Harvard stil u diplomskom radu

Prva stvar koju treba znati o Harvard stilu jeste da on nije jedan stil. Ne postoji telo koje ga izdaje, ne postoji priručnik koji je za njega merodavan, i ne postoji izdanje sa brojem na koje se možeš pozvati onako kako se pozivaš na APA 7. „Harvard” je zajedničko ime za grupu autor–godina sistema koje pojedinačne ustanove opisuju u svojim uputstvima, i te opise se međusobno razlikuju u sitnicama.

Zbog toga je svaki tekst o Harvard stilu — uključujući i ovaj — opis najraširenije prakse, a ne pravilo. Uputstvo tvog fakulteta je iznad svega što ovde piše. Ako uputstva nema, pitaj mentora za konkretan primer jedinice u spisku literature, i po tom primeru složi ostatak.

Druga stvar, koja olakšava posao: Harvard i APA dele istu osnovu. Oba su autor–godina sistemi. Navod u tekstu izgleda skoro isto, spisak literature se ređa abecedno i ne numeriše, a pravilo o poklapanju teksta i spiska važi jednako. Ako si već naučio jedan, drugi nije novo gradivo nego skup izmena. Osnovu koju dele: APA 7 u tekstu.

Treća stvar, i razlog zašto radovi propadaju na ovome: greške skoro nikad ne nastaju zato što je student pogrešno naučio Harvard. Nastaju zato što je pomešao dva stila u istom radu — deo jedinica po jednom obrascu, deo po drugom, jer su prekopirane iz različitih izvora.

Šta je isto

Pre razlika vredi zabeležiti šta ne moraš da menjaš ako prelaziš sa APA na Harvard.

• Navod u tekstu nosi prezime i godinu, u zagradi ili u rečenici.
• Kod doslovnog navoda dodaje se stranica.
• Spisak literature je abecedni i nenumerisan, sa visećim uvlačenjem.
• Svaka jedinica ima ista četiri dela: autor, godina, naslov, podatak o izvoru.
• Sve iz teksta mora biti u spisku i obrnuto.
• Kod tri i više autora koristi se skraćenica za ostale autore, uz prvo prezime.
• Više izvora u istoj zagradi razdvaja se tačkom-zarezom.

Ovo pokriva veliku većinu navoda u prosečnom diplomskom radu. Sve ostalo su detalji jedinice.

Razlike u navodu u tekstu

Tri mesta na kojima se Harvard varijante razlikuju od APA obrasca, i međusobno.

Zarez između prezimena i godine. APA ga uvek ima: (Petrović, 2019). Deo Harvard varijanti ga izostavlja: (Petrović 2019). Obe prakse postoje i obe su ispravne — u okviru svog uputstva. Nije ispravno menjati ih kroz rad.

Veznik kod dva autora. APA u zagradi koristi ampersand, a u tekućoj rečenici veznik. Deo Harvard varijanti koristi veznik na oba mesta. U radovima na srpskom veznik „i” je ionako uobičajen izbor.

Prag za skraćenicu kod više autora. APA 7 prelazi na skraćenicu već kod tri autora. Neke Harvard varijante taj prag postavljaju više, pa se do tog broja nabrajaju svi autori. Ovo je jedan od najčešćih izvora nedoslednosti, jer se prepisuje iz mešovitih izvora. Proveri koji prag traži tvoje uputstvo i primeni ga na sve navode odjednom, pretragom kroz rad.

Razlike u spisku literature

Ovde su razlike vidljivije. Šablon ispod pokazuje gde se obrasci razilaze; uglaste zagrade su mesta za tvoje podatke, a ne stvarni izvori.

Od svega u ovoj tabeli, jedna stavka pravi najviše štete u praksi.

Mesto izdanja: razlika koja se najčešće previdi

APA 7 je izbacio mesto izdanja iz jedinice za knjigu. Dovoljan je naziv izdavača. Većina Harvard uputstava mesto i dalje traži, i to pre naziva izdavača, odvojeno dvotačkom.

APA 7 obrazac: Prezime, I. (Godina). Naslov knjige. Izdavač.

Uobičajen Harvard obrazac: Prezime, I. (Godina) Naslov knjige. Mesto: Izdavač.

Problem nastaje ovako: student traži jedinice preko baza i alata koji nude gotov citat, a ti alati po pravilu nude APA oblik. Prekopira ih u rad koji treba da bude po Harvardu, i pola spiska ostaje bez mesta izdanja. Kad se to pomeša sa jedinicama koje je sam sastavio po uputstvu, spisak izgleda kao da su ga pisale dve osobe.

