Zotero i vođenje literature kroz ceo rad

Zotero je besplatan program za vođenje literature. Radi tri posla: čuva izvore sa svim podacima o njima, ubacuje navode dok pišeš u Wordu, i sastavlja spisak literature u stilu koji izabereš — i prelama ga ponovo ako se stil promeni.

Praktična korist se vidi na dva mesta. Prvo, kad mentor tri nedelje pred predaju kaže da fakultet traži drugi stil citiranja, to je izbor iz padajuće liste umesto dve noći prepravljanja. Drugo, kad izbaciš pasus iz teorijskog dela — Zotero sam ukloni tu jedinicu iz spiska literature, jer spisak gradi iz navoda koji stvarno postoje u tekstu. Time nestaje najčešća greška u spisku: jedinica koja se u radu nigde ne pojavljuje.

Ali postoji jedna stvar koju Zotero ne radi, i ona je razlog zašto radovi sa automatskim citiranjem i dalje dobijaju primedbe. Zotero ispisuje ono što mu je uneto. Podatke o izvoru povlači sa sajta izdavača ili iz baze, a ti podaci su često nepotpuni, pogrešno raspoređeni po poljima ili prosto netačni — naslov u velikim slovima, ime autora u polju za prezime, izdavač na mestu časopisa, godina koja se ne poklapa sa štampanim izdanjem. Program ne zna da je to pogrešno; on to uredno prelomi u traženi stil i tako ostane u radu.

Zato se rad sa Zoterom svodi na jedno pravilo: automatizuj unos, ali proveri svaku jedinicu. Provera jedne reference traje petnaest sekundi kad se radi odmah po unosu, i nekoliko sati kad se ostavi za kraj.

Postavljanje pre prvog izvora

Pet minuta na početku štede dane kasnije.

Program i dodatak za pregledač. Zotero se instalira kao program na računaru, a uz njega ide dodatak za pregledač koji hvata izvore sa stranice na kojoj se nalaziš. Bez tog dodatka unos je ručni i cela prednost nestaje.

Dodatak za uređivač teksta. Zotero ugrađuje alatku u Word ili LibreOffice, sa dugmadima za ubacivanje navoda i pravljenje spiska. Ako se traka ne pojavi posle instalacije, to se rešava u podešavanjima programa.

Nalog i sinhronizacija. Nalog nije obavezan za rad, ali jeste za sinhronizaciju između računara i za grupne biblioteke. Besplatan nalog ima ograničen prostor za priloge — ako čuvaš svaki PDF, taj prostor se popuni. Rešenje je da se sinhronizuju podaci o izvorima, a same datoteke da stoje lokalno ili u nekom drugom oblaku.

Stil citiranja. Zotero dolazi sa nekoliko uobičajenih stilova, a ostali se dodaju iz mrežnog spremišta stilova. Postavi traženi stil pre nego što počneš da pišeš, da bi odmah video kako navodi izgledaju.

Tri načina da izvor uđe u biblioteku

Preko pregledača. Otvori stranicu rada u bazi ili kod izdavača i klikni na dugme dodatka. Zotero prepozna vrstu izvora i povuče podatke, a često i sam PDF ako ti je dostupan.

Preko identifikatora. Zotero ima unos po identifikatoru — nalepiš DOI, ISBN ili broj zapisa i program povuče podatke. Ovo je najpouzdaniji način za članke u časopisima, jer podaci dolaze iz registra, a ne sa sajta. Gde se DOI nalazi i zašto je bolji od običnog linka: DOI i kako se koristi.

Ručno. Za izvore koji nemaju zapis nigde — interni dokument, stariji domaći zbornik, izveštaj bez metapodataka. Bira se vrsta izvora i polja se popunjavaju rukom. Sporije, ali tačno.

Za izvore koji nisu klasični članci i knjige — propisi, institucionalni izveštaji, statističke baze — ručni unos je po pravilu jedini pouzdan put, a i tada jedinica traži doradu po pravilima koja važe za tu vrstu izvora: citiranje izveštaja, zakona i statistika.

Zbirke i oznake

Ovo je mesto na kom se Zotero pretvara iz skladišta u radni alat, i najčešće se ne koristi.

Zbirke su fascikle. Za diplomski rad se isplati da prate strukturu rada, a ne vrste izvora:

• 2.1 Pojmovni okvir
• 2.2 Teorijski pristupi
• 2.3 Dosadašnja istraživanja
• 3. Metodologija i instrumenti
• Pročitano, ne koristi se

Poslednja zbirka je važnija nego što izgleda. Izvori koje si pročitao a odlučio da ne koristiš ne brišu se — sele se tamo. Kad te za tri meseca mentor pita jesi li video određeni rad, imaš odgovor.

Jedan izvor može da stoji u više zbirki; Zotero ga ne kopira, nego pokazuje na istom mestu. Zato se ne razmišlja gde nešto „pripada”.

