Sekundarno citiranje: citat iz druge ruke
Šta je sekundarno citiranje, kada je dozvoljeno, kako se piše navod i jedinica u spisku literature i zašto se u diplomskom radu izbegava kad god može.
Kratak odgovor
Sekundarno citiranje je kada preuzimaš tuđu misao preko rada u kom si na nju naišao, a ne iz originala koji nisi čitao. Dozvoljeno je samo kada do originala stvarno ne možeš da dođeš — rad je nedostupan, na jeziku koji ne poznaješ ili odavno rasprodat. U tekstu se navode oba izvora, tako da se vidi ko je autor misli a ko izvor preko kog si do nje došao, dok u spisak literature ulazi samo rad koji si stvarno čitao. Ako original možeš da nađeš, nađi ga i citiraj direktno.
Čitaš članak i u njemu naiđeš na rečenicu: „Prema Kovačeviću (2015), zadovoljstvo poslom najviše zavisi od odnosa sa neposrednim rukovodiocem.” Rečenica ti savršeno odgovara. Kovačevića nisi čitao i nemaš ga.
Tu nastaje sekundarno citiranje — preuzimanje misli preko posrednika. Postupak je dozvoljen, ali ograničeno, i ima svoja pravila zapisa koja postoje da bi čitalac znao šta si zaista čitao, a šta nisi.
Šta je tačno sporno
Nije problem to što koristiš tuđu misao — ceo pregled literature je to. Problem je kada je predstaviš kao da si je pročitao u originalu.
Navod „(Kovačević, 2015)” u tvom radu nosi tvrdnju: uzeo sam ovo iz rada koji je Kovačević objavio 2015. i koji stoji u mom spisku literature. Ako taj rad nisi ni video, ta tvrdnja nije tačna, a jedinica u spisku literature je prepisana iz tuđeg spiska.
To je sitna nepreciznost dok se ne pojavi neko od ta dva ishoda: prepisao si i grešku iz tuđeg spiska, ili je tvoj posrednik pogrešno preneo šta je Kovačević rekao. Oba su česta i oba se na odbrani otkriju jednim pitanjem.
Kada je dozvoljeno
Kratak odgovor: kada do originala stvarno ne možeš da dođeš. Situacije u kojima to prolazi:
Original je star i nije dostupan. Knjiga iz sredine prošlog veka, izdanje kog nema ni u jednoj dostupnoj biblioteci.
Original je na jeziku koji ne čitaš. Ako je važan rad objavljen na jeziku koji ne poznaješ, poštenije je to reći kroz sekundarni navod nego se praviti da si ga čitao.
Original je iza plaćenog pristupa koji nemaš. Pre nego što odustaneš, proveri šta ti fakultet omogućava — deo radova koji izgledaju nedostupno može se dobiti preko pristupa koji ustanova ima: baze naučnih radova.
Reč je o podatku koji navodiš uzgred, a ne o nosećem izvoru tvog rada.
Kada nije dozvoljeno: kada je original dostupan jednom pretragom. To je najčešći slučaj, i to je razlog zbog kog se ceo postupak u radovima izbegava.
Postoji i granica koju vredi držati na oku: noseći izvori tvog rada ne smeju biti sekundarni. Ako se ključni pojam, definicija oko koje se gradi teorijski okvir ili model koji primenjuješ pojavljuju samo preko posrednika, rad stoji na tuđem čitanju.
Kako se piše
Oblik zapisa se razlikuje po stilovima, pa proveri koji stil tvoj fakultet traži. U APA stilu obrazac je: autor originala, pa oznaka da je preuzeto, pa izvor koji si čitao.
U tekstu:
Kovačević (2015, prema Petrović, 2021) navodi da zadovoljstvo poslom najviše zavisi od odnosa sa neposrednim rukovodiocem.
ili, kad ceo navod ide u zagradu:
Zadovoljstvo poslom najviše zavisi od odnosa sa neposrednim rukovodiocem (Kovačević, 2015, prema Petrović, 2021).
U srpskim radovima se sreće i oblik „citirano u”, a u engleskim „as cited in”. Bitno je da se koristi jedan oblik kroz ceo rad, isti kao ostatak aparata: APA 7 u tekstu.
Godina originala se navodi ako je poznata. Ako nije, navodi se samo prezime autora i posrednik.
Šta ulazi u spisak literature
Pravilo je jednostavno i redovno se krši: u spisak literature ide samo rad koji si stvarno čitao — dakle posrednik, Petrović (2021). Kovačević ne ide, jer ga nisi imao u ruci.
