Diplomski rad iz bezbednosti

Diplomski rad iz bezbednosti ima ograničenje koje druge oblasti nemaju: veliki deo podataka koji bi temu najbolje pokrio nije ti dostupan, i ne treba da bude. Interne procedure, planovi obezbeđenja objekata, podaci označeni stepenom tajnosti, konkretne ranjivosti sistema — to nisu materijali do kojih student dolazi, a ni kad bi do njih došao ne bi smeo da ih upotrebi.

Razlog nije samo pravni. Diplomski rad je javan dokument. Ostaje u biblioteci fakulteta i, na sve većem broju fakulteta, u otvorenom repozitorijumu. Sve što u njemu piše postaje dostupno svima — uključujući opis toga gde je neki objekat, sistem ili postupak slab. Rad koji takav opis sadrži nije ozbiljan nego neodgovoran, i to je prva stvar koju dobar mentor u ovoj oblasti kaže.

Dobra vest je da se iz javno dostupnih izvora može napisati ozbiljan rad, i da ih ima više nego što se čini: propisi i strateška dokumenta, godišnji izveštaji državnih organa i nezavisnih tela, statistika kriminaliteta i nezgoda, izveštaji međunarodnih organizacija, medijske arhive i naučna literatura. Uz to, anketno istraživanje o percepciji bezbednosti je potpuno izvodljivo i često je najvredniji deo studentskog rada.

Gde je granica teme

Tri pitanja koja se postavljaju pre prijave teme:

Da li rad traži podatak koji nije javan? Ako odgovor glasi da, tema se menja ili se pomera na javni deo iste pojave. Ne oslanja se na to da će neko „nezvanično” dati materijal.

Da li bi objavljivanje rada nekome olakšalo štetu? Opis konkretnih slabosti određenog objekta, sistema ili postupka ne ide u rad. Isti sadržaj se može obraditi uopšteno, na nivou tipova rizika i mera, bez identifikacije mete.

Da li rad imenuje pojedince u vezi sa nedelima? Podaci iz medija o osobama nisu utvrđene činjenice. U radu se koriste uopšteno, bez imena, i uz naznaku faze postupka — prijava, optužba i pravnosnažna presuda nisu isto.

Ako radiš u organizaciji ili sarađuješ sa njom, važi dodatno pravilo: organizacija se anonimizuje, a šta se sme objaviti dogovara se pisano pre prikupljanja. Kod pripadnika službi i preduzeća, razgovor o poslu traži odobrenje institucije — ne dovoljno da sagovornik lično pristane.

Javno dostupni izvori

Kako se propisi, strateška dokumenta i izveštaji navode u tekstu i u spisku literature — to je u ovoj oblasti polovina posla oko citiranja: citiranje izveštaja i zakona.

Kako se čita statistika kriminaliteta

Ovo je mesto na kom radovi iz bezbednosti najčešće iznesu tvrdnju koju podaci ne nose.

Prijavljeno nije izvršeno. Zvanična statistika beleži ono što je prijavljeno i evidentirano. Razlika prema stvarnom broju dela naziva se tamnom brojkom i kod dela koja se retko prijavljuju ume da bude velika. Zato se porast broja prijava ne sme automatski čitati kao porast pojave: može značiti i veću spremnost da se prijavi, ili promenu u načinu evidentiranja.

Tri faze — tri brojke. Broj prijava, broj optuženja i broj osuda za isto delo razlikuju se, i odnose se na različite godine, jer postupak traje. Mešanje tih brojeva u istoj tabeli je česta i vidljiva greška.

Promena propisa lomi seriju. Kad se promeni zakonski opis dela ili se uvede novo, brojevi pre i posle nisu uporedivi. To se u radu izričito navodi.

Apsolutni brojevi se ne porede između sredina. Porede se stope, po broju stanovnika, uz navedenu osnovu i godinu.

Podaci iz medija nisu statistika. Brojka iz novinskog teksta koristi se samo ako je u tekstu naveden izvor koji možeš da proveriš i citiraš.

Kako se ti izvori vode i proveravaju pre nego što uđu u tabelu: kako se prikupljaju sekundarni podaci.

Sužavanje: bezbednost je previše širok pojam

Oblast pokriva podoblasti koje nemaju ni iste izvore ni istu metodologiju — od nacionalne i međunarodne bezbednosti, preko kriminaliteta i rada policije, do korporativne, informacione i požarne bezbednosti, zaštite lica i imovine i civilne zaštite. Tema koja to ne razgraniči završi kao pregled svega.

