Transkripcija intervjua

Transkript je zapis razgovora, ništa više i ništa manje. Nije analiza, nije sažetak i nije tvoje tumačenje onoga što je sagovornik hteo da kaže. To je građa iz koje će analiza tek nastati, i njen kvalitet postavlja gornju granicu svemu što posle dolazi.

Studenti ovaj korak potcene jer izgleda mehanički. Nije mehanički: u njemu se donosi nekoliko odluka koje se kasnije ne mogu ispraviti, jer se snimak ne sluša ponovo za svaku rečenicu.

Pre nego što kreneš: saglasnost i snimak

Transkripcija počinje pre razgovora, u trenutku kad sagovornik pristane da bude snimljen. Saglasnost mora pokrivati i snimanje i to da će od snimka nastati pisani zapis koji se koristi u radu. Dobija se pre razgovora, u pisanom ili jasno zabeleženom obliku, i u njoj stoji kako se zapis koristi i koliko dugo se čuva.

Dve stvari koje štede sate posla, a rade se u minutu:

Proveri snimak pre razgovora, ne posle. Najskuplja greška u kvalitativnom radu je snimak na kom se ne razaznaje šta sagovornik govori.

Izgovori na početku snimka ko si, ko je sagovornik po šifri i koji je datum. Tako se snimci ne mešaju, a šifra postoji od prve sekunde.

Koliko doslovno se zapisuje

Postoje dva nivoa detalja i biraš ga unapred, pa ga držiš isto za sve razgovore.

Doslovan zapis. Sve što je izgovoreno, uključujući poštapalice, prekide, ponavljanja i nedovršene rečenice. Koristi se kada je predmet analize i način govora, a ne samo sadržaj — kad gledaš oklevanje, protivrečnost, emocionalni ton.

Uglađen zapis. Sve što je rečeno, ali bez poštapalica i očiglednih omaški, sa razrešenim nedovršenim rečenicama tamo gde je smisao jasan. Ovo je u diplomskim radovima uobičajen izbor, jer se analizira sadržaj.

Granica koja se ne prelazi ni u uglađenom zapisu: ne menjaš reči i ne prepričavaš. Uglađivanje uklanja „ovaj”, „znate”, i ponovljeno „to jest”; ne pretvara sagovornikovu rečenicu u tvoju.

U metodologiji se navede koji si nivo koristio i zašto. Jedna rečenica zatvara pitanje pre nego što ga neko postavi.

Kako izgleda sam zapis

Oblik nije stvar ukusa — od njega zavisi koliko ćeš lako da se snađeš u stotinu strana teksta.

• Oznaka govornika na početku svakog reda, dosledno kroz sve razgovore. Ispitivač i šifra sagovornika, na primer I: i S3:.
• Vreme na snimku na svakih nekoliko minuta ili uz svaku novu temu. Kad ti kasnije nešto ne bude jasno, vratiš se tačno na to mesto.
• Zaglavlje sa šifrom sagovornika, datumom, trajanjem i mestom razgovora.
• Numerisani redovi ili pasusi, da bi se citat mogao precizno locirati.
• Paragraf po smisaonoj celini, a ne jedan blok teksta od pet strana.

Uglaste zagrade se koriste za sve što nije izgovoreno: [smeh], [pauza], [nerazgovetno], [prekid, zvoni telefon]. Ako nešto nisi razumeo, to se označava — ne pogađa se i ne izostavlja se ćutke.

Šta se od nejezičkog beleži

Zavisi od toga šta analiziraš, ali tri stvari se beleže gotovo uvek, jer menjaju značenje izgovorenog.

Duže pauze pre odgovora na osetljivo pitanje.

Smeh, uzdah, promena tona tamo gde očigledno nose značenje.

Prekidi i ometanja koji su uticali na tok razgovora.

Ono što se ne radi je opisivanje sagovornikovog raspoloženja u samom transkriptu. [deluje nelagodno] je tvoje tumačenje i pripada beleškama, ne zapisu. Tumačenje je posao analize: tematska analiza kvalitativne građe.

Anonimizacija se radi odmah

Ovo je pravilo koje se najčešće ostavi za kasnije, a kasnije se zaboravi.

Imena ljudi, naziv organizacije, mesto, nazivi odeljenja i svaki podatak po kom se osoba prepoznaje zamenjuju se u transkriptu, u trenutku kucanja. Zamena se piše u uglastim zagradama tako da se vidi šta je izostavljeno: [naziv ustanove], [ime kolege], [grad].

