APA spisak literature: kako se slaže
Kako se slaže spisak literature po APA 7 stilu: azbučni redosled, viseće uvlačenje, oblik najčešćih jedinica i provera koja hvata tipične greške.
Kratak odgovor
Spisak literature po APA 7 stilu ređa se abecedno po prezimenu prvog autora, bez numeracije, sa visećim uvlačenjem — prvi red jedinice je uz levu ivicu, ostali redovi uvučeni. Svaka jedinica ima četiri dela istim redom: autor, godina u zagradi, naslov i podatak o izdanju ili izvoru. U spisak ulazi samo ono što je u tekstu citirano.
Spisak literature je jedini deo diplomskog rada koji se proverava mehanički, red po red — i zato je jedini u kom se greška uvek vidi. Tri stvari određuju kako izgleda.
Redosled. Jedinice se ređaju abecedno odnosno azbučno po prezimenu prvog autora. Ne po redu pojavljivanja u tekstu, ne po vrsti izvora, ne po godini. Spisak se ne numeriše — numerisane liste pripadaju drugim sistemima citiranja, ne APA stilu.
Oblik na strani. Svaka jedinica ima viseće uvlačenje: prvi red počinje uz levu marginu, svaki sledeći red te iste jedinice je uvučen. Zbog toga oko lako klizi niz prezimena.
Sadržaj jedinice. Uvek ista četiri dela, uvek istim redom: ko (autor), kada (godina u zagradi), šta (naslov), gde (časopis, izdavač, repozitorijum, adresa). Šta god da citiraš — knjigu, članak, izveštaj, disertaciju — popunjavaš ta četiri mesta. Razlike među vrstama izvora su razlike u tome čime se popunjava četvrto mesto.
I jedno pravilo iznad svih: u spisku je tačno ono što je u tekstu citirano, ni manje ni više. Izvor koji si pročitao a nisi citirao ne ulazi. Izvor koji si citirao a zaboravio da uneseš je greška koja se traži pre svake druge.
Kako se ti isti izvori navode unutar rečenice: APA 7 u tekstu.
Redosled jedinica, u detalje
Abecedni redosled pokriva većinu slučajeva, ali četiri situacije traže dodatna pravila.
| Situacija | Pravilo |
|---|---|
| Isti autor, više radova | Hronološki, od starijeg ka novijem |
| Isti autor sam i u koautorstvu | Prvo samostalni radovi, pa oni sa koautorima |
| Isti prvi autor, različiti drugi | Abecedno po prezimenu drugog autora |
| Isti autor, ista godina | Slova uz godinu (2019a, 2019b), redosled po naslovu |
Slova uz godinu moraju biti ista u spisku i u tekstu. To je najčešća greška u ovoj grupi: u spisku stoji 2019a i 2019b, a u tekstu je svuda samo 2019.
Ako je autor organizacija, u red ulazi pun naziv, ne skraćenica — Republički zavod za statistiku ide pod R, ne pod RZS. Ako izvor nema autora, na mesto autora dolazi naslov i po njemu se ređa.
Kod radova na više pisama i jezika prakse se razlikuju: negde se pravi jedan spisak, negde se odvajaju domaći i strani izvori, negde se ćirilične jedinice izdvajaju. Proveri uputstvo fakulteta — ovo je tačka na kojoj se uputstva u Srbiji najviše razilaze.
Viseće uvlačenje, praktično
Ovo se ne radi razmaknicom ni tasterom za tabulator, jer se pri svakoj izmeni teksta raspada.
U Wordu: označi ceo spisak, otvori podešavanja pasusa, i u polju za specijalno uvlačenje izaberi viseće uvlačenje. Uobičajena vrednost je 1,27 cm, ali proveri šta traži tvoj fakultet. Prored i poravnanje se zadaju istim putem, za ceo spisak odjednom.
Dve sitnice koje se primete: spisak ne ide u kolone i jedinice se ne razdvajaju praznim redovima ako je prored već zadat. Ako između jedinica praviš razmak, neka bude isti svuda.
Četiri dela jedinice
Pre nego što pređemo na oblike, vredi videti obrazac na jednom mestu. Primeri koji slede su šabloni, sa uglastim zagradama tamo gde ide tvoj podatak — imena i brojevi u njima nisu stvarni radovi.