Oznake rade popreko preko zbirki i za njih vredi imati mali, stalan skup:

Oznaka „proveriti” je radna: staviš je na svaki izvor unet automatski, i skidaš je tek kad si uporedio podatke sa originalom. Kad pred predaju ne ostane nijedna, spisak je pregledan.

Ovakav raspored zbirki i oznaka je isto što i tabela evidencije literature, samo u programu: kako se sistematski prikuplja literatura.

Provera metapodataka

Deo koji se ne preskače. Za svaki novi izvor otvori zapis i uporedi ga sa samim radom — naslovnom stranom knjige ili prvom stranom članka.

Šest polja na kojima greške najčešće sede:

1. Vrsta izvora. Poglavlje u zborniku uneto kao knjiga daje pogrešnu jedinicu bez obzira na ostalo.
2. Autori. Proveri da nije ime završilo u polju za prezime, i da institucija kao autor nije razbijena na dva imena — za to postoji poseban način unosa.
3. Naslov. Sajtovi ga često daju u svim velikim slovima ili sa dodatkom naziva baze.
4. Godina. Datum objave na internetu i godina štampanog izdanja umeju da se razlikuju.
5. Naziv časopisa. Ponekad dođe skraćen, ponekad kao naziv izdavača.
6. Strane i brojevi. Volumen, sveska i raspon strana često nedostaju kod izvora povučenih sa običnih stranica.

Kako tačno treba da izgleda gotova jedinica za svaku od ovih vrsta: APA spisak literature.

Pisanje u Wordu

Rad izgleda ovako: kad ti u tekstu treba navod, klikneš na dugme za ubacivanje navoda, ukucaš deo prezimena ili naslova, izabereš izvor i po potrebi dodaš stranicu. Zotero upiše navod u tekstu, u obliku koji odgovara izabranom stilu.

Tri navike koje vrede:

• Navod se ne kuca rukom. Ako ga otkucaš, Zotero ga ne vidi i ta jedinica neće ući u spisak. Ovo je najčešći uzrok jedinice koja „nedostaje” u spisku.
• Spisak se ubacuje jednom, na mesto gde treba, i posle se ne dira rukom. Svako ručno ispravljanje spiska nestaje pri sledećem osvežavanju.
• Rad se čuva u više kopija. Navodi su u dokumentu zapisani kao polja; ako se dokument ošteti ili se pretvara u drugi format, ta polja umeju da se pokvare.

Kad rad bude gotov i stil konačan, napravi kopiju dokumenta i u njoj ukloni vezu sa Zoterom. Time se navodi pretvaraju u običan tekst. Ta kopija se šalje na štampu i predaju; original sa poljima zadrži za sebe, za slučaj izmena.

Promena stila na kraju

Ovo je trenutak zbog kog se ceo alat isplati. U podešavanjima dokumenta izabereš drugi stil i ceo rad se prelama — i navodi u tekstu i spisak literature.

Dve ograde. Prva: promena stila ne popravlja pogrešne podatke. Ako je izdavač unet u pogrešno polje, biće pogrešan i u novom stilu. Druga: razlike među stilovima umeju da otkriju polja koja nisi popunio. Stil koji traži mesto izdanja pokazaće da kod polovine knjiga to polje stoji prazno — što je čest slučaj pri prelasku sa APA na Harvard obrazac: Harvard stil u diplomskom radu.

Zato se posle svake promene stila spisak pregleda ponovo, red po red. Traje petnaest minuta i hvata sve.

Grupne biblioteke

Ako radiš zajedno sa nekim — na zajedničkom projektu, ili sa kolegom sa iste katedre koji obrađuje srodnu temu — grupna biblioteka je zajednički prostor u kom svi vide iste izvore i izmene.

Za diplomski rad ima jednu neočiglednu primenu: grupa sa mentorom. Ako mentor pristane, može da vidi šta si prikupio i da doda izvor koji ti je promakao, bez razmenjivanja spiskova preko poruka. Nisu svi mentori za to raspoloženi, ali pitanje ne košta ništa.

Šta uraditi nedelju dana pred predaju

1. Proveri da nijedan izvor u biblioteci nema oznaku „proveriti”.
2. Osveži spisak literature u dokumentu i pročitaj ga red po red.
3. Uporedi broj jedinica u spisku sa brojem različitih izvora koje očekuješ. Velika razlika znači da negde postoji ručno otkucan navod.
4. Proveri jedinice koje si unosio ručno — one nemaju izvor provere osim tebe.
5. Otvori nekoliko adresa iz spiska i vidi da li vode gde treba.
6. Napravi kopiju dokumenta bez veze sa Zoterom i predaj nju.
7. Sačuvaj celu biblioteku kao rezervnu kopiju, pre nego što bilo šta menjaš.

I podsetnik koji nadživi ovaj rad: alat vodi evidenciju, ali odgovornost za tačnost jedinice ostaje na autoru. Koji izvori uopšte zaslužuju mesto u toj evidenciji: literatura za diplomski rad.