Anonimizacija podataka u radu

Anonimizacija ne počinje brisanjem imena. Ime je najlakši deo i skoro ga niko i ne traži u studentskom upitniku. Ispitanik se u diplomskim radovima prepozna na drugi način — iz kombinacije podataka koji pojedinačno ne znače ništa.

Jedna rečenica pokazuje ceo problem. „Ispitanik broj 7: žena, 54 godine, rukovodilac u pravnoj službi, zaposlena preko dvadeset godina.” U kolektivu od osamdeset ljudi to nije anoniman podatak nego opis jedne konkretne osobe, i svako ko tamo radi zna koje.

Zato se anonimizacija radi kao postupak, a ne kao poslednji korak pred predaju. Deo odluka se donosi dok se piše upitnik, deo u obradi, a deo pri pisanju rezultata.

Tri pojma koja se mešaju

Anonimno — ni ti ne znaš ko je odgovorio. Nema imena, nema šifre koja vodi do osobe, nema načina da se odgovor vrati pojedincu.

Pseudonimizovano — imena su zamenjena šiframa, ali negde postoji spisak koji šifru povezuje sa osobom. Dok taj spisak postoji, podatak nije anoniman.

Poverljivo — ti znaš ko je odgovorio, ali to nigde ne objavljuješ. Intervju je uvek ovakav; anoniman ne može biti.

Razlika nije akademska: u radu se piše ono što je stvarno urađeno. Tvrdnja „istraživanje je bilo anonimno” uz upitnik koji traži odeljenje, pol i godine u maloj školi nije tačna. Šira slika obaveza prema ispitanicima: etička pitanja u studentskom istraživanju.

Kako se prepoznavanje dešava bez ijednog imena

Svaki dodatni podatak koji tražiš deli uzorak na manje delove. Kad se preseku dva ili tri podatka, deo ume da ostane sa jednim čovekom u sebi.

Brojevi su ilustracija, ali obrazac je tačan i ponavlja se u svakom radu sa malim kolektivom. Tri bezazlena pitanja daju jednu osobu.

Ista logika radi i preko retkih vrednosti. Jedini muškarac u odeljenju, jedini zaposleni sa doktoratom, jedini ispitanik stariji od šezdeset — svaka od tih kategorija je ime napisano drugim rečima.

Prvo pravilo: ne traži ono što ti ne treba

Najbolja zaštita je podatak koji nikad nije prikupljen. Pre nego što pitanje uđe u upitnik, pitaj se uz koju hipotezu ono stoji. Ako ne stoji ni uz jednu, izbaci ga — ne štiti samo ispitanika nego i smanjuje odustajanje.

To se najpre odnosi na demografski blok, koji se po navici prepisuje iz tuđih radova u punom obimu. Koja demografska pitanja zaista zaslužuju mesto i kako se prave kategorije: demografska pitanja.

Drugo pravilo: kategorije se prave šire

Ako podatak stvarno treba, traži se u obliku koji ne izdvaja pojedinca.

• Umesto tačne godine rođenja — raspon od deset godina.
• Umesto naziva radnog mesta — širi sektor.
• Umesto tačnog staža — tri kategorije.
• Umesto imena odeljenja — razred.

Ako se i posle toga pojavi kategorija sa jednim ili dvoje ljudi, spaja se sa susednom u obradi. Spajanje se opiše jednom rečenicom u metodologiji i time postaje deo postupka, a ne prikrivanje.

Šifra koja povezuje, i gde stoji

Kad nacrt traži da se dva merenja povežu po ispitaniku, potpuna anonimnost nije moguća — potrebna je šifra. Radi se ovako:

1. Ispitanik sam pravi šifru po pravilu koje mu daš, tako da je može ponoviti, a da je ti ne možeš povezati sa njim.
2. Ako to ne ide, spisak šifara se drži odvojeno od tabele sa odgovorima i briše se čim povezivanje više nije potrebno.
3. U radu se nigde ne pojavljuje ni šifra ni pravilo po kom je nastala.

Tabela sa odgovorima se ionako pravi bez ijednog identifikujućeg polja — jedan red po ispitaniku, prva kolona redni broj: kako se ankete kodiraju u tabelu.

