Numeracija strana u diplomskom radu

Problem sa numeracijom strana nastaje iz jedne jedine stvari: rad je jedan dokument, a numeracija u njemu nije svuda ista. Naslovna strana nema broj, sadržaj obično takođe, a numeracija koja se vidi kreće tek od uvoda — i kreće od jedinice, ne od šestice.

Word to ume, ali ne sam od sebe. Dok god je ceo rad jedna sekcija, svaka promena u zaglavlju ili podnožju važi za sve strane odjednom. Zato se numeracija ne rešava brisanjem broja sa prve strane, nego deljenjem dokumenta na sekcije.

Postavlja se jednom, traje deset minuta i posle toga radi samo. Alternativa — dva odvojena fajla koja se spajaju u štampi — deluje brže, a donosi pogrešan sadržaj, pomerene brojeve i nervozu u kopirnici.

Prvo pogledaj uputstvo fakulteta

Praksa se razlikuje, i to ne malo. Negde prednji deo nema nikakav broj, negde nosi male rimske brojeve, negde se broji ali se broj ne prikazuje na prvim stranama. Isto važi za položaj broja na strani i za to da li se prilozi numerišu u nastavku ili posebno.

Merodavno je uputstvo tvog fakulteta, a ako uputstvo o tome ćuti, pitanje ide mentoru ili studentskoj službi. Ovaj tekst opisuje kako se bilo koja od tih varijanti tehnički izvodi, ne koja je propisana.

Prelom sekcije, i zašto baš on

Obični prelom strane samo gura tekst na sledeću stranu. Prelom sekcije pravi novi deo dokumenta koji može da ima svoje zaglavlje, svoje podnožje i svoju numeraciju.

Za diplomski rad je najčešće dovoljna podela na dve sekcije:

Ako uputstvo traži da prilozi imaju svoju numeraciju, dodaje se i treća sekcija, po istom postupku. Više od tri sekcije se retko traži, a svaka dodatna je jedno mesto više na kom nešto može da se raspadne — pa se ne dodaju „za svaki slučaj”.

Kako se sadržaj rada deli na te delove i šta gde stoji: struktura diplomskog rada.

Postupak, korak po korak

1. Postavi kursor na sam početak uvoda — ispred prvog slova, ne na kraj prethodne strane.
2. U meniju za izgled strane izaberi prelom sekcije tipa „sledeća strana”. Uvod time postaje početak nove sekcije.
3. Dvoklikom otvori podnožje na prvoj strani uvoda. Pogledaj oznaku na ivici: treba da piše da je to podnožje druge sekcije i da je povezano sa prethodnim.
4. Isključi dugme „poveži sa prethodnim” („Link to Previous”). Ovo je korak koji se najčešće preskoči, i bez njega sve ostalo ne radi — izmena u drugoj sekciji i dalje menja prvu.
5. Ubaci broj strane u podnožje druge sekcije.
6. U podešavanju oblika broja izaberi da numeracija počinje od 1, umesto da se nastavlja na prethodnu sekciju.
7. Vrati se u prvu sekciju i obriši broj iz njenog podnožja, ili mu postavi rimski oblik, zavisno od toga šta uputstvo traži.

Ako posle četvrtog koraka brisanje broja u prvoj sekciji i dalje briše brojeve u celom radu, veza nije prekinuta. Vrati se na korak četiri: zaglavlje i podnožje imaju odvojena dugmeta za vezu, pa proveri baš ono za podnožje.

Kada se numeracija „ne lepi”

Tri situacije se ponavljaju kod skoro svakog rada.

Prva strana sekcije se ponaša drugačije. Ako je uključena opcija za drugačiju prvu stranu, broj na prvoj strani uvoda neće se pojaviti iako je numeracija ispravna. Isključi je za tu sekciju ili je iskoristi namerno.

Rad će se štampati dvostrano. Tada postoji i opcija za različite parne i neparne strane, koja pravi dva odvojena podnožja. Broj mora da se ubaci u oba, inače će se pojaviti na svakoj drugoj strani.

