Istraživački problem: kako se formuliše

Istraživački problem je rupa u postojećem znanju koju tvoj rad pokušava da popuni. Nije oblast, nije tema i nije društveni problem — to je tačno mesto gde literatura ne daje odgovor, a ti imaš način da ga potražiš.

Najkraća provera: pročitaj svoju formulaciju problema i pitaj se šta se to trenutno ne zna. Ako odgovor glasi „pa, zna se, samo ja o tome pišem”, nemaš problem nego pregled literature. Ako odgovor glasi „ne zna se ništa o toj oblasti”, formulacija je preširoka i nisi pročitao dovoljno.

Ovaj korak dolazi posle izbora teme, a pre svega ostalog. Iz problema se izvode predmet i cilj, iz cilja istraživačka pitanja ili hipoteze, a iz njih metodologija. Ako je problem loše postavljen, svaki naredni korak nasleđuje tu grešku — i to se najčešće otkrije tek kad se pišu rezultati.

Tema, problem, pitanje — tri različite stvari

Studenti ova tri pojma koriste kao sinonime, a fakulteti ih u uputstvima razlikuju. Razlika je u nivou opštosti i u tome šta se od svakog očekuje.

Odnos je hijerarhijski: tema je najšira, problem je sužava do jedne nepoznanice, a pitanje tu nepoznanicu prevodi u nešto na šta se odgovara podacima. Jedna tema može da rodi pet različitih problema, a jedan problem obično daje dva do četiri pitanja.

Kako se od prijavljene teme uopšte dolazi dovde i po čemu se tema bira: kako izabrati temu za diplomski.

Odakle problem dolazi

Problem se ne izmišlja za stolom. Izvlači se iz čitanja, i to na četiri načina.

Iz praznine u literaturi. Pojava je istraživana, ali ne u tvom kontekstu — drugi sektor, druga zemlja, druga starosna grupa, drugi period. Ovo je najčešći i najsigurniji izvor problema za diplomski rad.

Iz nesaglasnosti nalaza. Dva ili više istraživanja daju suprotne rezultate. Problem je onda u tome pod kojim uslovima važi jedan, a pod kojim drugi nalaz.

Iz zastarelosti. Nalaz je utvrđen pre nego što se kontekst promenio — pre masovne upotrebe neke tehnologije, pre izmene propisa, pre promene tržišnih uslova. Pitanje je da li i dalje stoji.

Iz raskoraka između prakse i teorije. Teorija propisuje jedno, a u organizacijama se radi drugo. Problem je u tome zašto, ili u tome kakve to posledice ima.

U svim slučajevima problem se potkrepljuje izvorima. Rečenica „u literaturi nema dovoljno radova o ovoj temi” mora biti praćena dokazom da si literaturu zaista pretražio — kako se to radi sistematski, a ne nasumično: kako se sistematski prikuplja literatura.

Četiri uslova dobro postavljenog problema

Sužen je do nečega što jedan student može da istraži. Diplomski rad ima jedan semestar, jedan uzorak i jedan instrument. Problem koji traži longitudinalno praćenje ili nacionalno reprezentativan uzorak nije tvoj problem, ma koliko bio zanimljiv.

Zasnovan je na izvorima. Praznina se pokazuje, ne najavljuje. Ako tvrdiš da nešto nije istraženo, moraš navesti šta jeste istraženo i gde se to zaustavlja.

Vodi ka podacima do kojih možeš da dođeš. Pre nego što formulaciju zaključaš, znaj koga ćeš ispitati ili koje dokumente ćeš analizirati. Problem koji zahteva pristup poverljivim finansijskim podacima nije rešiv ako taj pristup nemaš.

Ima značaj koji možeš da obrazložiš u dve rečenice. Komisija skoro uvek pita „zašto je ovo važno”. Odgovor ne mora biti grandiozan — dovoljno je da kažeš ko od nalaza ima koristi i kako.

Slabo naspram jako: formulacija problema

Preširoko — menadžment

Slabo: Problem istraživanja je motivacija zaposlenih u savremenim organizacijama.

Ovo je tema, ne problem. Nema nepoznanice, nema granica, nema načina da se zna kada je odgovoreno.

Jako: Dosadašnja istraživanja radne motivacije rađena su pretežno na uzorcima iz velikih preduzeća sa razvijenim sistemima nagrađivanja. Ostaje nepoznato da li nematerijalni podsticaji imaju sličan odnos sa zadovoljstvom poslom i u malim preduzećima, gde je sistem nagrađivanja neformalan, a kontakt sa rukovodiocem svakodnevan.

Bez nepoznanice — pedagogija

Slabo: Problem je što nastavnici nedovoljno koriste digitalne alate u nastavi.

Ovo je konstatacija stanja, moguće i tačna. Ali ako već znaš odgovor, nema šta da se istražuje. Rad bi bio opis onoga što tvrdiš u prvoj rečenici.

Jako: Poznato je da se digitalni alati u nastavi koriste neravnomerno, ali se razlozi različito tumače — jedan deo literature ih pripisuje tehničkim uslovima u školama, drugi stavovima i samoproceni kompetentnosti nastavnika. Nije utvrđeno koji od ta dva činioca je izraženiji kod nastavnika predmetne nastave u osnovnim školama.

