Kako se citiraju izveštaji, zakoni i statistike
Kako se citiraju zakoni, institucionalni izveštaji i statistički podaci u diplomskom radu — izvori bez klasičnog autora, u tekstu i u spisku literature.
Kratak odgovor
Kod izvora bez klasičnog autora, mesto autora zauzima institucija koja ga je izdala — ministarstvo, zavod, komora, organizacija. Zakoni se navode nazivom propisa i podatkom o službenom glasilu u kom su objavljeni, uz broj i godinu, a statistički podaci nazivom baze ili publikacije, sa datumom preuzimanja. Pravni izvori se u mnogim uputstvima citiraju u fusnoti, odvojeno od ostale literature — proveri šta traži tvoja katedra.
Velik deo izvora u diplomskom radu nema autora u smislu u kom ga ima naučni članak. Zakon nije napisao Petrović. Statistički bilten nije potpisan. Godišnji izveštaj ima instituciju na koricama i nikog drugog. Sistemi citiranja su građeni oko članaka i knjiga, pa se na ovim izvorima studenti najčešće zaglave.
Rešenje je jedno pravilo koje pokriva gotovo sve slučajeve: kad nema autora, autor je onaj ko izvor izdaje. Ministarstvo, zavod, agencija, komora, banka, međunarodna organizacija, preduzeće. To ime ide na prvo mesto u jedinici i po njemu se jedinica ređa u spisku literature, a u tekstu stoji umesto prezimena.
Uz to idu tri dodatka koja klasični izvori nemaju:
- Podatak o objavljivanju. Kod propisa to je službeno glasilo sa brojem i godinom; kod izveštaja naziv edicije ili oznaka dokumenta ako je ima.
- Verzija. Zakoni se menjaju, izveštaji se izdaju svake godine, baze se ažuriraju. Jedinica mora da pokaže koju verziju si koristio.
- Datum preuzimanja, kad je izvor takav da se može promeniti bez traga.
I jedna napomena koja važi pre svega ostalog: pravni izvori se u mnogim uputstvima ne stavljaju u spisak literature zajedno sa ostalim jedinicama. Na pravnim i srodnim katedrama propisi se po pravilu navode u fusnoti i izdvajaju u poseban popis. Proveri uputstvo fakulteta pre nego što složiš spisak, jer je ovo razlika koja se ne da popraviti kozmetički.
Zakoni i drugi propisi
U domaćoj praksi propis se navodi nazivom i podatkom o službenom glasilu. Obrazac izgleda ovako, sa uglastim zagradama tamo gde idu stvarni podaci:
Zakon o [naziv oblasti], „Službeni glasnik RS”, br. [broj]/[godina].
Tri stvari koje treba znati uz taj obrazac.
Izmene se navode sve. Propis koji je menjan ima više brojeva glasila, poređanih hronološki, razdvojenih zarezima. Ako navodiš samo prvi broj, tvrdiš da koristiš izvornu verziju — a najčešće koristiš važeću, izmenjenu. Prepiši ceo niz brojeva onako kako stoji u zvaničnom izvoru.
Prečišćen tekst nije službena verzija. Prečišćeni tekstovi koje nude pravne baze su radni alat i vrlo su korisni, ali oni sami po sebi nisu ono na šta se pozivaš. Pozivaš se na propis i glasila u kojima je objavljen.
Akti nižeg reda idu istim obrascem, ali sa svojim glasilom — pravilnici i uredbe u republičkom službenom glasilu, odluke lokalne samouprave u odgovarajućem službenom listu. Podzakonski akt se navodi punim nazivom, ne skraćenicom.
Kad se u tekstu pozivaš na konkretnu odredbu, navodi se član, a po potrebi i stav i tačka. Bez toga se pozivaš na ceo propis, što retko odgovara onome što tvrdiš.
Obaveza je uređena članom [broj] navedenog zakona.