Prelom je ubačen na pogrešno mesto. Prelomi sekcije su nevidljivi dok ne uključiš prikaz oznaka za formatiranje. Uključi ga pre nego što bilo šta menjaš — polovina problema sa numeracijom su dva preloma jedan do drugog ili prelom ostavljen na kraju prethodne strane.

Ako se rad piše po delovima pa spaja pred predaju, numeracija se uspostavlja tek kad je ceo tekst u jednom dokumentu: rad sa dokumentom od sto strana.

Brojevi strana i sadržaj

Sadržaj se ne kuca i brojevi se u njega ne upisuju rukom. Ako su naslovi napravljeni kao stilovi, sadržaj se generiše sam i osvežava jednim klikom, a brojevi se povlače iz stvarne numeracije. Kako se stilovi naslova postavljaju i kako se poglavlja numerišu: numeracija poglavlja i potpoglavlja.

Jedna posledica koja iznenadi: pošto numeracija u telu kreće od jedinice, broj u sadržaju ne odgovara redoslednom broju lista u svesci. To je u redu i tako treba da bude — sadržaj upućuje na broj koji stoji odštampan na strani.

Posle svake veće izmene u tekstu sadržaj se osvežava, i to obavezno pre štampe. Brojevi se pomere i od jedne dodate rečenice, a sadržaj koji nije osvežen upućuje na strane na kojima više ništa nije. To je greška koju komisija vidi u prvom minutu listanja, jer je proverava slučajno, otvaranjem jednog poglavlja.

Prilozi i poslednje strane

Prilozi se obično numerišu u nastavku tela rada, ali se javljaju i druge varijante. Ako prilozi imaju sopstvenu oznaku, to se rešava trećom sekcijom i istim postupkom — prelom, prekid veze, izbor oblika broja.

Ako je neki prilog položen vodoravno, broj strane će se okrenuti zajedno sa njim. Rešenje je posebna sekcija za tu stranu; u suprotnom se broj nađe sa strane, okrenut za devedeset stepeni, što se primeti u štampi. Šta uopšte ide u priloge: prilozi u diplomskom radu.

Šta se proverava pre štampe

Numeracija je greška koja se najskuplje plaća, jer se vidi tek na papiru i tada je ceo primerak za bacanje.

1. Otvori rad kao PDF, ne u uređivaču.
2. Prelistaj prve strane — da li se broj pojavljuje tamo gde ne treba?
3. Nađi prvu stranu uvoda — da li na njoj piše 1?
4. Idi na kraj rada — da li numeracija teče bez preskoka?
5. Otvori sadržaj i proveri tri nasumična naslova na stranama koje sadržaj navodi.
6. Pogledaj položene strane i priloge.
7. Proveri da li je broj na istom mestu na svakoj strani.

Kompletna lista provera pred predaju, uz sve ostalo što se tada gleda: finalna provera diplomskog rada.

Najčešće greške

• Brojevi kucani rukom u podnožje svake strane
• Rad podeljen u dva fajla koji se spajaju tek u štampi
• Veza sa prethodnom sekcijom nije prekinuta, pa izmena važi svuda
• Numeracija nastavljena umesto da počne od jedinice
• Prelom sekcije ubačen na pogrešnom mestu ili dvaput
• Sadržaj nije osvežen posle poslednjih izmena
• Broj strane okrenut na položenom prilogu
• Dvostrana štampa sa brojem samo na neparnim stranama

Provera pre nego što zatvoriš dokument

1. Šta o numeraciji piše u uputstvu mog fakulteta?
2. Koliko sekcija mi je potrebno?
3. Je li prekinuta veza baš za podnožje, a ne samo za zaglavlje?
4. Počinje li numeracija tela od jedinice?
5. Je li uključen prikaz oznaka za formatiranje dok proveravam prelome?
6. Je li sadržaj osvežen posle poslednje izmene?
7. Jesam li numeraciju pogledao u PDF-u, a ne samo na ekranu u uređivaču?