Kako se citiraju tabele i slike preuzete iz drugog rada

Preuzeta tabela ili slika je jedini element diplomskog rada koji nosi dva podatka o poreklu. Prvi je uobičajen navod, kao i svuda drugde. Drugi je napomena ispod samog prikaza, i nju studenti najčešće izostave — jer misle da je rečenica u tekstu dovoljna.

Nije, i razlog je praktičan. Tabela i slika se iz rada vade: kopiraju se u prezentaciju, prenose u drugi tekst, gledaju se odvojeno od strane na kojoj stoje. Napomena ispod prikaza putuje sa njim, rečenica iz teksta ne putuje. Zato pravilo glasi: svaki prikaz koji nije tvoj mora sam po sebi da kaže odakle je.

Struktura je uvek ista, i ima tri sloja:

1. Iznad prikaza — broj i naslov, isto kao kod tvojih sopstvenih tabela.
2. Ispod prikaza — napomena koja kaže da je prikaz preuzet ili prilagođen, sa izvorom.
3. U spisku literature — puna jedinica tog izvora, kao i za svaki drugi navod.

Ako nedostaje bilo koji od tri sloja, prikaz je nepotpuno citiran. Ako nedostaju sva tri, to više nije nepažnja u citiranju.

Kako se prikazi numerišu, naslovljavaju i kako se na njih upućuje u tekstu — što važi i za tvoje i za preuzete: tabele i grafikoni u rezultatima.

Napomena ispod prikaza

Napomena počinje rečju koja je označava, pa sledi rečenica o poreklu. Oblik koji se u domaćoj praksi najčešće sreće izgleda ovako:

Napomena. Preuzeto iz: Petrović (2019), str. 47.

ili, u punijem obliku koji neka uputstva traže:

Izvor: Petrović, M. (2019). Naslov knjige. Izdavač, str. 47.

Dve varijante se razlikuju po tome koliko podataka ide ispod prikaza. Kraća se oslanja na spisak literature; duža ponavlja jedinicu. Obe se sreću u uputstvima fakulteta — izaberi po svom uputstvu i drži isto rešenje ispod svih prikaza u radu.

Šta god izabrao, stranica se navodi. Preuzeta tabela je isto što i doslovan navod: prenosiš tuđi sadržaj neizmenjen, pa čitalac mora da zna gde tačno da ga nađe.

Napomena se piše manjim slovima od osnovnog teksta i poravnava se sa levom ivicom prikaza. Prored i veličina moraju biti isti ispod svih prikaza.

Preuzeto, prilagođeno, izračunato

Ovo je razlika koja odlučuje da li je citiranje tačno. Tri različite radnje traže tri različite formulacije.

Najčešća greška je pisanje „preuzeto” kad je prikaz u stvari prilagođen. To izgleda kao skromnost, a zapravo je netačno: čitalac koji ode na navedenu stranu neće naći tabelu koju vidi kod tebe, i pomisliće da si je pogrešno preneo.

Obrnuta greška je jednako česta: student uzme tuđe podatke, izračuna iz njih udele, napravi svoj grafikon i potpiše ga kao sopstveni prikaz, bez ikakve napomene. Grafikon jeste tvoj, ali podaci nisu, i to mora da piše.

Kad su podaci iz zvanične statistike ili institucionalnog izveštaja, napomena nosi instituciju i godinu, uz oznaku tabele u izvoru: citiranje izveštaja, zakona i statistika.

Kada je potrebna dozvola

Navođenje izvora i dozvola za korišćenje su dve različite stvare. Uredno citiranje ne zamenjuje dozvolu tamo gde je dozvola potrebna.

Za diplomski rad u praksi važi otprilike sledeće, uz obavezno proveravanje kod mentora i biblioteke fakulteta:

• Manji prikaz preuzet radi prikaza i kritike, uz uredan navod, uglavnom ne pravi problem u radu koji ostaje u okviru studija.
• Rad koji se objavljuje u javno dostupnom repozitorijumu je drugačija situacija od rada koji se samo brani pred komisijom. Ako tvoj fakultet objavljuje radove javno, pitaj kako se postupa sa preuzetim prikazima.
• Sadržaj koji nosi izričitu licencu — a mnogi izveštaji i naučni radovi je imaju — ima i uslove korišćenja napisane u samom dokumentu. Pročitaj ih; često dozvoljavaju preuzimanje uz navođenje izvora.
• Fotografije i ilustracije su stroži slučaj od tabela, jer su češće predmet zaštite kao samostalno delo.
• Podaci sami po sebi — brojevi, vrednosti, udeli — po pravilu se mogu ponovo prikazati u sopstvenoj tabeli uz navođenje izvora. Zaštićen je oblik, ne činjenica.

Ako je dozvola tražena i dobijena, to se navodi u napomeni ispod prikaza, kratkom rečenicom da je prikaz korišćen uz saglasnost nosioca prava.