Ovo zbunjuje, jer se u tekstu vidi ime koje se u spisku ne pojavljuje. Tako i treba: čitalac koji hoće da dođe do Kovačevića ide preko Petrovića, isto kao i ti.
Obrnuto je greška koja se odmah primeti — jedinica prepisana iz tuđeg spiska u tvoj. Tada tvoj spisak tvrdi da si koristio rad koji nisi video, a tuđa greška u podatku postaje tvoja. Kako se jedinica sastavlja i u kom redosledu: APA spisak literature.
Tri razloga zbog kojih se izbegava
Smisao se putem menja. Posrednik je tuđu tvrdnju sažeo u jednu rečenicu i pritom ispustio uslov pod kojim ona važi. Ti prepisuješ tu rečenicu, uslov se gubi po drugi put, i u tvom radu stoji tvrdnja koja je šira nego original.
Podatak ume da bude netačan. Pogrešna godina, zamenjeno prezime, broj koji je negde usput promenjen. Takve greške se u literaturi prenose godinama, jer ih niko ne proverava u originalu.
Ne vidi se kontekst. Iz jedne rečenice ne znaš na kom je uzorku nalaz dobijen, kada, ni da li je u međuvremenu osporen. Bez toga ne možeš da proceniš koliko ta tvrdnja teži u tvom radu.
Kako se dolazi do originala
Pre nego što posegneš za sekundarnim navodom, tri koraka koja u većini slučajeva reše stvar za nekoliko minuta.
Pogledaj spisak literature posrednika. Tamo je pun podatak o originalu — naslov, izdavač, časopis, strane. To je više nego što ti treba za pretragu.
Potraži po naslovu, ne po prezimenu. Naslov je jedinstven, prezime nije.
Proveri pristup preko fakulteta i repozitorijume. Deo radova je slobodno dostupan, deo preko ustanove, a domaći radovi često stoje u repozitorijumima ustanova.
Ako original nađeš, pročitaj bar deo koji se tebe tiče i citiraj direktno. Nekoliko puta ćeš otkriti da posrednik nije tačno preneo tvrdnju — i to je, samo po sebi, razlog zašto se ovaj postupak izbegava.
Ako si već napisao rad sa sekundarnim navodima
Postupak je isti, samo unazad, i radi se pre finalne provere.
- Pretraži rad po reči „prema” i po „citirano u” i napravi spisak svih takvih mesta.
- Za svaki pogledaj koliko je važan. Noseći izvori idu prvi.
- Za noseće pokušaj da nađeš original; ako ga nađeš, promeni navod u direktan i dodaj jedinicu u spisak.
- Za ostale proveri da je zapis dosledan i da posrednik stoji u spisku.
- Proveri da nijedna jedinica u spisku nije original koji nisi čitao.
Na odbrani
Pitanje „odakle vam ovaj podatak” je uobičajeno i sekundarni navod ga privlači, jer se vidi da izvor u spisku nije isti kao ime u tekstu.
Odgovor koji prolazi ima dva dela: zašto original nije korišćen i šta je preuzeto.
Slabo: To sam našao u literaturi.
Jako: Kovačevićev rad nisam mogao da nabavim — reč je o izdanju kojeg nema u dostupnim bibliotekama ni u elektronskom obliku. Njegov nalaz naveden je preko Petrovića, koji ga citira u pregledu literature, i tako je i označen u tekstu. Zaključci mog rada se na taj podatak ne oslanjaju; on stoji kao ilustracija u teorijskom delu.
Druga verzija radi dve stvari: pokazuje da je postupak bio svestan, i unapred kaže koliko taj izvor nosi. Kako se uopšte odgovara na pitanja o literaturi: pitanja o literaturi na odbrani.
Najčešće greške
- Original upisan u spisak literature, iako nije čitan
- Jedinica prepisana iz tuđeg spiska, sa greškom i svim
- Sekundarni navod bez oznake, pa izgleda kao direktan
- Mešanje oblika „prema” i „citirano u” kroz isti rad
- Noseći pojam rada preuzet preko posrednika
- Doslovan citat preuzet iz druge ruke, sa navodnicima i brojem strane koju nisi video
- Sekundarni navod za podatak koji se nalazi jednom pretragom
- Lanac od tri izvora — posrednik posrednika, što se ne radi
Poslednja dva zaslužuju rečenicu. Doslovan citat se iz druge ruke ne preuzima: ako ne možeš da vidiš original, ne možeš da tvrdiš kako tačno glasi rečenica ni na kojoj je strani. Takav sadržaj se prepričava, ne navodi pod navodnicima.