Eksperimentalni nacrt istraživanja
Kada se u diplomskom radu uopšte može eksperimentisati: tri uslova eksperimenta, kvazi-eksperiment kao realna varijanta i kako se nacrt opisuje u radu.
Eksperiment je jedini nacrt koji sme da tvrdi da je nešto izazvalo nešto drugo. Sve ostalo — anketa, intervju, analiza dokumenata — može da pokaže da dve pojave idu zajedno, ali ne i da je jedna uzrok druge. Zato eksperiment privlači: deluje kao nacrt koji daje jači zaključak.
Problem je što taj jači zaključak ima cenu, i ta cena se plaća pre prikupljanja podataka, ne posle. Pre nego što napišeš „eksperimentalno istraživanje” u prijavi teme, proveri da li uopšte možeš da ispuniš tri uslova bez kojih reč eksperiment nije tačna.
Tri uslova bez kojih nacrt nije eksperiment
Ti uvodiš nešto. Postoji postupak, obuka, materijal, način rada — nešto što si ti primenio na jednu grupu ljudi. Ako samo posmatraš ono što se ionako dešava, nacrt nije eksperimentalan, ma koliko tema zvučala kao eksperiment.
Ti odlučuješ ko to dobija. Mora postojati grupa koja je izložena postupku i grupa koja nije, i način na koji je određeno ko je u kojoj mora biti tvoja odluka, a ne zatečeno stanje.
Merenje je isto za obe grupe. Isti instrument, isti uslovi, isti trenutak merenja. Ako jedna grupa popunjava test na času a druga kod kuće, razlika koju dobiješ nije razlika u postupku.
Ako sva tri uslova ne stoje, nacrt i dalje može biti dobar — samo se drugačije zove i drugačije se piše zaključak.
Zašto se u studentskom radu retko sreće
Četiri prepreke se javljaju gotovo uvek, i bolje je da ih vidiš na vreme.
Pristup ljudima. Eksperiment traži da isti ljudi budu dostupni više puta, u tvoje vreme, po tvom rasporedu. Anketa se pošalje jednom; eksperiment traži prisustvo.
Saglasnost ustanove. Ako se u školi, preduzeću ili ustanovi menja način rada sa jednom grupom ljudi, to odobrava neko unutra. Odobrenje za anketu ne pokriva odobrenje za intervenciju.
Etika. Uvođenje postupka jednoj grupi, a uskraćivanje drugoj, nije neutralna odluka kad taj postupak nekome koristi. Šta se tu traži i od koga: etička pitanja u studentskom istraživanju.
Vreme. Merenje pre, primena, merenje posle — to je nekoliko nedelja u kalendaru, i one moraju stati u tvoj rok.
Nijedna od ove četiri prepreke se ne rešava u toku pisanja rada. Zato se odluka o eksperimentu donosi na početku, dok se planira, a ne kad se shvati da anketa ne daje dovoljno jak zaključak.
Tri stepena, od najstrožeg do najslabijeg
| Nacrt | Šta ima | Šta sme da tvrdi |
|---|---|---|
| Pravi eksperiment | dve grupe, raspored ispitanika po grupama je tvoja odluka, merenje pre i posle | da je razlika posledica postupka |
| Kvazi-eksperiment | dve zatečene grupe (dva odeljenja, dve smene), merenje pre i posle | da se grupe razlikuju posle postupka, uz ogradu o početnim razlikama |
| Merenje pre i posle bez kontrolne grupe | jedna grupa, dva merenja | da se ta grupa promenila, bez tvrdnje o uzroku |
Treći slučaj je nacrt sa ponovljenim merenjem na istim ljudima i ima svoja pravila — od povezivanja dva upitnika iste osobe do obrade koja ne sme da ih razdvoji: ponovljena merenja. Najčešći je u diplomskim radovima i sasvim je legitiman — dok god zaključak ne prelazi ono što nacrt nosi. Grupa koja je posle obuke bolja na testu možda je bolja zbog obuke, a možda zbog toga što je isti test videla drugi put ili što je u međuvremenu prošao mesec dana nastave. Bez grupe koja nije prošla obuku, to se ne razdvaja.
Kako se dve grupe izjednačavaju i šta se radi kad nisu iste na startu, odlučuje koliko će ti se druga kolona u ovoj tabeli suziti.
