Predmet i cilj istraživanja

Predmet je ono što istražuješ — pojava, njena svojstva i granice u kojima je posmatraš. Cilj je ono što nameravaš da postigneš istraživanjem te pojave. Predmet odgovara na pitanje šta, cilj na pitanje radi čega.

Razlika deluje sitno dok se ne pokuša napisati. Onda se vidi da studenti najčešće napišu isto dvaput: predmet kao „ispitivanje uticaja X na Y”, pa cilj kao „ispitati uticaj X na Y”. Kad se dve stavke razlikuju samo po glagolskom obliku, jedna od njih ne radi svoj posao. Kako se iz cilja izvode zadaci i kako se oni formulišu da budu proverljivi, razloženo je u tekstu o ciljevima i zadacima rada.

Provera koja to otkriva odmah: predmet se piše bez glagola u infinitivu, kao opis pojave, a cilj se piše isključivo glagolom u infinitivu — utvrditi, ispitati, uporediti, opisati. Ako ti se predmet ne da napisati bez „ispitati”, zapravo si napisao drugi cilj.

Odakle predmet i cilj dolaze

Oba izlaze iz istraživačkog problema. Problem kaže šta se ne zna; predmet iz njega izdvaja pojavu i njene granice; cilj kaže šta ćeš s tom pojavom uraditi.

Problem: Odnos nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom ispitivan je uglavnom u velikim preduzećima, pa nije poznato kako izgleda u malim, gde je sistem nagrađivanja neformalan.

Predmet: Nematerijalni podsticaji i zadovoljstvo poslom zaposlenih u malim preduzećima uslužnog sektora, posmatrani kroz učestalost podsticaja i samoprocenu zadovoljstva.

Cilj: Utvrditi kakav je odnos između učestalosti nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom kod zaposlenih u malim preduzećima uslužnog sektora.

Ako ti ovaj lanac ne ide glatko, problem verovatno nije dovoljno sužen — kako se on postavlja: istraživački problem.

Predmet istraživanja

Predmet ima tri obavezna dela. Kad neki nedostaje, komisija na odbrani to primeti kao „niste ograničili istraživanje”.

Pojava — šta se posmatra. Imenički, konkretno, sa najviše dva glavna pojma. Tri i više pojmova u predmetu skoro uvek znače da rad pokušava previše.

Nosilac pojave — kod koga se posmatra. Populacija, sektor, tip organizacije, uzrasna grupa.

Granice — prostorne, vremenske i sadržinske. Gde, u kom periodu, i koji aspekt pojave, a koji ne.

Slabo: Predmet istraživanja je organizaciona kultura i njen uticaj na poslovanje.

Nema nosioca, nema granica, „poslovanje” je sve i ništa.

Jako: Predmet istraživanja su dimenzije organizacione kulture i njihova povezanost sa namerom zaposlenih da ostanu u organizaciji, posmatrane na zaposlenima u tri privatne zdravstvene ustanove u Beogradu tokom 2026. godine.

Granice nisu priznanje slabosti. One su ono što rad čini izvodljivim i što ti na odbrani daje pravo da kažeš „to je izvan predmeta ovog rada” umesto da improvizuješ odgovor.

Teorijski i empirijski deo predmeta

Na mnogim katedrama se traži da se predmet razloži na dva dela. Teorijski obuhvata pojmove koje rad razrađuje iz literature — definicije, pristupe, dosadašnje nalaze. Empirijski obuhvata ono što se meri na uzorku.

Ta podela nije formalnost. Ona unapred pokazuje da li ti je teorijsko poglavlje povezano sa istraživanjem ili je pisano nezavisno od njega. Ako u empirijskom delu predmeta stoji pojam koji se u teorijskom delu nigde ne obrađuje, rad ima šav koji se vidi.

Cilj istraživanja

Cilj se piše infinitivom i sadrži ishod, ne postupak. Razlika je bitna: „sprovesti anketu” je aktivnost, a ne cilj; „utvrditi kako ispitanici ocenjuju X” je cilj.

Skala glagola koji se koriste ide od plićeg ka dubljem, i nije svejedno koji biraš — svaki obavezuje na drugačiju obradu podataka.

Poslednji red je najopasniji. „Predložiti mere za unapređenje” je legitiman cilj samo ako u zaključku zaista stoje mere koje izlaze iz tvojih podataka, a ne iz opšteg znanja o oblasti. Preporuke koje bi se mogle napisati i bez sprovedenog istraživanja obaraju ceo cilj.

Opšti i posebni ciljevi

Uobičajena struktura je jedan opšti cilj i dva do četiri posebna.

Opšti cilj pokriva ceo rad — obično se skoro poklapa sa naslovom. Posebni ciljevi ga razlažu na korake koji se pojedinačno proveravaju, i po pravilu svaki od njih odgovara jednom delu istraživanja i jednom delu poglavlja sa rezultatima.

Opšti cilj: Utvrditi odnos između učestalosti nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom kod zaposlenih u malim preduzećima uslužnog sektora.

Posebni cilj 1: Opisati koji se nematerijalni podsticaji najčešće javljaju u posmatranim preduzećima i koliko su učestali.

Posebni cilj 2: Utvrditi kako ispitanici procenjuju sopstveno zadovoljstvo pojedinim aspektima posla.

Posebni cilj 3: Ispitati da li se odnos podsticaja i zadovoljstva razlikuje kod zaposlenih sa kraćim i dužim radnim stažom.

