Kako se prikupljaju sekundarni podaci
Kako se prikupljaju i proveravaju sekundarni podaci za diplomski rad: koji izvori dolaze u obzir, evidencija izvora, uporedivost serija i šta se sme računati.
Sekundarni podaci su podaci koje je neko drugi prikupio, za svoju svrhu, a ti ih koristiš za svoju. Prikupljaju se u četiri koraka: odrediš koji ti tačno podatak treba, nađeš ustanovu koja ga objavljuje, preuzmeš ga sa izvora i o svakom preuzetom podatku odmah upišeš odakle je, iz kog izdanja i kad si ga preuzeo. Poslednji korak izgleda kao administracija, a on je jedini razlog zbog kog ćeš tri meseca kasnije moći da odbraniš tabelu na odbrani.
Prednost je očigledna: nema odziva, nema saglasnosti, nema čekanja da devedeset ljudi popuni upitnik. Cena je manje očigledna — podatak nije pravljen za tvoje pitanje. Definicija pojma, obuhvat, period i način merenja su tuđi, i ti ih ne možeš menjati, samo razumeti i opisati. Rad na sekundarnim podacima se ne ruši na prikupljanju nego na tome što student koristi pokazatelj ne znajući šta tačno meri.
Druga zamka je specifična za ovaj tip rada i komisije je prepoznaju odmah: podatak bez izvora. Broj u tabeli koji nema naznaku odakle je ne može se proveriti, pa se u raspravi tretira kao da ne postoji. Zato se evidencija izvora vodi od prve preuzete brojke, a ne na kraju.
Gde je granica prema primarnim podacima
| Primarni | Sekundarni | |
|---|---|---|
| Ko je prikupio | ti, za ovo istraživanje | neko drugi, za svoju svrhu |
| Šta kontrolišeš | pitanja, uzorak, period | ništa od toga |
| Glavni trošak | vreme na terenu | vreme na proveri i usklađivanju |
| Tipična slabost | mali uzorak, nizak odziv | pokazatelj koji ne meri baš ono što ti treba |
Granica ume da bude tanka. Ako ti ustanova da svoju internu evidenciju koju sam obrađuješ, to su za tebe sekundarni podaci, iako nisu objavljeni — i tada ti treba pisana saglasnost te ustanove, koja se pominje u postupku istraživanja.
Sekundarni podaci nisu isto što i literatura. Literatura su tuđa tumačenja i nalazi; sekundarni podaci su tuđe brojke koje ti sam obrađuješ. Kako se gradi pregled tuđih nalaza je drugi posao: pregled literature.
Odakle dolaze
| Tip izvora | Šta tu nalaziš | Na šta paziti |
|---|---|---|
| Nacionalna statistička služba | popisi, redovna istraživanja, godišnji i periodični pregledi | definicije se s vremena na vreme menjaju |
| Centralna banka i finansijski regulatori | monetarni i bankarski pokazatelji, izveštaji o stabilnosti | serije često imaju prelomne tačke |
| Registri privrednih subjekata | finansijski izveštaji pojedinačnih preduzeća | dostupnost i format se razlikuju po godini |
| Ministarstva i uprave | sektorske evidencije, godišnji izveštaji o radu | obuhvat zavisi od nadležnosti u toj godini |
| Lokalna samouprava i javna preduzeća | podaci o jednoj sredini ili delatnosti | često su u PDF izveštaju, ne u tabeli |
| Međunarodne organizacije i baze | uporedni podaci više zemalja | metodologija je usklađena, pa se ume razlikovati od domaće |
| Komore, udruženja, sektorska tela | podaci o grani i članstvu | obuhvat je delimičan, retko cela grana |
| Izveštaji preduzeća | godišnji izveštaji, izveštaji o poslovanju | objavljuje ih zainteresovana strana |
Pravilo koje rešava većinu nedoumica: uzimaj sa izvora, ne iz drugog rada. Brojka prepisana iz tuđeg diplomskog ili iz novinskog teksta je sekundarni citat, a on na odbrani otvara pitanje šta je tačno mereno — na koje ne možeš odgovoriti ako original nisi video.
Za rad koji poredi dve zemlje, dve opštine ili dva perioda važe dodatna pravila o tome šta sme da se stavi jedno pored drugog: komparativni metod.
Pet pitanja pre nego što podatak uđe u rad
Ko ga je objavio i u čemu je njegov interes. Statistička služba i udruženje proizvođača ne objavljuju podatak iz istog razloga. Oba se smeju koristiti, ali drugi se opisuje kao izvor sa interesom.
Na koga se tačno odnosi. Obuhvat je najčešći izvor greške: preduzeća koja imaju bar jednog zaposlenog nisu sva preduzeća, a registrovana nezaposlenost nije isto što i nezaposlenost merena anketom.
Kako je merio. Potraži metodološku napomenu uz tabelu. Ako je nema, potraži metodološki dokument uz to istraživanje. Ako ni njega nema, podatak se koristi uz ogradu.