Sužavanje ide po tri ose, i svaka mora da se zatvori pre prijave:

• Nivo posmatranja — pojedinac, organizacija, lokalna zajednica, država, međunarodni okvir. Od nivoa zavisi ko su ispitanici i koji izveštaji uopšte postoje.
• Vrsta pojave ili rizika — jedna, imenovana. Ne „savremene bezbednosne pretnje”.
• Prostor i period — jedno područje i nekoliko godina, tako da serija bude uporediva.

Rezultat je naslov iz kog se vidi šta se radi. Postupak sužavanja je isti kao u svakoj oblasti, samo se ovde preskače češće: sužavanje teme diplomskog rada.

Empirijski deo koji je izvodljiv

Četiri pristupa pokrivaju gotovo sve izvodljive teme:

Anketa o percepciji bezbednosti. Strah od kriminala, osećaj bezbednosti u naselju, poverenje u institucije, spremnost da se prijavi delo. Ispituju se građani, i to je podatak koji nigde ne postoji gotov — pa je zato vredan. Upitnik se gradi po uobičajenim pravilima: kako se pravi upitnik za diplomski rad.

Anketa o ponašanju zaposlenih. Kod tema iz informacione bezbednosti pita se o ponašanju i navikama — kako se postupa sa lozinkama, sa sumnjivom poštom, sa uređajima — a ne o tome gde je sistem organizacije slab. Prva varijanta je istraživanje, druga je popis ranjivosti.

Uporedna analiza pravnog ili strateškog okvira. Dve zemlje ili dva perioda, na istim stavkama i po jasnim kriterijumima poređenja: komparativni metod.

Studija slučaja javno dokumentovanog događaja. Radi se isključivo iz javnih izvora, uz izričito navođenje šta je utvrđeno, a šta ostaje nepoznato. Ne pretpostavlja se uzrok tamo gde ga izveštaji ne navode: studija slučaja kao metod.

Teme koje se daju uraditi

• Osećaj bezbednosti stanovnika jednog naselja, anketom, u vezi sa objavljenim podacima o prijavljenim delima za to područje.
• Bezbednosne navike zaposlenih u radu sa informacionim sistemima, anketom u jednoj organizaciji, anonimizovano.
• Uporedna analiza dva strateška dokumenta iz iste oblasti, po unapred određenim stavkama.
• Prikaz jedne bezbednosne pojave u medijima kroz tri godine, analizom sadržaja na određenom korpusu.
• Uloga privatnog obezbeđenja u sprečavanju incidenata u javnim objektima, intervjuima sa rukovodiocima, bez opisa konkretnih mera zaštite.
• Kretanje stope određene grupe dela u jednom području kroz pet godina, sa razmatranjem promena u propisima i evidentiranju.

Greške koje se u ovoj oblasti ponavljaju

• Prepisan zakon kao celo poglavlje, bez analize
• „Predlog mera” na kraju bez ijednog podatka iza njega
• Porast prijava čitan kao porast pojave
• Prijave, optuženja i osude pomešani u istoj tabeli
• Apsolutni brojevi poređeni između područja različite veličine
• Medijski tekst upotrebljen kao izvor činjenica
• Imenovanje osoba i tvrdnje o krivici pre pravnosnažne odluke
• Opis konkretnih slabosti objekta ili sistema u javnom dokumentu
• Intervju sa pripadnikom službe bez odobrenja institucije
• Tema koja stoji na podacima do kojih student nema pravo pristupa

Provera pre nego što prijaviš temu

1. Postoji li ijedan podatak koji mi treba, a nije javno dostupan?
2. Da li bi neko iz mog rada mogao da sazna gde je nešto konkretno slabo?
3. Imam li za svaku brojku izvor koji mogu da citiram i datum preuzimanja?
4. Znam li šta tačno moja statistika broji — prijave, optuženja ili osude?
5. Je li period koji obrađujem bez izmena propisa koje lome seriju?
6. Ako radim sa organizacijom — imam li pisanu saglasnost i dogovor o objavljivanju?
7. Imenujem li u radu ijednu osobu u vezi sa delom?
8. Može li se moj empirijski deo uraditi iz javnih izvora i ankete?