Baze naučnih radova i kako se do njih dolazi

Baza naučnih radova je uređena zbirka članaka iz časopisa, sa podacima o svakom radu i, kod dela njih, sa punim tekstom. Za diplomski rad je važno znati tri stvari: gde se traži, kako se traži i kako se dolazi do punog teksta kad pretraga nađe rad koji se ne otvara odmah.

Poslednje je najčešća prepreka. Student nađe savršen članak, klikne, i naiđe na cenu od tridesetak dolara. To skoro nikad nije jedina mogućnost — postoji nekoliko puteva do istog teksta, i većina njih ne košta ništa.

Druga stvar koja se potceni je pretraga. Isti student sa istim pristupom dobija bitno različite rezultate zavisno od toga kako formuliše upit. Pretraga po naslovu teme daje malo i loše; pretraga po pojmovima iz istraživačkog problema, sa sinonimima i na engleskom, daje ono što se zaista koristi.

Šta je baza, a šta pretraživač

Razlika određuje šta možeš da očekuješ.

Akademski pretraživač pretražuje sve što može da pronađe, iz raznih izvora. Google Scholar je najpoznatiji: široko pokriva oblasti, često nudi i link do besplatne verzije rada, ali ne garantuje kvalitet onoga što izlista — pored recenziranih članaka nađeš i prezentacije, radne verzije i materijale bez ikakve provere.

Baza okuplja određen skup časopisa i nudi uređene podatke o svakom radu. Rezultat je uži, ali pouzdaniji, i omogućava precizno filtriranje po godini, tipu rada i oblasti.

Repozitorijum čuva radove jedne ustanove ili jedne vrste — doktorske disertacije, radove sa jednog univerziteta. Tu se najlakše nalazi puni tekst, jer je smisao repozitorijuma otvoren pristup.

Za diplomski rad najbolje radi kombinacija: pretraživač za širinu i brzo nalaženje, baza za proveru i ozbiljne izvore, repozitorijum za pun tekst.

Šta je studentu dostupno

Pristup zavisi od toga da li si prijavljen preko mreže fakulteta, pa se ovo mora proveriti na tvom fakultetu — biblioteka je mesto gde se to pitanje rešava za pet minuta, a studenti je najređe pitaju.

Preko fakulteta. Akademske ustanove u Srbiji imaju pretplate na strane naučne časopise kroz konzorcijum biblioteka (KoBSON). Pristup se po pravilu ostvaruje sa mreže fakulteta ili uz nalog koji dodeljuje biblioteka. Šta je tačno dostupno razlikuje se po godinama i po ustanovama, pa proveri sa svojom bibliotekom pre nego što zaključiš da nekog rada nema.

Otvoreno, bez ikakvog naloga:

Postoje i specijalizovane baze po oblastima — pravne, medicinske, tehničke — o kojima najbolje zna neko sa tvoje katedre. To je pitanje koje vredi postaviti mentoru na prvom sastanku, jer uštedi nedelje lutanja.

Mreže za autore, poput ResearchGate i sličnih, nisu baze nego mesta gde istraživači sami postavljaju svoje radove. Tamo se često nađe verzija teksta koju je autor dozvolio da se deli, ali se ne može računati na to da je sve dostupno niti da je verzija konačna. Ako preuzmeš takav tekst, proveri da li se poklapa sa objavljenim radom — citira se objavljena verzija.

Pretraga koja daje rezultate

Pojmovi za pretragu izlaze iz istraživačkog problema, ne iz naslova teme. Naslov je obično predugačak i sadrži reči koje u bazi ne znače ništa.

Slabo: uticaj nematerijalnih podsticaja na zadovoljstvo poslom zaposlenih u maloprodaji u Srbiji

Jako: “non-financial incentives” AND “job satisfaction” AND retail

Nekoliko postupaka koji rade u skoro svakoj bazi:

• Navodnici drže reči zajedno: "job satisfaction" ne vraća radove u kojima se te dve reči pojavljuju odvojeno.
• AND, OR, NOT kombinuju pojmove. ("job satisfaction" OR "employee satisfaction") AND retail pokriva dva imena za istu stvar.
• Zvezdica hvata oblike reči: motivat* pokriva motivation, motivating, motivational.
• Filter po godini — poslednjih pet do deset godina za aktuelno stanje, starije samo za temeljne radove.
• Filter po tipu — recenzirani članci, a pregledni radovi su posebno korisni jer daju mapu oblasti.

Dva pravila koja najviše menjaju rezultat:

Traži na engleskom. Većina naučne produkcije je na engleskom, i pretraga na srpskom daje deseti deo onoga što postoji. Prevedi svoje pojmove pažljivo — stručni termin nije uvek doslovan prevod.

Kreni od preglednog rada. Jedan dobar pregledni rad iz tvoje oblasti daje i mapu tema i spisak literature iz kog dalje ideš. To je najbrži ulaz u oblast koju ne poznaješ.

Kako se od pojmova gradi sistematska pretraga i kako se vodi evidencija nađenog: sistematsko prikupljanje literature.

Kako se dolazi do punog teksta

Redosled koraka kad naiđeš na zatvoren rad. Idi redom, retko se stigne do kraja liste.

