Kako se sužava tema diplomskog rada

Preširoka tema je najčešći razlog zašto se diplomski rad otegne. Ne zato što je teško pisati o širokoj temi — naprotiv, o njoj se piše lako i beskonačno — nego zato što nikad ne postaje jasno kada je rad gotov. Svaka pročitana studija otvara novi pododeljak, empirijski deo nema jasnu granicu, i u nekom trenutku student ima osamdeset strana teksta koji ništa određeno ne tvrdi.

Sužavanje je postupak, ne nadahnuće. Ide po četiri ose: koja se tačno pojava istražuje, na kojoj populaciji, u kom kontekstu i vremenu, i iz kog ugla. Svako sužavanje po jednoj osi smanjuje posao i istovremeno povećava mogućnost da rad kaže nešto konkretno. Tema je dovoljno suzena kad se može napisati kao jedno istraživačko pitanje na koje se odgovara podacima do kojih realno možeš doći u preostalom roku.

Ovaj tekst polazi od trenutka kad je oblast već izabrana. Ako nije: kako izabrati temu za diplomski.

Primer koji se vodi kroz ceo tekst

Student ekonomije zna da ga zanima digitalni marketing. To je oblast, ne tema — o njoj postoje udžbenici, a ne diplomski radovi. U nastavku se ta ista oblast sužava korak po korak, i na kraju izlazi naslov koji se može odbraniti.

Osa 1: koja se pojava istražuje

Prvo pitanje nije „o čemu ću pisati” nego „šta se tu tačno dešava što bih hteo da izmerim ili razumem”. Oblast je skup pojava; tema je jedna.

„Digitalni marketing” sadrži barem desetak pojava: izbor kanala, merenje učinka oglasa, uticaj sadržaja na poverenje, ponašanje potrošača posle onlajn preporuke, odnos ulaganja i prodaje, upravljanje reputacijom. Svaka od njih je već uža.

Način da se pojava izdvoji: napiši rečenicu koja ima jedan subjekat i jednu radnju. „Preduzeća biraju kanale digitalnog oglašavanja” je pojava. „Digitalni marketing je važan za savremeno poslovanje” nije pojava nego stav.

U našem primeru izdvaja se: kako mala preduzeća odlučuju u koje kanale digitalnog oglašavanja ulažu.

Osa 2: na kome se istražuje

Ovo je osa koja najviše skraćuje posao, a studenti je najređe koriste namerno — obično se populacija „desi” kad se vidi ko će popuniti upitnik.

Sužavanje po populaciji ima tri koraka: ko (vrsta subjekta), koliki (veličina, položaj, iskustvo) i odakle (teritorija). „Preduzeća” postaje „mala preduzeća”, pa „mala preduzeća u trgovini na malo”, pa „mala trgovinska preduzeća registrovana u Nišu”.

Ključni test na ovoj osi nije teorijski nego praktičan: da li do tih ljudi možeš doći. Tema koja traži ispitivanje direktora pedeset srednjih preduzeća je uža od polazne, ali ne i izvodljivija. Kod ove ose se odmah proverava i razlika između onoga na koga se nalaz odnosi i onoga koga ćeš stvarno ispitati: populacija i uzorak.

U primeru: vlasnici i menadžeri malih trgovinskih preduzeća na teritoriji jednog grada.

Osa 3: kontekst i vreme

Treća osa dodaje granicu koja se u naslovu često vidi kao „na primeru…” ili kao vremenski period.

Kontekst je delatnost, sektor, tržište, tip organizacije ili konkretna institucija. Vreme je period koji se posmatra — najčešće poslednjih nekoliko godina, ili period pre i posle neke promene.

Vremenska granica je važnija nego što izgleda kod tema koje se oslanjaju na sekundarne podatke: bez nje se ne zna koje izveštaje treba obraditi, pa posao nema dno. Kako se ti izvori biraju, proveravaju i vode: kako se prikupljaju sekundarni podaci.

U primeru: period poslednje tri godine, jer se pre toga struktura ulaganja u oglašavanje kod malih preduzeća menjala na način koji bi otežao poređenje.

Osa 4: iz kog ugla

Poslednja osa odlučuje kakav će rad biti, a ne o čemu je. Ista pojava, ista populacija i isti period daju potpuno različite radove zavisno od ugla:

• Opisni — kako stanje izgleda, koji kanali se koriste, u kom obimu
• Uporedni — razlikuju li se preduzeća koja imaju zaposlenog za marketing od onih koja nemaju
• Objašnjavajući — postoji li veza između obima ulaganja i prometa
• Razumevajući — kako vlasnici obrazlažu svoju odluku i šta uzimaju u obzir

Ugao određuje pristup, instrument i obradu, pa se bira svesno, a ne posle prikupljanja podataka. O toj vezi: kvantitativno i kvalitativno istraživanje.

U primeru biramo razumevajući ugao, jer studenta zanima kako se odluka donosi, a lista kriterijuma po kojima male firme biraju kanale nije unapred poznata.