Najjednostavnije rešenje kad nisi siguran: napravi svoj prikaz iz tuđih podataka. Uzmi vrednosti, navedi izvor podataka, i nacrtaj sopstvenu tabelu ili grafikon. Time dobijaš prikaz koji odgovara tvom radu po izgledu i obimu, a pitanje dozvole se u velikoj meri povlači.

Slike, šeme i fotografije

Kod slika se javljaju dva dodatna slučaja.

Šema ili model iz literature. Ako preuzimaš dijagram nekog modela, obavezno je i da u tekstu kažeš šta model prikazuje i čemu služi u tvom radu. Šema ubačena bez objašnjenja je ukras. Uz to — ako si šemu prekucao svojim alatom, i dalje je „prilagođeno prema”, jer je autorstvo strukture tuđe.

Ekran iz programa ili sa sajta. Snimak ekrana nosi napomenu sa nazivom programa ili sajta i datumom kada je snimljen, jer se sadržaj menja. Ako se na snimku vide lični podaci — imena, adrese, nalozi — moraju se ukloniti pre nego što slika uđe u rad.

Fotografija koju si sam napravio ne traži izvor, ali ako se na njoj vide ljudi, traži njihovu saglasnost. To je pitanje etike istraživanja, ne citiranja, ali se rešava u istom trenutku.

Podaci iz tuđe tabele u tvojoj tabeli

Čest i koristan postupak: pravljenje pregledne tabele koja sabira nalaze više radova. Takva tabela je tvoj prikaz, ali svaki red u njoj ima svoj izvor.

Rešava se kolonom „izvor” u samoj tabeli, u kojoj stoji navod kao u tekstu, a napomena ispod tabele kaže da je tabela sastavljena od strane autora prema navedenim izvorima.

Napomena. Tabelu sastavio autor na osnovu izvora navedenih u poslednjoj koloni.

Ovo je jedan od najboljih načina da pregled literature dobije preglednost, jer čitalac na jednom mestu vidi ko je šta našao. Kako se takav pregled uklapa u poglavlje: kako se piše pregled literature.

Gde prikaz stoji i šta ide u prilog

Preuzeti prikaz ide na mesto gde se o njemu govori, kao i svaki drugi. Ako je prevelik za stranu ili je sporedan za argument, ide u prilog, a u tekstu ostaje upućivanje na broj priloga.

U prilog po pravilu ide: ceo preuzet upitnik ili instrument, opsežne tabele sa sirovim vrednostima, i prikazi koji služe kao dokumentacija. U telu rada ostaje ono što neposredno nosi tvoj argument.

Prikazi u prilogu imaju isti režim citiranja — broj, naslov i napomenu o izvoru. Prilog nije mesto na kom pravila prestaju da važe.

Redosled radnji kad preuzimaš prikaz

Kad se radi istim redom, nijedan podatak se ne izgubi.

1. Zapiši izvor pre nego što kopiraš prikaz. Autor, godina, stranica ili broj tabele u originalu. Ovo je korak koji se preskače, a posle se traži sat vremena.
2. Odluči šta radiš sa prikazom — preuzimaš, prilagođavaš ili računaš iz njega. Od te odluke zavisi formulacija napomene.
3. Proveri da li ti prikaz uopšte treba. Ako nosi podatak koji u tekstu već stoji rečenicom, ne treba.
4. Razmisli da li ga možeš sam napraviti iz istih podataka. Time se gubi pitanje dozvole, a dobija prikaz koji odgovara ostatku rada po izgledu.
5. Unesi izvor u spisak literature odmah, dok ga imaš pred sobom.
6. Napiši napomenu ispod prikaza istog trenutka, ne na kraju pisanja.

Šesti korak je onaj koji najviše štedi. Napomene dopisane u poslednjoj nedelji su najčešći razlog što se u istom radu nađu tri različita oblika izvora ispod tabela.

Provera pred predaju

Radi se u jednom prolazu kroz rad, gledajući samo prikaze.

1. Ima li svaki prikaz broj i naslov iznad, i napomenu ispod kad nije tvoj?
2. Piše li u napomeni „preuzeto” ili „prilagođeno” — i da li je ta reč tačna?
3. Ima li svaki preuzet prikaz stranicu ili oznaku tabele iz izvora?
4. Je li svaki izvor iz napomena i u spisku literature?
5. Da li je oblik napomene isti ispod svih prikaza, uključujući i one u prilogu?
6. Postoji li prikaz koji se u tekstu nigde ne pominje?
7. Ima li na snimcima ekrana ili fotografijama podataka koji ne bi smeli da se vide?
8. Postoji li prikaz koji si mogao sam da napraviš iz podataka, umesto da ga preuzimaš?

Kad tabela ostane u radu bez pasusa koji kaže šta se u njoj vidi, problem više nije citiranje nego pisanje poglavlja: kako se opisuju rezultati. A oblik jedinice u spisku, u koji ovi izvori na kraju ulaze: APA spisak literature.