Etnografski pristup

Etnografski pristup se u studentskim radovima obično najavi rečenicom „primenjeno je posmatranje sa učešćem”, pa se ispod nje nađe opis tri odlaska u ustanovu. To nije etnografija — to je posmatranje, i ono ima svoj protokol i svoja pravila: posmatranje kao metod.

Razlika nije u tehnici nego u nacrtu. Etnografija je duži boravak u sredini, sa ciljem da se razume kako u njoj stvari funkcionišu iznutra — a posmatranje je samo jedna od stvari koje se tokom tog boravka rade.

Nacrt, a ne tehnika

Tri stvari razlikuju etnografski rad od nekoliko termina posmatranja.

Vreme. Boravak traje dovoljno dugo da prestaneš da budeš gost. Koliko je to zavisi od sredine i ne postoji broj koji važi svuda; postoji znak — kada ljudi prestanu da se ponašaju drugačije zato što si tu.

Otvorenost pitanja. Ne ulaziš sa listom stavki koje ćeš brojati. Ulaziš sa opštim pitanjem, a ono se tokom boravka sužava. Ako već na početku znaš tačno šta meriš, verovatno ti etnografija i ne treba.

Više izvora odjednom. Gledaš, učestvuješ, razgovaraš usput, čitaš dokumente koji u toj sredini kruže. Sve to je jedna građa, ne četiri metoda. Vrednost je upravo u tome što se izvori ukrštaju: ono što ti je neko rekao proveravaš onim što si video i onim što u dokumentu piše.

Zbog toga se etnografija retko sprovede u punom obliku u diplomskom radu. Ono što se realno radi jeste etnografski pristup — kraći boravak, sa istom logikom i sa jasno napisanim granicama. To je legitimno, pod uslovom da se tako i nazove.

Ulazak na teren i uloga koju dobiješ

Ulazak nije formalnost. Od toga ko te je uveo zavisi šta ćeš videti.

Ako te je uvela uprava, deo ljudi će te čitati kao produženu ruku uprave i pred tobom govoriti oprezno. Ako te je uveo neko iz tima, dobijaš poverenje tog kruga i teže prilaziš onima koji sa njim nisu u dobrim odnosima. Nijedan ulaz nije neutralan, i to se ne krije nego opisuje.

Uloga koju u toj sredini dobiješ takođe se opisuje. Grubo, ima ih dve.

Više posmatrač — prisutan si, ali ne radiš ono što oni rade. Manje ometaš, ali i manje razumeš, jer ti izmiče ono što se ne vidi spolja.

Više učesnik — radiš zajedno sa njima. Razumeš više, ali i utičeš više, a teže vodiš beleške u toku.

Većina radova je negde između, i to se piše konkretno: gde si sedeo, šta si radio, da li si imao zadatak. Rečenica „autor je bio posmatrač sa učešćem” ne govori ništa; rečenica „autor je tri nedelje prisustvovao jutarnjim sastancima i pomagao u pripremi materijala, bez uloge u odlučivanju” govori sve.

Terenske beleške

Ovo je cela građa etnografskog rada. Ako su beleške loše, nema šta da se analizira.

Praktičan obrazac koji radi je podela svakog upisa na tri dela.

Odvajanje prvog od drugog dela je ono što ovaj materijal čini upotrebljivim mesecima kasnije. Bez njega se ne zna šta si video, a šta si zaključio.

Dve praktične stvari. Beleške se dopunjuju istog dana — ne sutradan, jer sećanje do sutra izgladi upravo detalje zbog kojih si i bio tamo. I vode se pod šiframa, bez imena, od prvog upisa. Šifra se dodeljuje odmah, uz kratak spisak koji stoji odvojeno od samih beleški.

Ostatak razmišljanja — o sopstvenoj ulozi, o tome šta te je iznenadilo, kako se pitanje menjalo — ide u zaseban fajl: istraživački dnevnik.

