Citiranje disertacija i master radova

Doktorske disertacije i master radovi su za studentski rad neobično koristan izvor. Imaju opširan pregled literature na tvom jeziku, opisanu metodologiju do detalja i često upravo onaj domaći kontekst koji u stranim člancima ne postoji.

Zapisuju se drugačije od članka i knjige, iz jednog razloga: to su kvalifikacioni radovi, a ne izdanja. Nemaju izdavača, nemaju časopis, i jedinica mora da kaže šta rad jeste i gde stoji.

Objavljen i neobjavljen rad

Podela koja određuje oblik jedinice.

Neobjavljen rad je onaj koji postoji samo kao odbranjen rad na ustanovi. Do njega se dolazi u biblioteci fakulteta ili se ne dolazi uopšte.

Rad dostupan u repozitorijumu je isti takav rad, ali javno postavljen u elektronsku zbirku ustanove ili nacionalnu zbirku. Do njega se dolazi linkom.

Praktično gledano, danas je većina novijih domaćih disertacija u drugoj grupi. Starije ih često nema, i tada jedinica ostaje bez linka.

Razlika nije formalna: u prvom slučaju čitalac mora da ode u određenu biblioteku, u drugom otvara adresu. Jedinica mu mora reći koji je od ta dva slučaja.

Šta jedinica mora da sadrži

Bez obzira na stil, pet podataka su obavezna.

1. Autor — prezime i inicijal, kao svuda
2. Godina odbrane
3. Naslov rada
4. Vrsta rada i ustanova — da je reč o doktorskoj disertaciji ili master radu, i na kom je fakultetu i univerzitetu odbranjen
5. Gde se nalazi — naziv repozitorijuma i adresa, ili podatak da je neobjavljen

Četvrta stavka je ona koja se najčešće izostavi, a najvažnija je. Bez nje čitalac ne zna da li čita recenziran članak ili studentski rad, a to je razlika u težini izvora.

U APA stilu vrsta rada i ustanova idu u uglastim zagradama iza naslova, a iza toga naziv repozitorijuma. Grubi obrazac izgleda ovako:

Prezime, I. (godina). Naslov rada [Doktorska disertacija, Univerzitet, Fakultet]. Naziv repozitorijuma. adresa

Za master rad je isto, samo sa oznakom vrste rada. Kako se ostale vrste jedinica sastavljaju i šta se piše koso: APA spisak literature.

Ako tvoj fakultet traži drugi stil, obrazac se razlikuje u detaljima — u redosledu, u tome da li vrsta rada ide u zagradi ili iza tačke, i u tome kako se piše adresa. Proveri uputstvo pre nego što preneseš obrazac odavde.

Adresa i datum pristupa

Disertacija u repozitorijumu praktično nikad nema DOI; ima stalnu adresu koju repozitorijum dodeljuje. Ta adresa se navodi u celini, onakva kakva je u pregledaču.

Nemoj lepiti adresu sa strane rezultata pretrage. Otvori stranicu samog rada i uzmi adresu odatle — ona je stalna, dok se adresa pretrage menja.

Da li se uz adresu piše i datum pristupa, zavisi od stila. Kod izvora koji se ne menjaju, kao što je odbranjena disertacija, datum pristupa najčešće nije potreban. Šta je DOI i kada zamenjuje adresu: DOI u citiranju.

Kada se ovakav izvor isplati

Disertacija je izvor koji se ne koristi na isti način kao članak. Članak daje jedan nalaz; disertacija daje ceo postupak.

Tri stvari zbog kojih se isplati potražiti je na početku rada:

Pregled literature na tvom jeziku. Uvodna poglavlja disertacije sažimaju oblast i imenuju ključne autore, pa ti pokazuju kuda dalje da tražiš.

Opisana metodologija. Za razliku od članka, gde je metodologija sabijena u nekoliko pasusa, disertacija je opisuje u celini — instrument, uzorak, postupak, obrada. To je najkorisniji deo za studenta koji prvi put postavlja sopstveno istraživanje.

Domaći podaci i kontekst. Nalaz dobijen u sredini o kojoj i ti pišeš vredi više od stranog nalaza koji se na tvoj kontekst prenosi sa ogradom.

Kako se navodi u tekstu

U tekstu nema razlike u odnosu na druge izvore — prezime i godina. Razlika je u tome kako se izvor imenuje rečima, jer čitalac iz navoda ne vidi da je reč o disertaciji.

