Kako se sistematski prikuplja literatura
Kako se literatura za diplomski rad prikuplja sistematski: ključne reči, izbor baza, kriterijumi uključenja, evidencija izvora i beleške koje se mogu koristiti.
Razlika između studenta koji za literaturu izgubi dve nedelje i onog koji je skupi za tri dana nije u brzini čitanja. U tome je što drugi traži po postupku, a prvi po inspiraciji — ukuca temu u pretraživač, otvori petnaest kartica, pročita tri uvoda i sutradan ne zna šta je već video.
Sistematsko prikupljanje znači da unapred odrediš šta tražiš, gde tražiš, po kojim rečima i šta uzimaš a šta odbacuješ — i da to zapišeš. Kad ti mentor na trećem sastanku kaže „pogledaj još i ovo”, ne kreće se ispočetka: dodaje se jedan pojam u postojeći postupak.
Dodatna korist dolazi kasnije. Opis toga kako si došao do izvora ide u metodologiju, a na odbrani je odgovor na pitanje „zašto baš ovi radovi” gotov unapred.
Prvo pitanje: šta tačno tražiš
Pretraga se ne postavlja oko teme nego oko istraživačkog problema. Tema je preširoka da bi bila upit; problem već sadrži pojmove koji se u pretragu prevode.
Tema: Motivacija zaposlenih u malim preduzećima.
Problem: Nije poznato kako nematerijalni podsticaji deluju na zadovoljstvo poslom u malim preduzećima, jer su istraživanja rađena pretežno na velikim sistemima.
Pojmovi za pretragu: nematerijalni podsticaji / zadovoljstvo poslom / mala preduzeća.
Ako se zaglaviš na ovom koraku, problem verovatno nije dovoljno sužen: istraživački problem.
Pretraga se kasnije širi u tri smera — na sinonime, na širi pojam i na uži pojam. Sinonimi: „nefinansijski podsticaji”, „nenovčano nagrađivanje”. Širi pojam: „sistem nagrađivanja”. Uži: „javno priznanje zaposlenima”.
Ključne reči i kako se kombinuju
Za svaki pojam napravi kolonu sinonima — na srpskom i na engleskom. Engleski je obavezan ako radiš temu koja u domaćoj literaturi nije dovoljno pokrivena, a to je najčešći slučaj.
| Pojam | Srpski izrazi | Engleski izrazi |
|---|---|---|
| Nematerijalni podsticaji | nematerijalni podsticaji, nenovčano nagrađivanje, nefinansijska motivacija | non-financial incentives, non-monetary rewards, intrinsic rewards |
| Zadovoljstvo poslom | zadovoljstvo poslom, radno zadovoljstvo | job satisfaction, employee satisfaction |
| Mala preduzeća | mala preduzeća, mikro preduzeća, MSP | small enterprises, small firms, SMEs |
Kombinuješ tako što uzimaš po jedan izraz iz svake kolone. Izrazi iz iste kolone se spajaju kao alternative, izrazi iz različitih kolona kao uslovi koji moraju da važe zajedno. Većina akademskih pretraživača podržava navodnike za tačnu frazu — to jedno olakšanje najviše čisti rezultate.
Ako pretraga vrati previše rezultata, dodaj treći pojam ili suzi po godini. Ako vrati premalo, izbaci najuži pojam i zadrži dva.
Gde se traži
Redosled nije svejedan. Kreni od najuže i najpouzdanije pretrage ka široj.
Biblioteka fakulteta i univerzitetski repozitorijum. Ovde su odbranjeni radovi sa tvoje katedre i udžbenici koje tvoji profesori koriste. Pregled ranijih diplomskih i master radova pokazuje šta se na tvom fakultetu očekuje po obimu, pristupu i načinu citiranja — i često te odvede do izvora koje sam ne bi našao.