Šta se tačno meri
U eksperimentalnom nacrtu uloge varijabli su najjasnije od svih nacrta: ono što ti uvodiš je nezavisna varijabla, ono što meriš je zavisna, a sve što bi moglo da objasni razliku umesto tvog postupka su varijable koje pokušavaš da držiš pod kontrolom. Kako se te uloge imenuju i upisuju u rad: varijable u istraživanju.
Dve stvari koje se najčešće previde:
Instrument mora biti isti u oba merenja. Ako ga menjaš između prvog i drugog merenja, razlika koju dobiješ delom je razlika u instrumentu.
Razmak između merenja mora biti obrazložen. Merenje odmah posle obuke pokazuje da li je nešto zapamćeno; merenje posle mesec dana pokazuje da li je ostalo. To su različite tvrdnje i biraju se svesno.
Kada se eksperiment stvarno isplati
Tema podnosi eksperiment kad postoji kratak, opisiv postupak koji se primeni u nekoliko termina i čiji se efekat meri instrumentom koji već imaš. Radionica, način izlaganja gradiva, redosled zadataka, uvođenje pomoćnog materijala, promena u obliku obaveštenja koje ljudi dobijaju.
Tema ne podnosi eksperiment kad se „postupak” meri mesecima, kad zavisi od volje trećih lica ili kad se ne može opisati tako da ga neko drugi ponovi. Ako ne možeš da napišeš šta si tačno radio u koliko termina i koliko dugo, nemaš eksperiment nego opis iskustva.
Ako se posle ove provere ispostavi da eksperiment ne ide, alternativa nije slabiji rad — alternativa je drugi nacrt sa poštenije postavljenom tvrdnjom: kvantitativno i kvalitativno istraživanje.
Kako se nacrt opisuje u metodologiji
Opis eksperimentalnog nacrta ima šest obaveznih delova, i svaki mora da bude proverljiv:
- Koji postupak je uveden — šta se tačno radilo, koliko termina, koliko dugo, ko je vodio.
- Ko je bio u kojoj grupi i po kom kriterijumu je to određeno.
- Šta je mereno, kojim instrumentom i u kojim trenucima.
- Šta je radila grupa koja nije prošla postupak u isto vreme.
- Koji uslovi su držani istim za obe grupe.
- Šta nije moglo da se kontroliše — to ide među ograničenja, ne u fusnotu.
Šesta tačka je ona koja razlikuje rad koji zna svoje granice od rada koji ih krije. Studentski eksperiment gotovo nikad nema pune uslove laboratorijskog, i to nije problem dok god je napisano.
Kako se piše nalaz
Slabo: Eksperiment je pokazao da nova metoda daje bolje rezultate.
Jako: Posle primenjenog postupka prosečan skor u grupi koja ga je prošla bio je viši nego u grupi koja nije, a razlika se ne može pripisati slučaju uz usvojen prag. Pošto su grupe činila dva zatečena odeljenja, početna razlika među njima ne može se u potpunosti isključiti kao delimično objašnjenje, pa se nalaz odnosi na ova dva odeljenja i ne prenosi se na nastavu uopšte.
Druga verzija ne tvrdi manje nego što sme; ona tvrdi tačno onoliko koliko nacrt nosi. Tehnika kojom se razlika između dve grupe proverava bira se po broju grupa i po tipu podatka, i ta odluka se donosi pre obrade, a ne kad podaci već stoje u tabeli.
Najčešće greške
- Reč „eksperiment” u nacrtu, a u radu obična anketa u jednom trenutku
- Grupa bez kontrolne grupe, sa zaključkom o uzroku
- Postupak koji nije opisan dovoljno da bi se ponovio
- Različiti uslovi merenja za dve grupe
- Promena instrumenta između prvog i drugog merenja
- Saglasnost ustanove tražena posle sprovođenja
- Nekontrolisani uslovi prećutani umesto napisani među ograničenjima
- Nalaz prenet na populaciju iz dva odeljenja jedne škole
Provera pre nego što prijaviš eksperiment
- Šta tačno uvodim i mogu li to da opišem u pet rečenica?
- Imam li pristup istim ljudima u više termina?
- Ko odobrava sprovođenje u ustanovi i imam li to pre početka?
- Postoji li grupa koja postupak ne prolazi, i šta ona radi u to vreme?
- Kojim instrumentom merim i hoće li biti isti oba puta?
- Koliko nedelja traje ceo nacrt i staje li to u moj rok?
- Koju tvrdnju sme da nosi ono što ću stvarno moći da sprovedem?
Kako se iz nacrta izvodi hipoteza koja se zaista može proveriti: hipoteze u diplomskom radu.