Citati iz intervjua

Kvalitativni deo je mesto gde anonimizacija najčešće pukne, jer citat nosi detalje. „Kad sam se vratila sa porodiljskog u avgustu, zatekla sam da je moj tim raspoređen na dva projekta” identifikuje osobu i bez oznake ko ju je izgovorio.

Postupak je isti u svakom radu:

• Sagovornike označi neutralno — S1, S2, ili opisno po obeležju koje je bitno za temu.
• Iz citata ukloni imena ljudi, naziv ustanove, mesto, datum i događaj po kom se osoba prepoznaje.
• Izmene označi uglastim zagradama, na primer [ustanova] ili [mesec], da se vidi da je nešto uklonjeno.
• Ne menjaj smisao izjave da bi je sakrio; ako se drugačije ne može zaštititi, citat izostavi.

Te odluke se donose već pri prepisivanju razgovora, ne na kraju: transkript koji od početka nema imena je transkript koji kasnije ne moraš da čistiš pod pritiskom roka.

Ustanova, mesto i prilozi

Imenovanje ustanove je zasebna odluka i traži saglasnost te ustanove. Ako imenovanje nije nužno za razumevanje nalaza, ne imenuje se: „jedna srednja stručna škola u većem gradu u Srbiji” nosi isto koliko i puno ime, a štiti i ispitanike i ustanovu.

Uz ljude se štite i podaci same ustanove — iznosi, interna dokumenta i sve što je dato pod uslovom da ne izađe: rad sa poverljivim podacima.

Prilozi su poslednje mesto na kom se podaci provuku. U prilog ide prazan instrument, onaj koji si slao ispitanicima — nikad popunjeni upitnici, transkripti sa imenima, tabela sirovih odgovora sa identifikujućim kolonama ni skenirane saglasnosti sa potpisima. Šta u prilog ide, a šta ostaje kod tebe: prilozi u diplomskom radu.

Kako se to opisuje u radu

Dovoljno je nekoliko rečenica u metodologiji, ali one moraju da odgovore na tri pitanja: koji identifikujući podaci nisu ni prikupljani, kako su odgovori čuvani i šta je urađeno da se ispitanik ne prepozna u prikazu rezultata.

Slabo: Anketa je bila anonimna.

Jako: Upitnik nije sadržao ime, kontakt ni naziv radnog mesta. Prikupljani su pol, starosni raspon i sektor, jer se na njima zasnivaju hipoteze o razlikama među grupama. Dve kategorije sektora sa manje od pet ispitanika spojene su u obradi u kategoriju „ostale službe”. Odgovori su čuvani u datoteci bez identifikujućih polja, a rezultati se prikazuju isključivo zbirno.

Poslednja rečenica je važnija nego što izgleda: obaveza se ne završava prikupljanjem nego prikazom. Tabela sa ćelijom u kojoj stoji jedan ispitanik poništava sve što je urađeno ranije.

Najčešće greške

• Tvrdnja o anonimnosti uz upitnik koji traži kombinaciju podataka
• Demografski blok prepisan iz tuđeg rada, bez veze sa hipotezama
• Tačna godina, tačan staž i tačno radno mesto umesto raspona
• Kategorija sa jednim ispitanikom prikazana u tabeli rezultata
• Citat sa detaljem po kom se osoba prepoznaje
• Spisak šifara čuvan u istom fajlu sa odgovorima
• Popunjeni upitnici ili transkripti stavljeni u priloge
• Ustanova imenovana bez potrebe i bez njene saglasnosti

Provera pre predaje rada

1. Da li svako pitanje u upitniku stoji uz neku hipotezu?
2. Postoji li u mojim tabelama ijedna ćelija sa jednim ili dvoje ljudi?
3. Može li se neko prepoznati ukrštanjem dva prikaza iz mog rada?
4. Jesu li citati očišćeni od imena, mesta i prepoznatljivih događaja?
5. Gde se nalazi spisak koji šifru povezuje sa osobom i treba li mi još?
6. Šta tačno stoji u prilozima i ima li u tome ijedan lični podatak?
7. Da li rečenica o anonimnosti u metodologiji opisuje ono što sam stvarno uradio?