Baze naučnih časopisa kojima fakultet ima pristup. Većina fakulteta ima pretplate koje se koriste sa mreže fakulteta ili preko korisničkog naloga. Pitaj u biblioteci šta je dostupno — studenti to skoro nikad ne provere, a razlika u dostupnosti tekstova je velika.
Otvoreni akademski repozitorijumi i časopisi. Radovi dostupni bez pretplate. Korisni kad pristup bazama nemaš, ali traže pažljiviju proveru izvora.
Akademski pretraživači. Dobri za prvi krug i za praćenje koga radovi citiraju. Loši kao jedini izvor, jer rangiranje rezultata ne prati kvalitet.
Zvanična statistika i izveštaji institucija. Za podatke o kontekstu — veličini sektora, broju zaposlenih, kretanjima. Navode se sa tačnim nazivom publikacije i godinom.
Šta se od izvora uopšte prihvata, a šta ne ulazi u spisak literature: literatura za diplomski rad.
Tehnika lančanja
Najefikasniji potez u celom postupku, a košta pet minuta.
Unazad — nađeš jedan dobar, skorašnji rad o svojoj temi i otvoriš njegov spisak literature. Izvori koji se u nekoliko takvih radova ponavljaju su ključni radovi oblasti i skoro sigurno ti trebaju.
Unapred — pogledaš ko je taj rad kasnije citirao. Tako stižeš do novijih radova koji nastavljaju istu liniju.
Rad koji se pojavljuje u spiskovima literature četiri-pet različitih izvora iz tvoje oblasti nije opciono štivo. Ako ga u tvom pregledu nema, komisija će primetiti.
Kriterijumi uključenja i isključenja
Odluči unapred šta uzimaš, da ne bi birao po tome šta ti se dopalo. Kako se takvo pravilo postavlja u detalje i kako se primenjuje u dva prolaza kroz materijal, razlaže kriterijumi za uključivanje radova u pregled.
| Kriterijum | Tipičan izbor | Zašto |
|---|---|---|
| Godina | Uglavnom poslednjih desetak godina, uz izuzetak za temeljne radove | Kontekst se menja; ali teorijski osnov ostaje |
| Vrsta izvora | Recenzirani radovi, monografije, udžbenici, zvanični izveštaji | Proverljivost |
| Jezik | Srpski i engleski, i drugi ako ih čitaš | Moraš da razumeš ono što citiraš |
| Dostupnost | Pun tekst dostupan | Ne citira se rad koji nisi pročitao |
| Relevantnost | Bavi se bar dvama pojmovima iz tvoje pretrage | Sprečava nabrajanje bez veze sa problemom |
Kriterijum „dostupnost punog teksta” nije formalnost. Ne citiraj rad na osnovu sažetka ni na osnovu toga što ga je neko drugi citirao. Ako podatak znaš samo posredno, to se u citatu i označava — kako, pokriveno je u pravilima navođenja: APA 7 u diplomskom radu.
Broj izvora zavisi od fakulteta i vrste rada; neke katedre zadaju minimum, druge ne. Proveri uputstvo fakulteta i smernice mentora — ali imaj u vidu da je merodavno da li su izvori iskorišćeni, ne koliko ih je nabrojano.
Evidencija: jedna tabela koja spašava dve nedelje
Dok tražiš, vodi tabelu. Bilo gde — tabelarni program, dokument, alat za upravljanje referencama ako ga koristiš. Bitno je da postoji od prvog dana, jer se unazad ne popunjava.
| Kolona | Šta upisuješ |
|---|---|
| Autor i godina | Onako kako će stajati u citatu |
| Pun naziv izvora | Da se kasnije ne traži |
| Gde je nađen | Baza, repozitorijum, biblioteka |
| Datum pristupa | Obavezno za onlajn izvore |
| Tip izvora | Rad u časopisu, monografija, izveštaj, zbornik |
| Za koje poglavlje | Teorijski deo, metodologija, diskusija |
| Ključni nalaz u jednoj rečenici | Sopstvenim rečima, ne prepis |
| Tačna stranica | Za svaki podatak koji planiraš da navedeš |
Poslednje dve kolone su one zbog kojih tabela ima smisla. Kad kreneš da pišeš, ne čitaš ponovo — čitaš svoje rečenice i biraš.