Tri pravila koja se ovde najčešće prekrše:

• Posebni ciljevi moraju da se saberu u opšti. Ako neki posebni cilj govori o pojavi koju opšti ne pominje, struktura je pukla.
• Broj posebnih ciljeva mora da odgovara obimu istraživanja. Svaki cilj traži svoje podatke i svoj deo rezultata. Šest ciljeva na diplomskom radu skoro uvek znači da tri nisu ispunjena.
• Cilj nije hipoteza. Cilj kaže šta ćeš uraditi, hipoteza šta očekuješ da ćeš naći. Ako u cilju stoji smer — „utvrditi da podsticaji povećavaju zadovoljstvo” — napisao si hipotezu i unapred presudio ishod. O toj razlici: hipoteze u diplomskom radu.

Slabo naspram jako: formulacija cilja

Cilj koji je zapravo aktivnost

Slabo: Cilj rada je da se sprovede anketa među zaposlenima i obrade dobijeni podaci.

Ovo je opis posla, ne ishoda. Anketa i obrada idu u metodologiju.

Jako: Cilj rada je utvrditi da li se zaposleni sa različitim dužinama radnog staža razlikuju po prosečnoj oceni zadovoljstva uslovima rada.

Cilj sa presudom unutra

Slabo: Cilj je dokazati da fleksibilno radno vreme povećava produktivnost zaposlenih.

Istraživanje ne dokazuje, nego proverava. Ovako postavljen cilj ne može biti ispunjen ako podaci pokažu suprotno — a to je legitiman ishod.

Jako: Cilj je ispitati da li zaposleni koji rade po fleksibilnom rasporedu drugačije procenjuju sopstvenu radnu efikasnost od zaposlenih sa fiksnim radnim vremenom.

Cilj širi od rada

Slabo: Cilj je sagledati uticaj digitalizacije na celokupno poslovanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Nijedan diplomski uzorak ovo ne pokriva. Cilj koji ne možeš ispuniti ostaje u zaključku kao otvorena obaveza.

Jako: Cilj je utvrditi da li preduzeća koja su uvela elektronski sistem naručivanja beleže drugačiji rast prihoda u dve naredne poslovne godine od preduzeća koja ga nisu uvela, na uzorku od trideset preduzeća uslužnog sektora.

Cilj koji ponavlja predmet

Slabo: Predmet istraživanja je zadovoljstvo poslom zaposlenih u maloprodaji. Cilj istraživanja je istraživanje zadovoljstva poslom zaposlenih u maloprodaji.

Druga rečenica ne dodaje ništa.

Jako: Predmet istraživanja je zadovoljstvo poslom zaposlenih u maloprodaji, posmatrano kroz četiri dimenzije: sadržaj posla, odnos sa rukovodiocem, uslove rada i mogućnost napredovanja. Cilj je utvrditi koja od te četiri dimenzije najviše doprinosi ukupnoj oceni zadovoljstva.

Provera ciljeva u zaključku

Ovo je deo koji odvaja rad koji drži od rada koji se raspada na poslednjih pet strana. Svaki cilj mora imati svoj odgovor u zaključku, i to izričit.

Postupak je mehanički: napravi listu ciljeva, pa uz svaki napiši rečenicu koja počinje sa „Prvi posebni cilj bio je… Nalazi pokazuju da…”. Ako za neki cilj ne možeš da dovršiš drugu rečenicu iz sopstvenih rezultata, taj cilj nije ispunjen — i bolje ga je prepraviti ili ukloniti pre odbrane nego čekati da to uradi komisija.

Slabo: Istraživanjem su ostvareni postavljeni ciljevi i potvrđena je opravdanost teme.

Prazna rečenica. Ne kaže ništa o tome šta je nađeno.

Jako: Prvi posebni cilj bio je opisati učestalost nematerijalnih podsticaja. Podaci pokazuju da su najčešći javno priznanje za obavljen posao i fleksibilnost oko rasporeda, dok su mogućnosti za obuku zabeležene retko. Treći posebni cilj — poređenje po dužini staža — ostvaren je delimično, jer je grupa sa preko deset godina staža bila brojčano premala za pouzdano poređenje, što je navedeno među ograničenjima.

Drugi primer priznaje delimično ispunjenje. To nije slabost rada nego pokazatelj da autor zna šta su njegovi podaci dali — kako se zaključak uopšte slaže: zaključak diplomskog rada.

Gde se predmet i cilj pišu

Formulacija mora biti identična na sva tri mesta. Neusklađene verzije — jedan cilj u uvodu, malo drugačiji u metodologiji — komisija čita kao znak da je rad sastavljan u delovima i da se na kraju niko nije vratio na početak.

Kako uvod uvodi predmet i cilj a da ne zvuči kao popis: uvod za diplomski rad.

Pravila o broju, obliku i redosledu ciljeva razlikuju se od fakulteta do fakulteta — neke katedre traže i „zadatke istraživanja” kao zaseban odeljak, druge ih spajaju sa posebnim ciljevima. Proveri uputstvo fakulteta i smernice mentora pre nego što oblik zaključaš.

Najčešće greške

• Predmet i cilj napisani kao ista rečenica u dva glagolska oblika
• Cilj sa unapred određenim smerom — dokazati, potvrditi da
• Cilj koji opisuje postupak umesto ishoda
• Posebni ciljevi koji ne pripadaju opštem
• Više ciljeva nego što istraživanje može da pokrije
• Predmet bez vremenskih i prostornih granica
• Ciljevi koji se ne pominju u zaključku
• Različite formulacije istog cilja u uvodu i metodologiji