezdeset strana teorije, pa tek onda shvati da ne zna šta tačno istražuje — i da teorija koju je napisao ne vodi ni ka čemu.

Plan koji radi ima dve osobine. Prva: svaka faza proizvodi nešto opipljivo što se može poslati mentoru. Ne „raditi na teoriji” nego „predati pregled literature sa izdvojenom prazninom”. Druga: redosled faza se ne preskače, jer svaka sledeća koristi ono što je prethodna dala.

Trajanje zavisi od fakulteta, obima istraživanja i toga koliko sati nedeljno možeš da izdvojiš, pa brojke ispod nisu propis. Ono što jeste preneseno iz iskustva jeste odnos između faza — koje traju dugo, a koje kratko.

Osam faza

Dve faze traju duže nego što studenti očekuju — treća i peta. Treća zato što se čitanje ne da ubrzati, peta zato što odziv ispitanika ne zavisi od tebe.

Faza 1: tema i prijava

Kratka po trajanju, ali određuje sve ostalo. Tema mora biti takva da se iz nje može izvući problem koji ti sam možeš da istražiš — sa uzorkom do kog imaš pristup i podacima koje možeš da prikupiš.

Pitanje koje se postavlja pre prijave, a ne posle: ko su moji ispitanici i kako do njih dolazim? Ako odgovor nije čist, tema se menja dok je to još moguće, a ne kad je prijavljena.

Kako se tema bira i po čemu se procenjuje da li je izvodljiva: kako izabrati temu za diplomski.

Faza 2: problem, predmet, cilj

Traje kratko na papiru, dugo u glavi. Ovo je faza koja se najčešće preskoči, i zbog koje se rad kasnije raspada.

Rezultat je jedna strana teksta koja sadrži istraživački problem, predmet sa granicama, opšti i posebne ciljeve. To je dokument koji šalješ mentoru na prvo mišljenje, i koji ti kasnije služi kao merilo za sve — svaki pasus rada mora nekom od ciljeva da služi.

Ako ti se problem ne da napisati, obično fali čitanja. Vrati se u fazu 3 na nekoliko dana, pa se vrati ovde — ove dve faze se u praksi jednom preklope, i to je normalno. Ono što nije normalno je preskočiti drugu i mesec dana čitati bez pitanja na koje tražiš odgovor: istraživački problem.

Faza 3: literatura

Najduža faza pre pisanja. Radi se po postupku, ne po inspiraciji: određeni pojmovi za pretragu, određene baze, kriterijumi uključenja, evidencija od prvog dana.

Znak da je faza gotova: nove pretrage vraćaju izvore koje već imaš, i možeš da napišeš pasus koji kaže gde se dosadašnje znanje zaustavlja. Kako se to organizuje: kako se sistematski prikuplja literatura.

Zamka ove faze je da postane odlaganje pisanja. Ako imaš dovoljno izvora da napišeš pregled sa prazninom, imaš dovoljno — ostalo se dodaje u hodu.

Faza 4: nacrt istraživanja

Sve odluke o istraživanju donose se ovde, pre nego što bilo ko popuni upitnik. Hipoteze ili istraživačka pitanja, pristup, populacija i uzorak, instrument, i unapred — kako će se podaci obraditi.

Poslednja stavka je ona koja se zaboravi. Ako ne znaš čime ćeš proveriti hipotezu, ne znaš ni koje podatke ti upitnik mora dati. Ta greška se otkriva tek u fazi 6, kad je za popravku kasno.

Obavezni koraci pre distribucije:

• tabela u kojoj svaka hipoteza ima pitanja koja je pokrivaju
• probno popunjavanje na malom broju ljudi sličnih ispitanicima
• saglasnost institucije ako se istraživanje sprovodi unutar organizacije

Neki fakulteti traže i formalno odobrenje pre prikupljanja podataka — proveri uputstvo fakulteta na vreme, jer se ta procedura ne završi za dan.

Faza 5: prikupljanje podataka

Faza nad kojom imaš najmanje kontrole i zato traži najveću rezervu u planu. Odziv ispitanika ne zavisi od tvoje organizovanosti, a sezona odlučuje — ispitni rokovi, godišnji odmori i praznici umeju da zaustave prikupljanje na nedelje.

Tri stvari koje pomažu:

Šalji više nego što ti treba. Deo neće odgovoriti, deo odgovora biće nepotpun.

Podseti jednom, pristojno. Jedan podsetnik posle nedelju dana obično donese znatan deo odgovora.

Prati odziv usput, ne na kraju. Ako posle dve nedelje imaš trećinu potrebnog, promeni kanal ili proširi krug dok ima vremena.

Kod intervjua planiraj i transkripciju — ona traje višestruko duže od samog razgovora i najčešće se ne uračuna u plan.

Faza 6: obrada i rezultati

Kad podaci stignu, redosled je: unos i čišćenje, pa deskriptivni pregled, pa provera hipoteza, pa pisanje poglavlja.

