Kako se numerišu poglavlja i potpoglavlja

Numeracija poglavlja se ne kuca ručno. Broj se vezuje za stil naslova kroz višestepenu listu, pa se ceo rad prenumeriše sam kada ubaciš, izbaciš ili premestiš poglavlje. Sadržaj se iz istih stilova generiše automatski i osvežava jednim klikom.

Većina problema sa numeracijom u diplomskim radovima dolazi iz jednog uzroka: brojevi su otkucani kao običan tekst. Onda se tokom rada ubaci novo potpoglavlje u sredini, sve iza njega ostane pogrešno, sadržaj se prepravlja rukom i na kraju se u radu nađu dva potpoglavlja sa brojem 2.3 i nijedno sa 2.4. To je greška koju komisija primeti u prvih pet minuta listanja, jer je vidljiva iz sadržaja.

Postavljanje traje petnaest minuta i uradi se jednom, na početku. Ako je rad već napisan sa ručnim brojevima, i dalje se isplati preći na stilove — sređivanje od sat vremena zamenjuje prepravljanje pred svaku predaju.

Kako izgleda cela struktura rada i šta u kom delu stoji: struktura diplomskog rada.

Merodavno je uputstvo fakulteta

Pre svega ostalog: broj nivoa, izgled brojeva i to da li iza poslednjeg broja ide tačka propisuje uputstvo tvog fakulteta ili katedre. Neka uputstva traže arapske brojeve na svim nivoima, neka rimske za glavna poglavlja, neka zabranjuju četvrti nivo.

Ako uputstvo postoji, ono je merodavno i ono što piše niže je samo najčešća praksa. Ako uputstva nema ili je šturo, pitaj mentora i drži se jednog obrasca dosledno kroz ceo rad — doslednost je ono što se zaista ocenjuje.

Decimalna numeracija i koliko nivoa

Najrasprostranjeniji obrazac je decimalna numeracija sa arapskim brojevima:

1. TEORIJSKI OKVIR
   1.1. Pojam zadovoljstva poslom
        1.1.1. Definicije u domaćoj literaturi
        1.1.2. Definicije u stranoj literaturi
   1.2. Dimenzije zadovoljstva poslom
2. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
   2.1. Predmet i cilj
   2.2. Uzorak
   2.3. Instrument

Tri nivoa su gornja granica za diplomski rad. Četvrti nivo — 1.1.1.1 — znači da je rad predetaljno isparčan i da broj više ne pomaže čitaocu nego ga opterećuje.

Ako ti stvarno treba dalja podela unutar 1.1.1, koristi nenumerisane podnaslove u kurzivu ili masnim slovima. Oni se ne pojavljuju u sadržaju i ne ulaze u numeraciju.

Pravilo koje se često krši: nivo ne može imati samo jedan element. Ako imaš 2.1, moraš imati i 2.2. Jedno jedino potpoglavlje znači da podela nije potrebna — spoji ga sa nadređenim poglavljem.

Šta ostaje bez broja

Ne numeriše se sve. Uobičajeno bez broja ostaju:

• Naslovna strana, strana sa podacima o komisiji, izjava o autorstvu
• Sažetak i abstract
• Sadržaj, spisak tabela, spisak slika, spisak skraćenica
• Uvod i zaključak — na mnogim fakultetima, ali ne na svima
• Literatura
• Prilozi (imaju svoju oznaku, o tome niže)

Uvod i zaključak su slučaj u kom se uputstva najviše razilaze. Neki fakulteti ih numerišu kao poglavlja 1 i poslednje, neki ih ostavljaju bez broja. Oba su ispravna; nije ispravno da uvod bude bez broja, a zaključak sa brojem.

Prilozi se numerišu odvojeno, oznakom tipa „Prilog 1”, „Prilog 2” ili „Prilog A”. Šta u njih ide i kako se iz teksta na njih upućuje: prilozi u diplomskom radu.

Kako se postavlja višestepena lista

Postupak je u svim novijim verzijama programa za obradu teksta isti u suštini, uz sitne razlike u imenima menija.

Korak 1 — koristi ugrađene stilove naslova. Naslov 1 za glavna poglavlja, Naslov 2 za drugi nivo, Naslov 3 za treći. Ne pravi sopstvene stilove; izgled ugrađenih se menja, a njihova hijerarhija je ono što sadržaj i numeracija koriste.

Korak 2 — izmeni izgled stila, ne pojedinačnog naslova. Font, veličinu, razmak pre i posle, poravnanje — sve to podesi u definiciji stila. Tada se svih dvadeset naslova drugog nivoa menja odjednom.

Korak 3 — poveži višestepenu listu sa stilovima. U meniju za višestepenu listu izaberi opciju za definisanje nove liste, pa za svaki nivo odredi kom stilu naslova pripada i kako broj izgleda. Ovo je jedini korak koji se propušta, a on je ceo smisao postupka.

Korak 4 — proveri uvlačenje. Broj i tekst naslova treba da budu poravnati onako kako uputstvo traži, najčešće uz levu marginu za prvi nivo.

Korak 5 — ubaci sadržaj iz automatske opcije, ne ručno.

Posle toga naslov pišeš bez broja — broj se pojavljuje sam čim primeniš stil.

Ako je fakultet dao gotov šablon, ovi stilovi su u njemu već podešeni i tvoj posao je samo da ih dodeliš: rad u šablonu koji je dao fakultet.

Sadržaj koji se sam usklađuje

Automatski sadržaj čita stilove naslova i iz njih pravi listu sa brojevima strana. Tri stvari koje o njemu treba znati:

Osvežava se ručno. Sadržaj se ne menja sam kad promeniš tekst. Pre svake predaje — mentoru i komisiji — označi ga i osveži, i to sa opcijom koja obnavlja i tekst i brojeve strana, ne samo brojeve.

