Koričenje rada i predaja primeraka

Koričenje je jedini korak u izradi rada koji je nepovratan. Sve pre njega se ispravlja u fajlu; posle njega se greška ispravlja tako što se ponovo štampa i ponovo plaća.

Zato ovaj deo posla ima svoj redosled, i on je uvek isti: prvo saglasnost mentora, pa poslednja provera, pa štampa, pa povez. Preskakanje bilo kog koraka se plaća dvaput.

Prvo saglasnost, pa štampa

Najskuplja greška u celom postupku je odneti rad na koričenje pre nego što je mentor rekao da je verzija konačna.

Mentor ume da traži izmenu i u poslednjem krugu — preformulisan zaključak, dodatu tabelu, ispravljen naslov poglavlja. Ako je rad već ukoričen, ta izmena znači nova štampa i nov povez.

Zato je pravilo: na štampu ide verzija koju je mentor izričito odobrio, i najbolje je da to odobrenje imaš u pisanom obliku — makar kao poruku. Kako se ta poslednja provera kod mentora traži i šta se u njoj gleda: provera rada pred mentorom.

Šta se predaje i u koliko primeraka

Ovo zavisi od fakulteta i ne postoji broj koji važi svuda. Negde se traže dva primerka, negde tri ili više, a negde uz štampane i elektronska verzija na nosaču ili preko sistema ustanove.

Isto važi i za vrstu poveza, za to da li se traži određena boja korica i da li na koricama mora nešto da stoji.

Dakle, prvo pitanje nije „koliko primeraka” nego gde to piše. Tri mesta na kojima se odgovor nalazi:

1. Uputstvo za izradu završnog rada na sajtu fakulteta
2. Studentska služba, koja i prima primerke
3. Mentor, za sve što uputstvo ne pokriva

Pitaj pre nego što štampaš, i pitaj sve odjednom: koliko primeraka, kakav povez, šta ide na korice, da li se predaje i elektronski i u kom obliku, i do kada.

Tvrdi i meki povez

Tvrdi povez je klasično koričenje sa tvrdim koricama, najčešće sa utisnutim tekstom na prednjoj strani i ponekad na hrbatu. Skuplji je i traje duže — kod kopirnica se obično radi po nekoliko dana, pa se ne planira za poslednji dan.

Meki povez obuhvata jeftinije i brže načine, od termo poveza do spiralnog. Radi se dok čekaš ili za jedan dan.

Koji se traži, zavisi od ustanove. Sreće se i kombinacija — primerak za biblioteku u tvrdom, radni primerci u mekom povezu — ali to je opet stvar uputstva, a ne pravilo.

Ono što je važno zbog planiranja: za tvrdi povez se ostavlja nekoliko dana. Ako ti je odbrana zakazana, računaj unazad od datuma predaje, ne od datuma odbrane.

Šta ide na korice i hrbat

Podaci koji se utiskuju obično su naslov rada, ime i prezime autora i godina. Detalji — raspored, veličina slova, da li ide i naziv ustanove — razlikuju se po fakultetima.

Praktična stvar: kopirnica ove podatke prekucava sa tvog papira ili iz fajla. Pošalji im tekst napisan tačno onako kako treba da stoji, uključujući velika slova i dijakritike, i proveri probu pre nego što se utiskivanje uradi. Greška u imenu na tvrdim koricama se ne ispravlja.

Šta ponesi u kopirnicu

Sitnica koja štedi jedan odlazak. Ponesi PDF na dva mesta — na nosaču i u pošti koju možeš da otvoriš tamo — jer se dešava da nosač na njihovom računaru ne radi.

Uz to, napiši na papiru tri stvari: koliko primeraka, kakav povez i tekst za korice tačno onako kako treba da stoji. Usmeno prenet naslov od dvanaest reči je poziv na grešku.

Ako rad ima priloge u boji, reci to unapred, jer se boja obično naplaćuje posebno i štampa odvojeno.

Elektronska verzija

Skoro svuda se uz štampane primerke traži i elektronska verzija, po pravilu u PDF obliku.

Tri stvari koje se proveravaju na tom fajlu:

Da je PDF, a ne dokument za uređivanje, osim ako se izričito traži drugačije.