Saglasnost i pristanak kad boravak traje

Duži boravak menja prirodu pristanka, i to na dva načina.

Saglasnost ustanove se traži pre prvog dolaska, i u njoj se kaže koliko dugo ostaješ, gde smeš da budeš i šta beležiš. Usmeni dogovor sa jednom osobom nije dovoljan, jer ta osoba za mesec dana možda više nije tu.

Pristanak ljudi nije jednokratan. Neko ko je pristao prvog dana ne mora biti spreman da i posle tri nedelje sve što kaže bude građa. Zato se prisustvo povremeno podseća — kratko, usput — i poštuje se kad neko da do znanja da ne želi da bude beležen.

Poseban slučaj su ljudi koji se u sredini zateknu, a nisu deo istraživanja: stranke, posetioci, prolaznici. Oni nisu pristali ni na šta, pa se o njima ne beleži ništa po čemu bi se prepoznali.

Ako je sredina ona u kojoj i sam radiš ili studiraš, dolazi još jedan sloj — odnos moći, dobrovoljnost kad se svi poznaju i podaci koji iz ustanove ne izlaze. Sve troje se u metodologiji pominje izričito, jer se i inače vidi iz opisa tvoje uloge.

Sve troje se opisuje u metodologiji, u nekoliko rečenica. Šire o pristanku i saglasnosti: etička pitanja u studentskom istraživanju.

Šta se iz jednog terena sme tvrditi

Nalaz se odnosi na tu sredinu, u tom periodu, viđenu iz uloge koju si imao. Sve tri ograde su stvarne i sve tri se pišu.

Prolazi: „u posmatranom odeljenju se odluke donose neformalno, pre sastanka, a sam sastanak ih potvrđuje”. Ne prolazi: „u školama u Srbiji odluke se donose neformalno”.

Druga ograda je manje očigledna: nisi video sve. Video si ono što se dešavalo dok si bio prisutan, na mestima na koja si imao pristup, i ono što su ljudi bili spremni da rade pred tobom. Rad koji to napiše deluje ozbiljnije, ne slabije.

Obe ograde stoje u samom tekstu nalaza, a ne samo u poglavlju o ograničenjima.

Kako se piše u radu

U metodologiji: zašto ovakav pristup, gde si bio, koliko dugo i koliko puta, kako si ušao, kakva ti je bila uloga, kako su vođene beleške i kako je pribavljena saglasnost.

U nalazima: ne hronologija odlazaka nego obrasci. Terenski materijal se obrađuje kao i svaka druga kvalitativna građa: prvo kodovi uz konkretne upise, pa teme koje nose tvrdnju. Prizor sa terena služi kao potkrepljenje uz tvrdnju, isto kao citat u radu sa intervjuima.

U ograničenjima: kratkoća boravka, tvoja uloga i to šta ti je ostalo nedostupno.

U prilog ide obrazac terenskog lista i, po potrebi, jedan anonimizovan upis kao primer — ne cele beleške. Sam materijal se ne prilaže, jer sadrži prepoznatljive detalje o ljudima koji nisu pristali da budu objavljeni.

Ako je sav rad vezan za jednu ustanovu i njen kontekst, proveri sa mentorom da li se nacrt zove etnografski pristup ili studija slučaja — razlika je u tome da li te zanima kako se u toj sredini živi ili šta se u njoj dogodilo.

Najčešće greške

• Tri odlaska nazvana etnografijom, bez ijedne reči o trajanju
• Beleške pisane iz sećanja, nedelju dana kasnije
• Zapažanje i tumačenje pomešani u istom pasusu beleški
• Nalaz ispričan kao dnevnik, redom po datumima, umesto po obrascima
• Uloga istraživača neopisana, pa se ne zna odakle je viđeno ono što piše
• Saglasnost tražena usmeno, od jedne osobe, bez traga
• Zabeleženi ljudi koji nisu pristali i koji se u opisu prepoznaju
• Nalaz prenet na celu struku ili na sve slične ustanove