Vrednosno, a ne istraživački — sociologija

Slabo: Problem je što mladi previše vremena provode na društvenim mrežama i to loše utiče na njih.

Formulacija sadrži i ocenu i zaključak. Istraživanje koje kreće od presude ne može da ga obori, pa nije istraživanje.

Jako: Veza između vremena provedenog na društvenim mrežama i samoprocene kvaliteta sna kod studenata ispitivana je uglavnom na uzorcima srednjoškolaca. Nije poznato da li se isti odnos javlja u populaciji studenata, kod kojih je raspored obaveza neravnomeran tokom semestra.

Nemerljivo — ekonomija

Slabo: Problem istraživanja je uticaj digitalizacije na uspešnost preduzeća.

„Digitalizacija” i „uspešnost” su pojmovi bez granica. Dok se ne kaže šta se tačno meri, problem se ne može ni približiti podacima.

Jako: Za mala i srednja preduzeća u uslužnom sektoru nije utvrđeno da li uvođenje elektronskog sistema naručivanja prati promena u prihodu u naredne dve poslovne godine, iako se taj efekat često pretpostavlja u stručnoj literaturi.

Kako se problem sužava u tri koraka

Postoji postupak koji radi skoro uvek. Kreneš od teme i tri puta postaviš isto pitanje: na koga tačno, u kom kontekstu, i šta o tome već znamo?

1. Tema: Kvalitet usluge u hotelijerstvu.
2. Sužavanje po populaciji i kontekstu: Kvalitet usluge u malim porodičnim hotelima u unutrašnjosti Srbije.
3. Sužavanje po tome šta se ne zna: Većina instrumenata za merenje kvaliteta usluge razvijena je i primenjivana u hotelima sa standardizovanim procedurama. Nije poznato koje dimenzije kvaliteta gosti izdvajaju kao najvažnije kod smeštaja gde procedura nema, a lični kontakt sa domaćinom jeste glavni deo iskustva.

Treći korak je jedini koji sadrži problem. Prva dva su priprema.

Ako se zaglaviš, pomaže obrnut smer: napiši rečenicu koja počinje sa „Nije poznato da li…”, „Ostaje otvoreno pitanje kako…” ili „Nalazi se razilaze u tome…”. Ako ne možeš da je dovršiš bez pogađanja, nisi još pročitao dovoljno izvora.

Gde se problem piše u radu

Problem se pojavljuje na tri mesta, svaki put drugim obimom.

U uvodu se problem gradi postupno — od šireg konteksta ka uskoj nepoznanici. Kako se taj deo slaže rečenicu po rečenicu: uvod za diplomski rad.

Česta greška: problem se napiše u uvodu i više se ne pomene. Rad koji na kraju ne kaže šta se sa problemom desilo deluje kao da je autor u međuvremenu zaboravio zbog čega je počeo.

Od problema do pitanja i hipoteza

Kad problem stoji, sledeći korak je mehanički. Problem kaže šta se ne zna; pitanje traži šta bi podaci mogli da kažu; hipoteza tvrdi šta očekuješ da će reći.

Problem: Nije poznato da li nematerijalni podsticaji u malim preduzećima imaju sličan odnos sa zadovoljstvom poslom kao u velikim.

Pitanje: Kakav je odnos između učestalosti nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom kod zaposlenih u malim preduzećima?

Hipoteza: Zaposleni koji prijavljuju češće nematerijalne podsticaje iskazuju viši prosečan skor na skali zadovoljstva poslom.

Da li ideš na pitanja ili na hipoteze, zavisi od toga da li imaš pretpostavku izvedenu iz literature — o toj razlici detaljno: istraživačka pitanja i hipoteze u diplomskom radu.

Iz problema se izvodi i predmet, a iz predmeta cilj. Ta dva pojma se često mešaju, pa se posebno proveravaju: predmet i cilj istraživanja.

Najčešće greške

• Tema napisana kao problem — imenička sintagma bez nepoznanice
• Društveni problem umesto istraživačkog — opisano je stanje koje treba popraviti, ne znanje koje nedostaje
• Praznina najavljena bez izvora — „malo je radova o ovome”, bez ijednog navedenog rada
• Problem širi od rada — formulacija obećava odgovor koji jedan uzorak ne može dati
• Odgovor sadržan u pitanju — istraživanje ne može da ga obori
• Problem koji se ne pojavljuje u zaključku — postavljen pa napušten
• Prepravljanje problema posle rezultata tako da se uklopi u ono što je nađeno

Provera pre slanja mentoru

1. Može li se moja formulacija dopuniti rečenicom „a to se trenutno ne zna zato što…”?
2. Imam li bar tri izvora koji pokazuju gde se dosadašnje znanje zaustavlja?
3. Znam li ko su ispitanici ili koji su dokumenti, i imam li pristup?
4. Da li iz problema prirodno slede najviše četiri pitanja?
5. Mogu li u dve rečenice da kažem kome je nalaz koristan?
6. Stoji li isti problem u uvodu, u metodologiji i u zaključku?

Ako prva tačka ne prolazi, ne kreći dalje — sve što sledi oslanja se na nju. Problem je jedini deo rada koji se ne može popraviti stilom: ili kaže šta se ne zna, ili ne kaže ništa.