Kod stranih propisa i akata međunarodnih organizacija oblik se razlikuje po jezicima i sistemima, i tu se ne improvizuje: uzmi obrazac koji koristi sam izvor ili ga potraži u uputstvu fakulteta.
Izveštaji institucija i organizacija
Ovde se primenjuje osnovni obrazac jedinice — ko, kada, šta, gde — sa institucijom na mestu autora.
Naziv institucije. (Godina). Naslov izveštaja (oznaka dokumenta, ako postoji). [adresa]
Četiri detalja koja se najčešće previde:
- Izdavač se ne ponavlja. Kad je institucija ujedno i autor i izdavač, dovoljno je da se pojavi jednom, na mestu autora.
- Skraćenica se uvodi u tekstu, ne u spisku. U spisku ide pun naziv, jer se po njemu ređa. U tekstu se prvi put piše pun naziv sa skraćenicom u uglastoj zagradi, pa se dalje koristi skraćenica.
- Godišnji izveštaj nosi godinu izdanja, ne godinu na koju se odnosi. Izveštaj o poslovanju za jednu godinu objavljuje se sledeće. Ako ta dva podatka nisu ista, godina u zagradi je godina izdanja, a godina na koju se odnosi je deo naslova.
- Oznaka dokumenta, ako postoji — broj serije, broj izdanja — pomaže čitaocu da nađe tačan dokument i ide u zagradi posle naslova.
Kad isti izdavač ima više izveštaja iz iste godine, razlikuju se slovima uz godinu, isto kao kod autora: 2024a, 2024b. Kako se te oznake vode dosledno kroz tekst i spisak: APA spisak literature.
Statistički podaci i baze
Ovo je najosetljivija grupa, jer se podatak koji si preuzeo može promeniti već sledećeg meseca — bilo zbog revizije, bilo zbog nove metodologije.
Razlikuju se dva slučaja.
Podatak iz objavljene publikacije. Statistički godišnjak, bilten, saopštenje — to su dokumenti sa godinom izdanja i stabilnim sadržajem. Navode se kao izveštaj, uz stranicu ili broj tabele na kojoj je podatak.
Podatak iz onlajn baze. Baza se ažurira, pa jedinica mora da nosi naziv baze ili skupa podataka, oznaku tabele ako je ima, i datum preuzimanja.
Naziv institucije. (Godina). Naziv skupa podataka ili tabele [skup podataka]. Naziv baze. [adresa] (preuzeto [datum])
U tekstu se uz podatak navodi institucija i godina, kao kod svakog drugog izvora:
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS, [godina]), udeo…
Dve greške koje se ovde prave. Prva: preuzimanje podatka iz novinskog teksta koji ga prenosi, a citiranje zavoda kao izvora. Ako si podatak video u novinama, ili ga nađi u originalnoj publikaciji, ili ga citiraj posredno i označi to. Druga: navođenje adrese pretraživača ili početne strane baze umesto adrese konkretne tabele. Čitalac mora da stigne do podatka, ne do sajta.
Pre svega toga treba rešiti jedno pitanje — šta je ovde uopšte izvor: institucija, publikacija ili konkretna tabela koju si preuzeo: citiranje statističkih baza i zvaničnih podataka.
Ako podatak iz tuđe tabele prepisuješ u svoju, to je zaseban postupak sa sopstvenim pravilima: citiranje tabela i slika.
Interna dokumenta preduzeća
Čest slučaj kod radova sa studijom slučaja: koristiš pravilnik, organizacionu šemu, finansijski izveštaj ili internu evidenciju preduzeća u kom si radio istraživanje.
Pravilo ima dva sloja. Ako je dokument javno dostupan — objavljen finansijski izveštaj, godišnji izveštaj sa sajta, registrovani akt — citira se kao izveštaj institucije, sa preduzećem na mestu autora.