Posebno vodi računa o tome da se doslovni prepis odmah označi. Ako u beleškama ne razdvajaš svoje reči od tuđih, posle nedelju dana se ne seća ko je šta napisao, a u radu se to pojavi kao tuđa rečenica bez navodnika. Praktičan način: sve što je doslovno stavljaj u navodnike i sa brojem strane već u beleškama, bez izuzetka.
Od prikupljanja do pregleda literature
Skupljeni izvori nisu pregled literature. Pregled je tekst organizovan po pojmovima i nalazima, ne po autorima.
Slabo: Petrović (2019) je istraživao zadovoljstvo poslom i utvrdio da je povezano sa stilom rukovođenja. Jovanović (2021) je takođe istraživao zadovoljstvo poslom i došao do sličnih rezultata. Marković (2020) se bavio motivacijom zaposlenih.
Ovo je spisak sa vezivnim rečima. Svaki pasus počinje autorom, a čitalac ne vidi kuda tekst ide.
Jako: Povezanost stila rukovođenja i zadovoljstva poslom potvrđena je u više istraživanja na uzorcima iz velikih preduzeća (Petrović, 2019; Jovanović, 2021). Nalazi se, međutim, razilaze oko toga koliko je ta veza izražena kod zaposlenih sa kraćim stažom, a istraživanja sprovedena u malim organizacijama znatno su ređa.
Druga verzija je organizovana oko nalaza, koristi više izvora u jednoj tvrdnji i završava se prazninom — što je tačno ono iz čega izlazi tvoj problem. Kako se celo poglavlje slaže po temama, sa obrascem za pasus sinteze: kako se piše pregled literature.
Kada prestati da tražiš
Znak da je pretraga zasićena: novi rezultati počinju da vraćaju izvore koje već imaš, a spiskovi literature u novim radovima vode na iste naslove. To je tačka na kojoj se prelazi na čitanje i pisanje.
Suprotan problem je češći — traženje kao odlaganje pisanja. Ako imaš dovoljno izvora da napišeš pregled u kom se vidi praznina, imaš dovoljno. Ostalo se dodaje u hodu, kad se pokaže da neki deo teksta nema potporu.
Najčešće greške
- Pretraga po temi umesto po pojmovima iz problema
- Samo srpski izvori kod teme koja se domaćom literaturom ne pokriva
- Nevođena evidencija, pa se izvori traže ponovo pred predaju
- Citiranje na osnovu sažetka ili posredno, bez oznake
- Beleške u kojima se ne razlikuje prepis od parafraze
- Izvori bez stranica, pa se doslovni navod ne može uredno navesti
- Pregled literature organizovan po autorima
- Izvori navedeni u spisku a nekorišćeni u tekstu
- Traženje koje ne prestaje, umesto pisanja
Provera pre nego što kreneš da pišeš
- Da li moji pojmovi za pretragu izlaze iz problema, a ne iz naslova teme?
- Imam li za svaki pojam bar dva sinonima i englesku varijantu?
- Jesam li otvorio spiskove literature bar tri skorašnja rada iz oblasti?
- Postoji li rad koji se ponavlja u više spiskova, a nemam ga?
- Vodim li evidenciju sa stranicama i sa razlikom prepis/parafraza?
- Mogu li da obrazložim zašto neki nađen rad nisam uključio?
- Vidi li se iz mojih beležaka gde se dosadašnje znanje zaustavlja?
Kad spisak izvora bude složen, ostaje da se kroz njih pročita tako da se isto mesto ne traži dvaput: kako se čita i beleži literatura.