Prezime, I. I. (Godina). Naslov. Podatak o izvoru.
Autor se piše kao prezime, zarez, inicijali sa tačkama. Više autora se razdvaja zarezima, a pred poslednjeg ide ampersand u izvornom APA obliku. U radovima na srpskom mnoge katedre traže veznik „i” umesto ampersanda; izaberi jedno po uputstvu i drži ga kroz ceo spisak.
APA 7 u jedinici navodi do dvadeset autora. Kad ih je dvadeset jedan i više, navodi se prvih devetnaest, pa tri tačke, pa poslednji autor. Ovo je retko u studentskim radovima, ali se pojavljuje kod velikih istraživačkih timova.
Oblici najčešćih jedinica
Članak u časopisu
Prezime, I. (Godina). Naslov članka. Naziv časopisa, volumen(broj), prva–poslednja strana. https://doi.org/[identifikator]
Koso se piše naziv časopisa i broj volumena. Broj sveske u zagradi ostaje uspravan. Naslov članka se ne piše koso i ne stavlja se u navodnike. DOI, ako postoji, ide na kraj kao puna adresa — kako se nalazi i zašto se preferira nad običnim linkom: DOI i kako se koristi.
Knjiga
Prezime, I. (Godina). Naslov knjige (2. izd.). Izdavač.
Naslov knjige je koso. Podatak o izdanju ide u zagradi samo ako nije prvo izdanje — koja godina tada ide u poziv i kako se beleže prevodi i ponovo objavljena dela: citiranje različitih izdanja istog dela. APA 7 više ne traži mesto izdanja — dovoljan je naziv izdavača. Ako nailaziš na uputstvo koje traži grad, ono se oslanja na raniju verziju stila ili na Harvard obrazac.
Poglavlje u uredničkoj knjizi
Prezime, I. (Godina). Naslov poglavlja. U I. Prezime (Ur.), Naslov knjige (str. 45–60). Izdavač.
Kod urednika inicijali idu ispred prezimena, obrnuto nego kod autora poglavlja. Koso je naslov knjige, ne naslov poglavlja. Oznake „Ur.” i „str.” su domaće varijante; u izvornom obliku stoje „Ed.”/„Eds.” i „pp.”.
Diplomski, master rad i disertacija
Prezime, I. (Godina). Naslov rada [Doktorska disertacija, Naziv univerziteta]. Naziv repozitorijuma. [adresa]
Vrsta rada i ustanova idu u uglastim zagradama. Ako je rad preuzet iz repozitorijuma, navodi se naziv repozitorijuma i adresa. Šta sve takva jedinica mora da sadrži i kako se proverava da li je rad upotrebljiv izvor: citiranje disertacija i master radova.
Stranica na internetu
Organizacija. (Godina, dan. mesec). Naslov stranice. Naziv sajta. [adresa]
U APA 7 se ispred adrese ne piše „preuzeto sa”, osim kad sadržaj može da se promeni bez traga — tada se navodi i datum pristupa. Za stabilne dokumente u PDF obliku datum pristupa nije potreban.
Ako je naziv sajta isti kao naziv organizacije-autora, ne ponavlja se dvaput.
Izveštaji institucija, zakoni i statistike traže poseban postupak, jer nemaju klasičnog autora: citiranje izveštaja, zakona i statistika.
Šta se piše koso
Pravilo je kratko i rešava skoro sve slučajeve: koso ide naziv veće celine.
| Vrsta izvora | Koso | Uspravno |
|---|---|---|
| Članak | naziv časopisa i volumen | naslov članka |
| Poglavlje | naslov knjige | naslov poglavlja |
| Knjiga | naslov knjige | naziv izdavača |
| Izveštaj | naslov izveštaja | naziv institucije |
Kod samostalnih dokumenata — knjiga, izveštaj, disertacija — sam naslov jeste veća celina, pa ide koso. Kod delova — članak, poglavlje — koso ide ono u čemu se deo nalazi.
Velika slova u naslovima
APA razlikuje dva načina pisanja, i to se u domaćim radovima često pomeša.