Kada se izvor prvi put pominje kao noseći, ta rečenica se isplati:

U doktorskoj disertaciji odbranjenoj na Ekonomskom fakultetu, Jovanović (2019) je isti pojam operacionalizovao kroz četiri dimenzije.

Time si rekao dve stvari: odakle je i koliko teži.

Da li se tuđi diplomski rad sme citirati

Ovo je pitanje na koje nema odgovora koji važi svuda — na nekim katedrama se takvi izvori ne priznaju, na nekim se tolerišu ako su odbranjeni i javno dostupni. Proveri sa mentorom pre nego što se osloniš na takav izvor.

Pravilo koje važi nezavisno od toga: snaga izvora raste sa nivoom rada i sa dostupnošću. Doktorska disertacija je prošla najstrožu proveru, master rad manju, diplomski najmanju. Ako isti podatak možeš da nađeš u recenziranom članku, uzmi članak.

I jedna stvar koja se dogodi češće nego što bi trebalo: tuđi diplomski se koristi kao izvor izvora — odatle se prepisuju jedinice iz njegovog spiska literature. To je sekundarno citiranje sa svim svojim pravilima i zamkama: sekundarno citiranje.

Poseban slučaj je tvoj sopstveni raniji rad — seminarski ili rad sa prethodnog stepena studija. Kako se on navodi i šta se o tome dogovara sa mentorom, pokriva pozivanje na sopstveni raniji rad.

Kako se proverava da li je rad upotrebljiv

Disertacija koja se pojavi u pretrazi nije automatski dobar izvor. Četiri provere, redom.

Je li odbranjena. Repozitorijumi po pravilu sadrže odbranjene radove, ali ponegde stoje i verzije pred odbranu. Pogledaj podatke o radu na stranici repozitorijuma.

Koja ustanova. Naziv fakulteta i univerziteta mora da bude jasan; ako se ne vidi, jedinica se ne može sastaviti.

Kada. Kod tema koje se brzo menjaju — tehnologija, propisi, tržište — rad od pre petnaest godina se koristi za teoriju, ne za podatke.

Šta je u njemu tvoje. Disertacija je obimna, i iz nje se preuzima određen deo — definicija, instrument, nalaz. Uz to ide i strana, ako navodiš doslovno.

Ako iz disertacije preuzimaš instrument — upitnik ili skalu — to više nije samo citiranje. Tada se navodi odakle je instrument, da li je menjan i kako, a poželjno je i da autora pitaš za dozvolu, što je uobičajena praksa. Gde se to opisuje u radu: instrument istraživanja.

Gde se takvi radovi nalaze

Domaće disertacije i master radovi po pravilu stoje u repozitorijumima univerziteta i fakulteta, a deo i u nacionalnim zbirkama. Strane disertacije su često u repozitorijumima univerziteta na kojima su odbranjene.

Pretraga po naslovu ili po temi u repozitorijumu ustanove na kojoj se tvoja oblast predaje ume da bude najbrži način da nađeš rad koji je najbliži tvom. Kako se pretraga uopšte postavlja i šta se čuva kad nađeš rad: baze naučnih radova.

Jedan praktičan savet: kada nađeš disertaciju blisku svojoj temi, njen spisak literature je mapa tvoje oblasti. Nemoj prepisivati jedinice iz njega, nego nađi te radove i pročitaj ono što ti treba. Kako se literatura bira i koliko izvora se očekuje: literatura za diplomski rad.

Najčešće greške

• Vrsta rada izostavljena, pa jedinica izgleda kao knjiga
• Ustanova nije navedena, pa se ne zna gde je rad odbranjen
• Adresa sa strane pretrage umesto stalne adrese rada
• Jedinice prepisane iz spiska disertacije, bez čitanja originala
• Tuđi diplomski rad korišćen kao noseći izvor
• Podaci stari petnaest godina korišćeni kao aktuelno stanje
• Preuzet instrument bez navođenja odakle je i da li je menjan
• Nedosledan zapis — jedna disertacija sa oznakom vrste, druga bez

Provera pre predaje

1. Piše li uz svaku takvu jedinicu vrsta rada i ustanova?
2. Jesu li adrese stalne i da li se otvaraju?
3. Jesam li sve te radove stvarno čitao, bar u delu koji citiram?
4. Da li sam u tekstu negde rekao da je reč o disertaciji ili master radu?
5. Ako sam preuzeo instrument — piše li odakle i da li je menjan?
6. Da li se noseći zaključci rada oslanjaju na studentske radove umesto na recenzirane izvore?