Za koji je period. Datum objavljivanja nije period na koji se podatak odnosi. Podatak iz izveštaja objavljenog ove godine često se odnosi na pretprošlu.
Da li je konačan. Deo podataka se objavljuje kao prethodni, pa se kasnije revidira. Ako koristiš prethodni podatak, to se navodi.
Evidencija izvora
Napravi tabelu i popunjavaj je dok preuzimaš, ne posle. Šest kolona:
| Oznaka | Podatak | Izvor i izdanje | Period na koji se odnosi | Veb adresa | Datum preuzimanja |
|---|
Uz tabelu čuvaj i sam fajl — preuzetu tabelu ili PDF, u folderu, sa imenom koje odgovara oznaci. Sadržaj na sajtovima ustanova se premešta i menja; dokument koji si sačuvao se ne menja.
Ta evidencija ti posle daje tri stvari bez dodatnog posla: fusnote ispod tabela u radu, jedinice u spisku literature i odgovor na pitanje „odakle vam ovaj broj”. Kako se izveštaji, publikacije ustanova i propisi navode u spisku: citiranje izveštaja i zakona.
Uporedivost: gde se serije lome
Ako gradiš niz kroz godine ili poređenje između sredina, uporedivost je glavni posao i o njoj se u radu piše otvoreno.
- Promena metodologije. Ustanova promeni definiciju ili obuhvat, i serija pre i posle nije ista serija. To se najčešće vidi u metodološkoj napomeni uz tabelu.
- Promena teritorijalne podele. Opštine se spajaju i dele, pa podatak za istu oznaku ne pokriva istu teritoriju.
- Različiti izvori za isti pojam. Dva izvora za istu stvar daju dve različite brojke jer mere različito. Bira se jedan izvor za ceo niz i to se kaže.
- Tekuće i stalne cene. Novčane serije kroz godine se ne porede bez naznake koje su.
Kad se serija lomi, imaš tri poštena izbora: skratiti period na deo koji je uporediv, prikazati oba dela sa jasnom naznakom preloma, ili zadržati ceo niz uz izričitu ogradu. Ono što se ne radi jeste da se prelom prećuti.
Šta se sme računati iz tuđih podataka
Sme se: izračunati udeo, indeks, stopu promene, prosek po jedinici, odnos dve objavljene veličine — pod uslovom da se navede formula i da obe veličine dolaze iz uporedivih izvora. Tvoj doprinos u radu na sekundarnim podacima upravo i jeste u toj obradi, a ne u prepisivanju tabela.
Ne sme se: popunjavati rupe procenom koja se prikazuje kao podatak, spajati godine iz izvora sa različitim obuhvatom bez napomene, ni zaokruživati tako da se menja smisao. Ako je podatak za jednu godinu nedostupan, u tabeli stoji oznaka da nije dostupan.
Dve stvari koje se često pobrkaju: veza između dve serije nije dokaz uzroka, ma koliko dobro izgledala na grafikonu: korelacija i uzročnost.
Rad koji stoji samo na sekundarnim podacima
Takav rad je legitiman i na mnogim katedrama uobičajen, ali mora da ima dve stvari koje se kod anketnog rada podrazumevaju.
Istraživačko pitanje na koje dostupni podaci mogu da odgovore. Ovde se tema bira unazad, od podataka: prvo proveriš šta se objavljuje, pa onda formulišeš pitanje. Obrnut redosled daje temu za koju ne postoji nijedan objavljen red.
Opisan postupak. Iz kojih izvora, za koji period, po kom kriterijumu su jedinice birane, šta je rađeno sa nedostajućim vrednostima i u čemu je računato. To ide u isti pododeljak kao i kod terenskog rada: kako se opisuje postupak istraživanja.
Vremenska granica se u ovakvim temama postavlja rano, jer bez nje posao nema dno: sužavanje teme diplomskog rada.
Najčešće greške
- Brojka bez izvora ispod tabele
- Podatak prepisan iz tuđeg rada, a ne sa izvora
- Datum objavljivanja naveden kao period na koji se podatak odnosi
- Dve godine spojene u niz iako je metodologija između njih menjana
- Dva izvora pomešana u istoj tabeli za isti pokazatelj
- Procenjena vrednost prikazana kao objavljena
- Veb adresa bez datuma preuzimanja, kod izvora koji se ažurira
- Tabela prepisana bez ikakve obrade, pa rad nema sopstveni doprinos
- Pokazatelj koji ne meri ono što se u tekstu tvrdi da meri
Provera pre nego što tabela uđe u rad
- Znam li tačno šta ovaj pokazatelj meri i koga obuhvata?
- Imam li izvor, izdanje, period i datum preuzimanja za svaki red?
- Je li podatak uzet sa izvora, a ne iz drugog rada?
- Je li ceo niz iz istog izvora, i je li metodologija u tom periodu bila ista?
- Ako sam nešto računao — stoji li formula i osnova u napomeni?
- Postoji li u tabeli vrednost koju sam procenio, a nije tako označena?
- Da li je sačuvan original dokumenta iz kog je podatak preuzet?