Ako nije javno dostupan, čitalac ga ne može proveriti, pa on funkcioniše slično ličnoj komunikaciji: navodi se u tekstu, uz objašnjenje šta je dokument i kako si do njega došao, a u spisak literature po pravilu ne ulazi. Uz to ide i pitanje saglasnosti — ako preduzeće nije dalo dozvolu da se podaci koriste, oni se ne koriste, ni u prilogu.
Kod internih dokumenata se često traži i da se naziv preduzeća anonimizuje. Tada se u tekstu koristi opisna oznaka („preduzeće A iz prerađivačke delatnosti”), a u metodologiji se objasni zašto je ime izostavljeno. Proveri sa mentorom šta je na tvojoj katedri prihvaćena praksa.
Standardi, pravilnici i tehnička dokumenta
Standardi se navode oznakom standarda, koja je deo njegovog imena, uz godinu izdanja te verzije i naziv tela koje ga izdaje. Oznaka se nikad ne skraćuje i ne prepravlja, jer ona jedina identifikuje dokument.
Isto važi za tehničke propise, uputstva proizvođača i slične dokumente: identifikuje ih oznaka ili broj, ne naslov. Ako dokument ima i naslov i oznaku, navode se oba.
Sadržaj standarda je po pravilu zaštićen, pa se iz njega ne prepisuju veći delovi teksta ni tabele bez dozvole. U radu se navodi šta standard propisuje, svojim rečima, uz upućivanje na tačku ili odeljak.
Kako ovi izvori izgledaju u tekstu
Kratak pregled onoga što najčešće treba, na jednom mestu.
| Izvor | Prvi put u tekstu | Dalje u tekstu |
|---|---|---|
| Institucija sa skraćenicom | Republički zavod za statistiku [RZS] i godina | RZS i godina |
| Institucija bez skraćenice | pun naziv i godina | pun naziv i godina |
| Zakon | pun naziv propisa, uz član kad je potreban | skraćeni naziv ili „navedeni zakon” |
| Baza podataka | institucija i godina | institucija i godina |
Skraćenica se uvodi samo ako se izvor pojavljuje više puta. Za jedno pojavljivanje se piše pun naziv i to je sve. Kako se navod u tekstu uopšte oblikuje, sa autorom i godinom: APA 7 u tekstu.
Dve zamke: verzija i datum
Najveći deo problema sa ovim izvorima svodi se na dve stvari.
Verzija. Zakon koji si citirao u oktobru mogao je biti izmenjen do odbrane u februaru. Izveštaj koji si koristio mogao je dobiti novo izdanje. Pred predaju prođi kroz sve propise i izveštaje i proveri da li je ono što citiraš i dalje verzija koju si zaista koristio. Ako jeste starija verzija, a ti si na njoj radio, to nije greška — greška je tvrditi da je to važeće stanje ako nije.
Datum. Kad izvor nosi datum preuzimanja, taj datum mora da bude stvaran. Datum prepisan iz tuđeg rada ili iz starije verzije tvog rada je sitna neistina koju je lako proveriti.
Obe zamke se rešavaju istom navikom: kolonom „proveriti pred predaju” u evidenciji literature, za sve izvore koji se menjaju.
Kratak podsetnik
- Institucija stoji na mestu autora i po njoj se jedinica ređa.
- Pun naziv u spisku, skraćenica u tekstu — ne obrnuto.
- Propis nosi naziv i podatak o službenom glasilu, sa svim izmenama.
- Kod pozivanja na odredbu navodi se član.
- Statistički podatak nosi naziv tabele ili skupa podataka i datum preuzimanja.
- Podatak preuzet iz novina nije podatak preuzet od zavoda.
- Interni dokument bez javne dostupnosti ne ide u spisak.
- Pravni izvori na mnogim katedrama idu u fusnote i poseban popis — proveri pre nego što složiš spisak.
Koji od ovih izvora uopšte nose težinu u diplomskom radu, a koji se navode samo kao kontekst: literatura za diplomski rad.