Kako to izgleda korak po korak

Konačna formulacija: „Kriterijumi za izbor kanala digitalnog oglašavanja u malim trgovinskim preduzećima: perspektiva vlasnika.” Istraživačko pitanje koje iz toga sledi: na osnovu čega vlasnici malih trgovinskih preduzeća odlučuju u koje kanale digitalnog oglašavanja ulažu?

Od tog pitanja dalje ide problem i cilj rada, i to je sledeći korak: istraživački problem i predmet i cilj istraživanja.

Test izvodljivosti u pet pitanja

Suzena tema mora da prođe proveru koja nema veze sa zanimljivošću.

1. Postoje li podaci? Da li se do ispitanika, dokumenata ili baze dolazi bez odobrenja koje traje mesecima?
2. Koliko traje prikupljanje? Anketa u organizaciji koja mora da prođe rukovodstvo nije posao od nedelju dana.
3. Imaš li znanje za obradu? Tema koja podrazumeva postupke koje nisi radio traži vreme za učenje — planiraj ga ili promeni ugao.
4. Ima li literature? Ne mnogo — dovoljno. Ako u pretrazi nalaziš nula radova o sličnoj pojavi, tema možda nije nova nego neistraživa.
5. Može li se napisati u zadatom obimu? Tema koja traži četiri poglavlja teorije ne staje u rad od šezdeset strana.

Pitanje 1 obara najviše tema, i bolje ga je postaviti pre prijave teme nego posle dva meseca čekanja na odgovor institucije.

Kada je tema preuska

Suprotan problem postoji i prepoznaje se po dva znaka.

Nema literature na kojoj se gradi teorijski deo. Ako se ni jedna slična pojava nije istraživala, teorijski okvir nema iz čega da se izvede. Rešenje nije menjanje teme nego vraćanje za jedan korak po jednoj osi — najčešće po kontekstu: umesto jedne firme, grana; umesto jednog meseca, tri godine.

Nalaz ne može da se uopšti ni na šta. Ako je tema sužena do jedne prodavnice u jednoj ulici, rad može biti tačan, ali nema šta da kaže mimo tog mesta. To se popravlja ili proširenjem populacije, ili prelaskom na studiju slučaja, gde je jedan slučaj metodološki opravdan izbor a ne slučajnost: studija slučaja kao metod.

Treći, ređi znak: tema je toliko uska da se cela odgovori jednom tabelom. Ako se istraživanje svodi na jedan podatak, nema empirijskog poglavlja — ima priloga.

Kako se sužavanje piše u prijavi teme

Mentor ne traži da vidi postupak nego rezultat, ali obrazloženje koje pokazuje šta je namerno izostavljeno ostavlja bolji utisak od obrazloženja koje se pravi da je tema oduvek bila uska.

Slabo: Tema rada je digitalni marketing u malim preduzećima, oblast koja je danas veoma aktuelna.

Jako: Rad se bavi kriterijumima po kojima vlasnici malih trgovinskih preduzeća biraju kanale digitalnog oglašavanja. Istraživanje je ograničeno na preduzeća do deset zaposlenih u trgovini na malo na teritoriji jednog grada, u periodu poslednje tri godine. Merenje učinka oglašavanja i pitanje povraćaja ulaganja nisu predmet rada, jer traže podatke o prodaji kojima preduzeća ove veličine po pravilu ne raspolažu u obliku pogodnom za poređenje.

Druga formulacija radi tri stvari odjednom: postavlja granicu, obrazlaže je podacima, i unapred odgovara na pitanje „zašto niste merili i efekte”.

Najčešće greške

• Sužavanje po naslovu, ne po sadržaju — naslov postane uži, a rad i dalje pokriva celu oblast
• Suženo samo po populaciji, pa se i dalje istražuje pet pojava odjednom
• Granica bez obrazloženja — izostavljeno je pola teme, a ne kaže se zašto
• Tema suzena posle prikupljanja podataka, pa instrument meri više nego što rad tvrdi
• Izvodljivost nije proverena pre prijave teme
• Vremenska granica izostavljena kod tema sa sekundarnim podacima
• Preusko sužavanje koje ostavlja teorijski deo bez literature

Provera pre nego što temu odneseš mentoru

1. Mogu li temu da napišem kao jedno istraživačko pitanje, bez veznika „i”?
2. Zna li se iz formulacije ko se ispituje, gde i u kom periodu?
3. Znam li kojim podacima odgovaram na to pitanje i kako do njih dolazim?
4. Mogu li da nabrojim tri stvari koje sam namerno izostavio i da obrazložim svaku?
5. Staje li prikupljanje podataka u vreme koje mi je ostalo, sa rezervom?
6. Ima li dovoljno literature da se napiše teorijski okvir, i nije li je toliko da se ne da savladati?

Pravila o širini teme razlikuju se po katedrama — negde se traži usko empirijsko istraživanje, negde se ceni pregledni rad sa širim zahvatom. Uputstvo fakulteta i dogovor sa mentorom su merodavni nad bilo kojim opštim savetom.