- Naslovi radova (članak, knjiga, poglavlje, izveštaj) pišu se kao rečenica: veliko slovo na početku, posle dvotačke u podnaslovu, i kod vlastitih imena. Sve ostalo malim slovom.
- Nazivi časopisa zadržavaju velika slova onako kako ih časopis sam piše.
U srpskom jeziku pravilo o velikim slovima u naslovima ionako radi slično, pa je ovo uglavnom pitanje kod stranih izvora. Ako uputstvo fakulteta traži drugačije, poštuj uputstvo — ali onda dosledno, kroz ceo spisak.
Kad podatak nedostaje
Ne popunjava se pretpostavkom. Za svaki nedostajući podatak postoji oznaka ili zamena.
| Nedostaje | Šta se radi |
|---|---|
| Autor | Naslov preuzima mesto autora i po njemu se ređa |
| Godina | Oznaka da datum nije poznat (b.d. u domaćoj praksi, n.d. u izvornoj) |
| Strane | Izostavljaju se; kod elektronskih izdanja često i ne postoje |
| DOI | Navodi se stabilna adresa izvora, ako je ima |
| Izdavač | Kod institucionalnih izdanja izdavač je često sam autor i ne ponavlja se |
Ono što se ne radi: ne izmišlja se godina po približnoj proceni, ne dodaje se ime urednika kao autor i ne stavlja se adresa pretraživača umesto adrese dokumenta.
Šta u spisak ne ulazi
- Lična komunikacija — razgovor, imejl, predavanje. Navodi se samo u tekstu, jer čitalac to ne može da pronađe; kako se takav podatak formuliše i kada se može zameniti proverljivim izvorom, objašnjeno je u tekstu o ličnoj komunikaciji kao izvoru.
- Izvor koji si našao kod drugog autora, a nisi čitao. U spisak ide rad koji si čitao. Posredni navod se označava u tekstu.
- Literatura koju si pregledao ali nisi citirao. Spisak literature nije dokaz truda.
- Sadržaj bez autora i bez institucije — anonimni tekstovi sa portala, seminarski radovi sa sajtova za razmenu, sadržaj bez datuma i bez odgovornog izdavača. To nisu izvori za diplomski rad, bez obzira na oblik citata. Šta jeste prihvatljiv izvor: literatura za diplomski rad.
Ako si tekst sastavljao uz pomoć nekog alata, pravila o tome kako se i da li se to navodi razlikuju se od fakulteta do fakulteta i menjaju se. Pitaj mentora izričito.
Mehanička provera za pola sata
Radi se na kraju, sa gotovim tekstom, i redom.
- Poklapanje u oba smera. Prođi kroz tekst i za svaki navod potvrdi da je jedinica u spisku. Zatim prođi kroz spisak i za svaku jedinicu potraži pojavljivanje u tekstu.
- Godine. Uporedi godinu u navodu i u jedinici. Nepodudarne godine su najčešća sitna greška.
- Slova uz godinu. Ako u spisku postoje 2019a i 2019b, proveri da li ih tekst koristi.
- Redosled. Pročitaj samo prva slova prezimena odozgo nadole. Ispad se vidi odmah.
- Uvlačenje. Klikni u nekoliko jedinica i proveri da je uvlačenje zadato podešavanjem pasusa, a ne razmacima.
- Kurziv. Prođi pogledom kroz spisak — koso mora da bude na istom mestu kod svih jedinica iste vrste.
- Interpunkcija. Tačka posle inicijala, zarez pred godinu u zagradi, tačka na kraju jedinice. Ako negde nedostaje, nedostaje verovatno u više jedinica zaredom.
- Doslednost oznaka. „i” ili ampersand, „str.” ili „p.”, „Ur.” ili „Ed.” — jedno rešenje kroz ceo spisak.
- Adrese. Otvori nekoliko nasumičnih linkova. Mrtav link u spisku je pitanje koje komisija ume da postavi.
Ako spisak sastavljaš ručno nekoliko sati pred predaju, ova provera neće stići. Program za vođenje literature taj posao skraćuje na minute, ali ne uklanja potrebu da se jedinice pregledaju: Zotero i vođenje literature.