Čišćenje podataka se ne preskače. Nepotpuni upitnici, dvostruki unosi i obrnute stavke koje nisu obrnute — sve to se rešava pre bilo kakvog računa, i zapisuje se koliko je odgovora izbačeno i zašto, jer to ide u rad.

Poglavlje se piše redom hipoteza, ne redom pitanja iz upitnika: kako se opisuju rezultati istraživanja.

Faza 7: pisanje i sklapanje

Ovde se piše sve ostalo, i redosled unutar faze nije proizvoljan.

1. Teorijski deo — iz pregleda literature, dopunjen tako da vodi ka tvom problemu
2. Diskusija — nalazi se tumače i porede sa literaturom
3. Zaključak — odgovor na svaki cilj, pa ograničenja i preporuke
4. Uvod — piše se pred kraj, jer tek tad znaš šta najavljuješ
5. Sažetak i ključne reči — poslednji, kad rezultati i zaključak stoje

Uvod i sažetak na kraju nisu stvar ukusa. Napisani na početku, opisuju rad koji si nameravao da napišeš, a ne onaj koji si napisao — i to se vidi već iz prve rečenice sažetka.

Faza 8: doterivanje i odbrana

U ovu fazu uvek ide više vremena nego što se planira, i to iz jednog razloga: mentoru treba vremena da pročita. To nije nekoliko sati nego često nekoliko dana ili više, zavisno od perioda.

Šta se ovde radi:

• ispravke po primedbama mentora, obično u dva kruga
• provera citiranja — svaki izvor iz teksta u spisku i obrnuto
• formatiranje po uputstvu fakulteta: margine, font, prored, numeracija, prilozi
• štampa i povez, ako se traži
• prezentacija i probno izlaganje naglas, sa merenjem vremena

Formalni koraci oko predaje, prijave odbrane i broja primeraka razlikuju se po fakultetima i imaju svoje rokove koji se ne pomeraju. Proveri ih na studentskoj službi čim uđeš u fazu 7, ne kad rad bude gotov.

Kako se pravi realan raspored

Postupak koji radi bolje od procene „koliko mi treba”.

Računaj unazad od roka koji se ne pomera. To je datum predaje ili prijave odbrane, ne datum kad bi voleo da završiš.

Oduzmi vreme koje nije tvoje. Dani koji čekaju mentora, dani prikupljanja podataka, administrativni rokovi. Tek ono što ostane je vreme u kom ti radiš.

Dodaj rezervu od najmanje petine. Nešto će kasniti; pitanje je samo šta.

Uračunaj i postupak posle predaje. Imenovanje komisije, zakazivanje i odbrana su faze kao i sve druge i traju nedeljama: koliko traje ceo postupak do diplome.

Zakaži faze kalendarski, ne kao spisak. Faza koja nema datum ne počinje.

Odredi tačke provere. Tri do četiri datuma na kojima proveravaš da li si tu gde si planirao. Ako nisi, menja se plan, a ne se ubrzava na poslednjih deset dana.

Šta se radi kad se zaglaviš

Ako literatura ne daje prazninu — pretraga je preuska ili pojmovi nisu pravi. Vrati se na problem i proširi sinonime.

Ako odziv ispitanika kasni — promeni kanal, proširi kriterijum uključenja uz dogovor sa mentorom, ili smanji broj grupa za poređenje. Nemoj čekati do kraja da bi shvatio da nema dovoljno odgovora.

Ako hipoteza nije potvrđena — to je nalaz, ne prepreka. Ne prepravlja se; objašnjava se i povezuje sa ograničenjima.

Ako pisanje stoji — ne piše se redom. Kreni od poglavlja za koje imaš materijal, najčešće rezultata. Uvod se ionako piše pred kraj.

Ako mentor ne odgovara — to je česta situacija i ima svoja pravila: kako se radi sa mentorom na diplomskom.

Najčešće greške u planiranju

• Teorija pre postavljenog problema — najskuplja greška, meri se nedeljama
• Upitnik pre hipoteza, pa deo hipoteza ostaje bez podataka
• Nema rezerve za odziv ispitanika
• Vreme mentora nije uračunato u raspored
• Uvod i sažetak napisani prvi
• Faze bez datuma i bez opipljivog rezultata
• Formalni rokovi fakulteta proveravaju se prekasno
• Transkripcija nije uračunata kod intervjua
• Sve ostavljeno za poslednji mesec, kad kašnjenje više nema gde da se nadoknadi

Provera plana pre nego što kreneš

1. Ima li svaka faza datum i opipljiv rezultat koji se može poslati?
2. Znam li ko su moji ispitanici i kako do njih dolazim?
3. Je li vreme koje mentor treba za čitanje uračunato, i to dvaput?
4. Postoji li rezerva za kašnjenje odziva?
5. Znam li tačne rokove studentske službe za predaju i prijavu odbrane?
6. Piše li u planu da se uvod i sažetak pišu na kraju?
7. Imam li tačke provere na kojima menjam plan ako kasnim?

Šta ide u koje poglavlje i kako se rad slaže kad plan stoji: kako napisati diplomski rad. A šta se proverava u poslednjoj fazi, pre same predaje: finalna provera diplomskog rada.