Citiranje različitih izdanja istog dela

Ista knjiga u drugom izdanju nije isti izvor. Stranice su druge, deo sadržaja je dopunjen, a ponešto je izbačeno. Ako u radu navedeš stranu 148, a čitalac u svom izdanju na toj strani nađe nešto sasvim deseto, tvoj navod se ne može proveriti — a proverljivost je jedini razlog zbog kog se podaci o izvoru uopšte navode.

Odatle se izvodi pravilo koje rešava većinu slučajeva: navodi ono što si stvarno koristio.

Koja godina ide u poziv

Godina izdanja koje si držao u rukama, a ne godina kad je delo prvi put objavljeno.

Ako je knjiga prvi put izašla 1998, a ti čitaš četvrto, dopunjeno izdanje iz 2019, u pozivu u tekstu stoji 2019. Broj strane koji uz to navodiš odnosi se na to izdanje i samo na njega.

Greška koja se često pravi ide u drugom smeru: student nađe godinu prvog izdanja negde na internetu, upiše nju kao stariju i „ozbiljniju”, a strane koje navodi su iz izdanja koje drži. Time je napravio jedinicu koja ne postoji.

Kako izgleda sam poziv u tekstu i gde se stavlja: APA 7 u tekstu.

Gde se izdanje navodi

Podatak o tome koje je izdanje po redu ide u spisak literature, uz jedinicu, a ne u poziv u tekstu. U pozivu stoje autor i godina; sve ostalo čitalac nalazi u spisku.

U spisku se navodi ako izdanje nije prvo. Prvo izdanje se ne označava posebno, jer je podrazumevano.

Podatak preuzimaš sa impresuma — strane sa podacima o izdanju, obično pri početku ili na kraju knjige — a ne sa korica i ne sa stranice prodavnice. Korice često nose reklamnu formulaciju, a impresum tačan podatak.

Kako se jedinica u spisku slaže i kojim redom idu njeni delovi: APA spisak literature.

Kada se navode dve godine

Postoji slučaj u kom je godina prvog objavljivanja zaista važna: kada je vreme nastanka dela deo argumenta.

Ako u teorijskom delu pišeš da je neka ideja formulisana u devetnaestom veku, a citiraš izdanje iz 2011, poziv sa samo tom godinom pogrešno smešta ideju u naše vreme. Isto važi za prevode klasičnih dela i za ponovo objavljene knjige.

U APA stilu se za takve slučajeve sreće zapis sa obe godine — prvo godina izvornog objavljivanja, pa godina izdanja koje koristiš, odvojene kosom crtom. Ostali stilovi to rešavaju drugačije, pa proveri koji stil tvoj fakultet traži i kako on taj slučaj propisuje.

Ono što važi bez obzira na stil: broj strane se uvek odnosi na izdanje koje držiš. Prvo izdanje iz devetnaestog veka nema tvoju paginaciju.

Ne preteruj sa ovim zapisom. Kod savremene stručne literature dve godine samo opterećuju tekst; tamo je dovoljna godina tvog izdanja.

Prevod nije isto što i novo izdanje

Dva podatka koja se mešaju.

Novo izdanje je ista knjiga, kod istog izdavača ili drugog, sa izmenama koje je uneo autor.

Prevod je ista knjiga na drugom jeziku, a preveo ju je neko treći. U jedinici se navodi i prevodilac, jer je prevod njegov rad i jer se prevodi istog dela međusobno razlikuju.

Praktična posledica za rad na srpskom: ako si čitao prevod, citiraš prevod, sa njegovom godinom i njegovim stranama. Nije ni tačno ni pošteno navesti original koji nisi otvorio samo zato što izgleda ozbiljnije.

Ako iz prevoda navodiš doslovno, navod je onakav kakav je u prevodu. Sopstveno prevođenje rečenice sa originala, uz poziv na prevod koji si čitao, pravi navod koji se u tom izvoru ne nalazi.

Kad imaš drugo izdanje od onog na koje se svi pozivaju

Situacija je česta: u literaturi koju čitaš svi se pozivaju na izdanje koje ti nisi našao, a tebi je dostupno starije ili novije.

Postupak je jednostavan. Citiraj ono što imaš. Navedi svoju godinu i svoje izdanje, i proveri da li deo koji ti treba u tvom izdanju zaista stoji — kod dopunjenih izdanja se dešava da poglavlje na koje se drugi pozivaju u starijem izdanju uopšte ne postoji.

Ako do izvora nisi mogao da dođeš, a ideja ti je potrebna, to je posredno citiranje i piše se kao takvo, sa oba izvora. Kada je ono dopušteno i kako izgleda: sekundarno citiranje.

Šta sve menja izdanje

Vredi znati zbog čega se oko toga uopšte vodi računa. Između dva izdanja iste knjige najčešće se menja sledeće.

Poslednji red je razlog zbog kog se podaci ne prepisuju iz tuđeg spiska literature. Ako neko pre tebe navodi izdanje koje ti nisi video, prepisivanje njegove jedinice znači da tvrdiš da si držao knjigu koju nisi.

Isti autor, ista godina, dva izdanja

Dve jedinice istog autora sa istom godinom se u pozivu razlikuju slovom uz godinu, po redosledu kojim se pojavljuju u spisku. Isto rešenje važi i kad su u pitanju dva izdanja srodnih dela objavljena iste godine.

Ono što se ne radi: ne navode se dva izdanja iste knjige kao dva izvora u spisku literature, ako si koristio samo jedno. Spisak prikazuje ono što je stvarno korišćeno, a ne ono što postoji.

Koliko izvora uopšte ide u spisak i kako se spisak drži tačnim kroz pisanje: kako se čita i beleži literatura.

Zabeleži odmah, ne pred predaju

Ovo je jedini deo koji zaista štedi vreme. U trenutku kad knjigu prvi put otvoriš, upiši u svoj spisak sve što ti kasnije treba: autora, tačan naslov, koje je izdanje po redu, godinu, izdavača i mesto, i godinu prvog objavljivanja ako je delo starije.

Razlog je prozaičan. Pred predaju knjiga je vraćena u biblioteku, a impresum se ne pamti. Tada nastaju jedinice sastavljene po sećanju i po rezultatima pretrage, i baš u njima se najčešće nađe pogrešna godina.

Ako koristiš program za upravljanje literaturom, isto pravilo važi i tamo — podatke unosiš sa impresuma i proveriš ih, jer automatski preuzeti zapisi često nose godinu prvog izdanja ili pogrešan podatak o izdanju.

Najčešće greške

• Godina prvog izdanja u pozivu, a strane iz izdanja koje držiš
• Podatak o izdanju preuzet sa korica ili sa stranice prodavnice
• Prevod citiran kao original koji nisi otvorio
• Prevodilac izostavljen iz jedinice
• Dva izdanja iste knjige u spisku, iako je korišćeno jedno
• Dve godine navedene svuda, i tamo gde ne znače ništa
• Poziv na poglavlje kog u tvom izdanju nema
• Jedinica sastavljena po sećanju, pošto je knjiga vraćena

Provera pre predaje

1. Da li godina u svakom pozivu odgovara izdanju koje sam koristio?
2. Da li su brojevi strana iz tog istog izdanja?
3. Da li je uz svako izdanje koje nije prvo naveden podatak o izdanju?
4. Da li je kod prevoda naveden prevodilac?
5. Gde mi je zaista bila potrebna i godina prvog objavljivanja?
6. Da li je svaki podatak preuzet sa impresuma?
7. Da li u spisku ima jedinica koje nisam otvorio?