DOI i kako se koristi

DOI je trajna oznaka koja se dodeljuje naučnom radu i koja uvek vodi na isti tekst. Za razliku od adrese sa sajta časopisa, koja prestane da radi čim izdavač promeni sistem, DOI ostaje isti ceo život rada. Zato se u spisku literature traži DOI, a ne link iz pretraživača.

Izgleda ovako: 10.1016/j.jbusres.2019.03.010. Uvek počinje sa „10.” i tačkom, pa broj koji pripada izdavaču, pa kosa crta i oznaka konkretnog rada. Sve posle kose crte određuje izdavač, pa se taj deo razlikuje — negde je niz brojeva, negde skraćenica sa slovima.

U radu se koristi na dva načina: da se do teksta dođe i da se tekst uredno navede. Za oba je dovoljno da znaš gde se nalazi i kako se piše.

Zašto se uopšte traži: spisak literature je jedino mesto na kom čitalac može da proveri odakle ti je nešto došlo. Jedinica sa DOI-jem tu proveru čini poslom od pet sekundi, a jedinica sa mrtvim linkom je pretraga od pet minuta koju niko neće uraditi. To je i razlog zbog kog deo uputstava izričito traži DOI kod svakog rada koji ga ima.

Gde se nalazi

Na prvoj strani članka, po pravilu u zaglavlju ili u podnožju, uz podatke o časopisu. U pretragama i bazama stoji u podacima o radu, često uz oznaku „DOI” ili „https://doi.org/…”.

Ako ga na radu ne vidiš, a rad je iz novijeg naučnog časopisa, najverovatnije ga ima — potraži članak na sajtu časopisa, gde stoji uz sažetak.

Nemaju ga svi radovi. Starije izdanje, zbornik sa lokalne konferencije, knjiga, diplomski i doktorski radovi u repozitorijumu — kod njih DOI često ne postoji, i to je u redu. Kako se dolazi do samog rada i njegovih podataka: baze naučnih radova.

Kako se otvara

Dodaj mu prefiks: https://doi.org/ + oznaka. Za primer odozgo to je https://doi.org/10.1016/j.jbusres.2019.03.010. Taj link vodi na stranicu rada kod izdavača.

Važno je znati šta DOI ne radi: ne daje pristup punom tekstu. Odvešće te do rada, ali ako je časopis pod pretplatom, videćeš sažetak i cenu. Pristup je zasebno pitanje i rešava se preko biblioteke fakulteta ili otvorenih verzija rada.

Obrnut smer takođe radi: ako imaš samo naslov i autore, a treba ti DOI, potraži rad na sajtu časopisa ili u bazi — podatak stoji uz sažetak.

Kako se piše u spisku literature

Po APA 7 stilu, DOI ide na kraj jedinice u spisku literature, kao pun link, bez tačke iza.

Slabo: Petrović, M. (2019). Naslov rada. Časopis, 12(3), 45–61. doi: 10.1234/abcd.2019.03

Slabo: Petrović, M. (2019). Naslov rada. Časopis, 12(3), 45–61. Preuzeto sa https://www.casopis.com/clanak?id=8837&session=22

Jako: Petrović, M. (2019). Naslov rada. Časopis, 12(3), 45–61. https://doi.org/10.1234/abcd.2019.03

Tri stvari koje ta ispravka rešava: oznaka „doi:” je stariji zapis koji se u APA 7 više ne koristi, adresa iz pretraživača sadrži podatke o tvojoj sesiji i drugome neće raditi, a tačka na kraju linka ume da se zalepi za adresu i pokvari je.

U tekstu se DOI ne piše. Navod u tekstu ostaje autor i godina — (Petrović, 2019) — a DOI stoji samo u spisku: APA 7 u diplomskom radu.

Drugi stilovi citiranja pišu DOI malo drugačije, i uputstvo tvog fakulteta može tražiti svoj oblik. Proveri uputstvo, pa taj oblik primeni dosledno na sve jedinice — polovina spiska u jednom, a polovina u drugom obliku je greška koja se vidi na prvi pogled.

Šta kad rad nema DOI

Ne izmišlja se i ne traži se po svaku cenu. Redosled je jednostavan:

1. Rad iz baze ili časopisa bez DOI-ja — jedinica se navodi bez njega, sa podacima o časopisu, godištu, broju i stranama. Po APA 7 se u tom slučaju za radove nađene u uobičajenim akademskim bazama link ne dodaje.
2. Rad dostupan samo na internetu — navodi se trajan link ka stranici rada, ne adresa iz pretraživača.
3. Knjiga — DOI se ne očekuje; navode se izdavač i mesto, po uputstvu.
4. Diplomski i doktorski radovi iz repozitorijuma — navodi se ime repozitorijuma i link.

Ako je isti rad dostupan i sa DOI-jem i kao besplatna verzija na nekom repozitorijumu, navodi se objavljena verzija sa DOI-jem, jer je to tekst sa konačnim stranicama.

Provera pre predaje

DOI je jedna od retkih stvari u radu koje se mogu proveriti mehanički, i to je vredno pola sata na kraju.

• Otvori svaki link iz spiska. Ako DOI ne vodi nikuda, oznaka je pogrešno prepisana. Najčešće greške u prepisivanju: izgubljena kosa crta, zamenjeno slovo l i broj 1, i tačka koja se zalepila na kraj.
• Proveri da link vodi na tvoj rad, ne na neki drugi iz istog časopisa. Pogrešno prepisana cifra vodi na tuđi tekst, a jedinica i dalje izgleda ispravno.
• Proveri da je oblik isti kod svih jedinica koje DOI imaju.
• Proveri da nema tačke zalepljene na kraj linka.

Ovo je deo završne provere rada, zajedno sa usklađivanjem spiska i navoda u tekstu: finalna provera diplomskog rada.

Najbolji način da se ovaj posao ne nagomila je da se DOI zapiše odmah, kad rad nađeš, zajedno sa ostalim podacima za citiranje: sistematsko prikupljanje literature.

Najčešće greške

• Adresa iz pretraživača umesto DOI-ja, sa parametrima sesije koji drugome ne rade
• Stari zapis „doi:” umesto punog linka, u radu koji se piše po APA 7
• Tačka zalepljena na kraj linka
• DOI naveden u tekstu, uz autora i godinu
• Različit oblik kod različitih jedinica u istom spisku
• Izmišljen ili pogrešno prepisan DOI koji vodi na drugi rad
• Navedena besplatna verzija umesto objavljene sa DOI-jem
• Nijedan link nikad nije otvoren posle sastavljanja spiska

Koliko izvora se očekuje, koji se priznaju i kako izgleda uredan spisak: literatura za diplomski rad.