1. Proveri da li postoji besplatna verzija. Google Scholar često pored rezultata pokazuje link ka dostupnoj verziji na nekom repozitorijumu.
2. Potraži naslov u pretraživaču, sa dodatkom „pdf” ili imenom repozitorijuma. Autori često sami postavljaju rad na sajt svoje ustanove.
3. Pristupi preko fakulteta, sa mreže ili preko naloga biblioteke.
4. Pitaj biblioteku. Bibliotekari imaju rutinu za nabavku radova i pristup koji studenti ne znaju da postoji. Mnogi fakulteti mogu da naruče rad iz druge biblioteke.
5. Piši autoru. Ovo studenti najmanje koriste, a radi iznenađujuće često. Kratka, pristojna poruka — ko si, na čemu radiš, molba za kopiju rada — po pravilu dobije odgovor, jer autorima je u interesu da se njihov rad čita.
6. Nađi zamenu. Ako ništa od navedenog ne uspe, u toj oblasti gotovo uvek postoji drugi rad koji pokriva isto pitanje.

Ono što se ne radi: nabavljanje radova sa sajtova koji zaobilaze izdavače. Uz pravni problem, tu je i praktičan — takvi tekstovi nemaju pouzdane podatke o verziji i stranicama, a stranica ti treba za doslovan navod.

I jedno pravilo koje deluje očigledno, a krši se stalno: ne citiraj rad koji nisi pročitao. Sažetak nije rad. Ako si do nalaza došao preko tuđeg citata, to se navodi kao posredno citiranje, sa oba izvora: APA 7 u diplomskom radu.

Kako se procenjuje da li je izvor upotrebljiv

Pretraga ti vrati pedeset rezultata; u rad ulazi nekoliko. Brza provera u pet pitanja:

Ko je objavio? Naučni časopis sa recenzijom, zbornik konferencije, izdavač knjige, ili sajt bez navedenog autora. Poslednje nije izvor za diplomski rad.

Ko je autor i odakle je? Autor sa ustanovom i drugim radovima u istoj oblasti je jača referenca od teksta bez potpisa.

Kada je objavljeno? Za aktuelno stanje traži poslednjih pet do deset godina. Starije se citira kad je reč o temeljnom radu na koji se svi pozivaju.

Ima li metodologiju? Empirijski rad mora da kaže ko je ispitivan, kako i koliko. Tekst koji iznosi zaključke bez tog opisa nije istraživanje nego mišljenje.

Ko ga citira? Broj citata je gruba mera, ali rad koji se pojavljuje u spiskovima više drugih radova iz oblasti je po pravilu relevantan.

Šta se u spisku literature priznaje kao izvor i u kom odnosu: literatura za diplomski rad.

Šta se čuva kad nađeš rad

Pola sata discipline sad štedi dva dana traženja u aprilu. Za svaki rad koji ćeš možda koristiti zapiši odmah:

• Pune podatke za citiranje — autori, godina, naslov, časopis, godište, broj, strane, DOI.
• DOI ili trajni link, ne adresu iz pretraživača koja za pola godine neće raditi. Šta je DOI i zašto je pouzdaniji od linka: DOI i kako se koristi.
• Gde si ga našao i kada — potrebno za izvore koji nemaju DOI.
• Rečenicu o čemu je rad i za koji deo tvog rada služi.
• Doslovne navode sa stranicom, jasno označene kao doslovne, odvojeno od sopstvenih beleški.

Poslednja stavka je najvažnija. Beleška u kojoj se posle dva meseca ne zna šta je tuđe a šta tvoje je najčešći izvor nenamernog preuzimanja tuđeg teksta bez navođenja.

Alati za upravljanje referencama pomažu, ali su korisni tek ako se koriste od prvog dana. Obična tabela sa kolonama za autora, godinu, naslov, DOI i belešku radi isti posao.

Najčešće greške

• Pretraga samo na srpskom, pa se većina literature ne vidi
• Pojmovi uzeti iz naslova teme umesto iz istraživačkog problema
• Prvi rezultat uzet zdravo za gotovo, bez provere ko je objavio
• Citiranje po sažetku, bez čitanja rada
• Izvori bez stranica, pa se doslovan navod ne može uredno navesti
• Sačuvan link iz pretraživača umesto DOI
• Beleške u kojima se ne razlikuje prepis od parafraze
• Biblioteka fakulteta nikad pitana za pristup
• Traženje koje ne prestaje, umesto pisanja

Provera pre nego što kreneš da pišeš

1. Znam li koje su baze dostupne preko mog fakulteta i kako se prijavljujem?
2. Imam li za svaki ključni pojam engleski ekvivalent i bar jedan sinonim?
3. Jesam li pročitao bar jedan pregledni rad iz oblasti?
4. Za svaki rad koji koristim — imam li pun tekst, a ne samo sažetak?
5. Jesu li podaci za citiranje zapisani odmah, sa DOI-jem?
6. Razlikuju li se u mojim beleškama doslovni navodi od parafraza?
7. Mogu li za svaki izvor da kažem zašto je u spisku?