Razlog zbog kog se to radi odmah je praktičan. Ako čekaš da napišeš rad, pa tek onda čistiš, imaš desetine strana kroz koje moraš ponovo, a jedno propušteno ime je dovoljno.

Prepoznavanje se dešava i bez imena, iz kombinacije podataka — jedina žena na rukovodećem mestu u maloj ustanovi je prepoznatljiva iako joj ime nigde ne stoji. Kako se to sprečava: anonimizacija podataka.

Kako transkript izgleda na strani

Primer nekoliko redova uglađenog zapisa, sa anonimizacijom i oznakom vremena:

S3, 12. mart, trajanje 47 minuta

[00:14] I: Kako biste opisali kako povratna informacija stiže do vas? S3: Uglavnom kroz godišnji razgovor. [pauza] Van toga, retko. Kad sam došla u [naziv odeljenja], prvih godinu dana nisam imala pojma da li radim dobro. I: Da li vam je to smetalo? S3: Jeste, mnogo. [smeh] Ali nisam pitala, jer mi je bilo [nerazgovetno].

Iz ovakvog zapisa možeš da izvučeš citat sa tačnom oznakom odakle je, da se vratiš na snimak i da vidiš šta je izostavljeno. Iz zapisa bez oznaka i vremena ne možeš nijedno od toga.

Koliko to traje

Transkripcija je najduži deo kvalitativnog rada i jedini koji se ne može ubrzati voljom. Sat snimka daje višestruko više sati kucanja, a koliko tačno zavisi od kvaliteta snimka, brzine govora i toga koliko doslovno zapisuješ.

Šta zaista pomaže:

1. Planiraj vreme unapred. Pet razgovora od po sat vremena je ozbiljan posao i ne staje u jedno veče.
2. Transkribuj posle svakog razgovora, ne sve na kraju. Sveže pamtiš kontekst i lakše razaznaješ nejasna mesta.
3. Ako koristiš alat za automatsko prepoznavanje govora, njegov izlaz je nacrt, a ne transkript. Mora se proći uz snimak i ispraviti, jer takvi alati greše upravo na stručnim terminima i imenima koja su ti najvažnija. Ako ga koristiš, to se navodi u metodologiji, zajedno sa nazivom alata i sa napomenom da je izlaz proveren uz snimak.
4. Ne transkribuj ono što očigledno ne pripada razgovoru — pozdravljanje, prekid zbog telefona, razgovor o parkingu. To se označi u zagradi i preskoči.

Šta ide u prilog rada

Odgovor zavisi od uputstva fakulteta i od dogovora sa mentorom, pa to proveri pre nego što bilo šta odštampaš.

U praksi se sreću tri rešenja: ceo transkript svih razgovora, jedan transkript kao primer, ili nijedan uz obrazloženje da se građa čuva kod autora. Poslednje je često kod osetljivih tema.

Šta god da ide, u prilogu stoji anonimizovana verzija. Snimci ne idu u prilog nikad. Šta prilog uopšte sme da sadrži i kako se numeriše: prilozi u diplomskom radu.

Snimci se čuvaju onoliko dugo koliko je rečeno u saglasnosti, i tamo gde je rečeno da će biti čuvani.

Najčešće greške

• Prepričavanje umesto zapisa, pa citati u radu nisu sagovornikove reči
• Različit nivo detalja od razgovora do razgovora
• Imena i nazivi ostavljeni u transkriptu „za kasnije”
• Bez oznaka govornika, pa se ne zna ko šta govori
• Bez vremena sa snimka, pa se nejasno mesto ne može proveriti
• Tumačenje upisano u zapis umesto u beleške
• Nerazgovetna mesta popunjena pogađanjem
• Izlaz automatskog alata prepisan bez slušanja snimka

Provera pre nego što kreneš da analiziraš

1. Da li su svi razgovori transkribovani na isti način?
2. Ima li svaki transkript zaglavlje sa šifrom, datumom i trajanjem?
3. Da li su oznake govornika dosledne kroz sve fajlove?
4. Da li je anonimizacija urađena u svakom transkriptu?
5. Da li su nerazgovetna mesta označena, a ne popunjena?
6. Mogu li iz transkripta da nađem tačno mesto na snimku?
7. Šta sam se dogovorio sa mentorom o tome šta ide u prilog?

Kako se ceo postupak razgovora planira pre nego što se stigne do snimka: kako se sprovodi intervju za diplomski rad.