Dubina se podešava. Ako ne želiš treći nivo u sadržaju, podesi da sadržaj prikazuje dva nivoa. Naslovi trećeg nivoa ostaju u tekstu numerisani, ali sadržaj ostaje pregledan.

Ono što nije u stilu, nije u sadržaju. Ako se neki naslov ne pojavljuje, gotovo uvek je otkucan kao običan tekst sa masnim slovima umesto kao stil naslova.

Poslednja provera pred predaju uvek uključuje osvežen sadržaj i poklapanje brojeva strana: finalna provera diplomskog rada.

Numeracija tabela, slika i formula

Ovo je odvojen sistem od numeracije poglavlja i često se pobrka.

Postoji i varijanta vezana za poglavlje — Tabela 2.1 je prva tabela u drugom poglavlju. Koristi se u radovima sa mnogo prikaza. Bira se jedan sistem i drži do kraja.

Prikazi se numerišu redom kojim se prvi put pominju u tekstu, ne redom kojim su ubačeni. Detaljno o naslovima, izvorima i upućivanju: tabele i grafikoni u rezultatima.

Formule imaju još i legendu oznaka i svoj način upućivanja iz teksta: formule i jednačine u radu.

Od svega ovoga je odvojena i numeracija samih strana, koja ima svoju logiku sekcija i svoje zamke pred štampu: numeracija strana u diplomskom radu.

Kako se na poglavlje upućuje u tekstu

Kad u tekstu pišeš „kao što je opisano u poglavlju 2.3”, taj broj takođe treba da bude unakrsna referenca, a ne otkucan broj. Tada se menja sam kada se numeracija pomeri.

Isto važi za upućivanje na tabele, slike i priloge. Rad od šezdeset strana ima desetak takvih upućivanja i ručno ih održavati znači da će bar jedno ostati pogrešno.

Formulacija je uobičajeno bezlična i ide bez zagrada:

U poglavlju 2.3 opisan je instrument kojim su podaci prikupljeni.

Struktura uzorka prikazana je u tabeli 4.

Varijante koje se sreću u uputstvima

Decimalna numeracija nije jedina. Tri varijante koje se u domaćim uputstvima još uvek javljaju:

Rimski brojevi za glavna poglavlja. I, II, III za prvi nivo, pa arapski za niže: I.1, I.2. Sreće se na pravnim i filološkim katedrama. Nedostatak je što rimski broj iza šest postaje nečitljiv, pa se koristi samo kad poglavlja ima malo.

Kombinacija slova i brojeva. A, B, C za delove rada, brojevi unutar njih. Redak obrazac u diplomskim radovima; ako ga uputstvo ne traži izričito, nema razloga za njega.

Numeracija samo do drugog nivoa, uz nenumerisane podnaslove niže. Ovo je najčistija varijanta za kraći rad i vredi je razmotriti čak i kad uputstvo dozvoljava tri nivoa.

Šta god da izabereš, oblik broja mora biti isti kroz ceo rad. Ako iza broja prvog nivoa ide tačka — „1.” — onda i drugi nivo ide „1.1.” svuda, a ne „1.1” u polovini rada. Ovo je greška koja se pravi na spojevima poglavlja pisanih u različito vreme.

Izgled naslova i prelom strane

Numeracija je samo pola posla; naslov mora i da izgleda kao naslov na svakom nivou.

• Razlika između nivoa mora se videti. Najčešće se rešava veličinom i debljinom slova: prvi nivo krupniji i masan, drugi masan u veličini teksta, treći masan ili kurziv. Razlika samo u uvlačenju se ne primećuje pri listanju.
• Glavno poglavlje počinje na novoj strani, ako uputstvo tako traži. To se ne radi pritiskanjem tastera za novi red desetak puta, nego prelomom strane — inače se ceo rad pomeri čim negde dodaš pasus.
• Naslov ne sme ostati sam na dnu strane. U podešavanjima stila postoji opcija koja naslov drži uz naredni pasus; uključi je jednom u definiciji stila i problem nestaje iz celog rada.
• Naslov se ne završava tačkom i po pravilu se ne prelama u dva reda ako se može skratiti.
• Verzal se koristi štedljivo. Ako uputstvo traži velika slova za prvi nivo, podesi to u stilu, a ne kucanjem — jer se tekst kucan velikim slovima ne može kasnije vratiti jednim potezom.

Najčešće greške

• Brojevi otkucani ručno, pa numeracija puca pri svakoj izmeni
• Preskočen broj — iza 3.2 sledi 3.4
• Dva potpoglavlja sa istim brojem
• Nivo sa jednim jedinim elementom — postoji 4.1, ne postoji 4.2
• Četvrti nivo koji rad usitnjava bez potrebe
• Naslovi kucani masnim slovima umesto stilom, pa ih nema u sadržaju
• Sadržaj koji nije osvežen pred predaju, sa starim brojevima strana
• Uvod bez broja, zaključak sa brojem ili obrnuto
• Različit oblik broja po nivoima — negde sa tačkom na kraju, negde bez

Provera pre predaje

1. Jesu li svi naslovi u stilovima, a ne kucani ručno?
2. Je li višestepena lista povezana sa stilovima naslova?
3. Ima li ijedan nivo sa samo jednim elementom?
4. Ide li numeracija bez preskoka i bez ponavljanja?
5. Je li dubina najviše tri nivoa?
6. Je li isti oblik broja primenjen svuda, uključujući tačku na kraju?
7. Je li sadržaj osvežen i poklapaju li se brojevi strana?
8. Jesu li upućivanja na poglavlja i prikaze unakrsne reference?
9. Prati li sve to ono što uputstvo fakulteta traži?