Da su fontovi ugrađeni i da se dokument otvara isto na drugom računaru. Najbrža provera je otvoriti PDF na tuđem računaru ili telefonu i prelistati strane sa tabelama.

Da se ime fajla poklapa sa onim što traži služba, ako je oblik imena propisan.

Ako se rad postavlja u repozitorijum ustanove, uz njega obično ide i potpisana saglasnost, koja je zaseban list od izjave o autorstvu: izjava o autorstvu.

Šta javna dostupnost praktično znači i šta se oko toga pita u studentskoj službi: rad u repozitorijumu fakulteta.

Šta ide u biblioteku

Najmanje jedan primerak po pravilu ostaje ustanovi — u biblioteci fakulteta ili u arhivi. To je primerak koji se posle odbrane ne vraća i koji ostaje dostupan.

Praktična posledica je da taj primerak treba da bude najbolje odštampan. Ako štampaš na različitim mestima ili u dva navrata, neka najuredniji ide tamo.

Koliko primeraka ostaje ustanovi a koliko dobijaš nazad, zavisi od fakulteta. Ako ti je stalo da imaš svoj, planiraj jedan više nego što se traži.

Šta se u štampi najčešće pokvari

Rad izgleda drugačije na papiru nego na ekranu, i to su greške koje se vide tek posle štampe.

Margina za povez. Koričenje odnese deo unutrašnje margine. Ako uputstvo traži veću levu marginu, to je razlog. Proveri da tekst i brojevi strana nisu preblizu ivici.

Tabele koje se prelome. Tabela koja na ekranu staje na stranu ume da se prelomi na dve, sa zaglavljem na jednoj i podacima na drugoj. Pregledaj svaku tabelu u PDF-u pre štampe.

Slike i grafikoni. Ono što je na ekranu čitljivo, u crno-beloj štampi ume da postane siva mrlja. Ako grafikon razlikuje kategorije samo bojom, u crno-beloj štampi se ne razlikuje ništa.

Numeracija. Prednji listovi se ne numerišu kao ostatak rada, i to se često pomeri pri poslednjoj izmeni. Kako se numeracija poglavlja i strana postavlja: numeracija poglavlja.

Prilozi. Skenirani upitnik nakrivo, nečitljiv snimak ekrana, prilog koji u sadržaju ima jedan naziv a u radu drugi. Šta uopšte ide u prilog: prilozi u diplomskom radu.

Najbolja provera pred štampu je odštampati jedan primerak na običnom papiru i prelistati ga. Pola sata, i hvata gotovo sve od navedenog. Ostalo hvata prolaz kroz spisak: finalna provera diplomskog.

Rokovi

Dva roka se ne poklapaju i oba se prate: rok do kog služba prima rad i termin odbrane. Između njih obično stoji vreme potrebno komisiji.

Kako ceo postupak od predaje do diplome izgleda po koracima: od predaje do diplome.

Planiraj unazad, sa rezervom: dan za poslednju proveru, nekoliko dana za povez, i bar dan viška za slučaj da kopirnica nešto pogreši. Predaja u poslednjem satu poslednjeg dana je situacija u kojoj svaka sitnica postaje problem.

Najčešće greške

• Koričenje pre mentorove saglasnosti na konačnu verziju
• Broj primeraka i vrsta poveza pretpostavljeni, umesto provereni
• Premala unutrašnja margina, pa povez odnese deo teksta
• Tabela prelomljena preko dve strane, sa zaglavljem na prvoj
• Grafikoni koji se razlikuju samo bojom u crno-beloj štampi
• Greška u imenu ili naslovu na tvrdim koricama
• PDF koji se na drugom računaru otvara drugačije
• Tvrdi povez ostavljen za poslednji dan

Provera pre nego što odneseš na štampu

1. Je li mentor izričito rekao da je ova verzija konačna?
2. Koliko primeraka traži služba i kakav povez?
3. Šta tačno ide na korice i u kom obliku?
4. Jesu li margine usklađene sa uputstvom, uključujući onu za povez?
5. Jesam li prelistao PDF stranu po stranu, sa svim tabelama i prilozima?
6. Da li je numeracija strana ispravna posle poslednje izmene?
7. Traži li se elektronska verzija i u kom obliku i imenu?
8. Koliko dana treba kopirnici i koliko mi ostaje do roka?