Provera je brza: pređi pogledom kroz sve jedinice koje su knjige. Ili sve imaju mesto izdanja, ili nijedna. Ako je uputstvo Harvard, moraju ga imati sve.

Onlajn izvori i datum pristupa

Druga razlika koja se često vidi: šta stoji uz adresu.

APA 7 po pravilu navodi golu adresu ili DOI, bez uvodne reči, a datum pristupa dodaje samo kad se sadržaj menja bez traga. Harvard uputstva mnogo češće traže izričitu oznaku dostupnosti i datum kada si stranici pristupio, u zagradi na kraju jedinice.

Za stabilne izvore — članak u časopisu sa identifikatorom, zvanično izdanje u PDF obliku — datum pristupa ne nosi informaciju, ali ako uputstvo traži, navodi se. Za stranicu koja se menja, datum pristupa je koristan bez obzira na stil. Kako se stabilan identifikator pronalazi i zašto je bolji od običnog linka: DOI i kako se koristi.

Datum pristupa se piše istim formatom kroz ceo spisak. Mešanje zapisa u kom je mesec ispisan rečju sa zapisom u kom je broj je sitnica koju komisija vidi u jednom pogledu.

Kad uputstvo kaže samo „Harvard”

To se dešava često, i u tom slučaju postupak je sledeći.

1. Traži primer, ne opis. Pitaj mentora ili katedru za jedan gotov primer jedinice za knjigu, jedan za članak i jedan za onlajn izvor. Tri primera su dovoljna da se izvede ceo obrazac.
2. Pogledaj radove odbranjene na tvojoj katedri. Repozitorijum fakulteta je najbrži izvor stvarne prakse. Uzmi dva-tri novija rada i vidi kako izgleda njihov spisak.
3. Izaberi jedan opisani vodič i drži ga se. Ako ništa od gornjeg ne daje odgovor, izaberi jedno objavljeno uputstvo za Harvard stil, primeni ga dosledno, i na odbrani možeš da kažeš koje si koristio. Doslednost se brani; mešavina se ne brani.
4. Zabeleži izbor. Napiši sebi u radnu belešku šta si odlučio — ima li zareza, gde ide mesto izdanja, kako se pišu adrese. Kroz tri meseca pisanja to se zaboravi.

Ako ti mentor kaže da je „svejedno dok god je dosledno”, to je stvarno tako — ali dosledno znači sve jedinice, ne većina.

Prelazak sa APA na Harvard usred rada

Dešava se kad mentor promeni zahtev ili kad se ispostavi da uputstvo katedre traži drugo od onoga što si počeo. Posao je manji nego što izgleda, ako se radi po elementima, a ne po jedinicama.

Umesto da prepravljaš jedinicu po jedinicu, prođi kroz spisak jedan element kroz sve jedinice: prvo dodaj mesta izdanja svim knjigama, pa onda obradi sve naslove članaka, pa sve adrese. Tako se obrazac drži u glavi i greške se ne mešaju.

U tekstu se menja manje: eventualno zarez u zagradi i prag za skraćenicu kod više autora. Oba se rešavaju pretragom i zamenom, uz pažljiv pregled svakog nalaza.

Najbrže rešenje je ipak program za vođenje literature, u kom se stil bira iz liste i ceo spisak se prelama sam: Zotero i vođenje literature. I tada jedinice moraju da se pregledaju, jer program ispisuje ono što mu je uneto.

Sedam mesta na kojima se stilovi mešaju

Ovo je lista za poslednju proveru, bez obzira koji stil koristiš.

1. Jedinice prekopirane iz baze ostale u APA obliku u Harvard spisku.
2. Mesto izdanja kod jednih knjiga ima, kod drugih nema.
3. Zarez u zagradi u tekstu nije isti u svim navodima.
4. Prag za skraćenicu kod više autora primenjen različito.
5. Navodnici oko naslova članka u delu jedinica.
6. Datum pristupa kod jednih onlajn izvora ima, kod drugih nema.
7. Fusnote i autor–godina sistem u istom radu. Fusnota je sasvim drugi sistem citiranja. Ako fakultet traži fusnote, onda se ne koristi ni APA ni Harvard obrazac u tekstu — a mešavina je najgori mogući ishod.

Kako izgleda spisak koji je složen po jednom obrascu, sa svim jedinicama u istom redosledu elemenata: APA spisak literature. Koji izvori uopšte zaslužuju mesto u njemu: literatura za diplomski rad.

Na kraju, jedna rečenica koju vredi zapamtiti pred odbranu: komisija po pravilu ne proverava da li si pogodio tačan razmak u jednom uputstvu za Harvard, nego da li je ceo rad rađen po istom pravilu. Doslednost je ono što se ocenjuje.