Posmatranje kao metod

Posmatranje je metod za koji skoro svi misle da ga već znaju, jer svako ume da gleda. Razlika između gledanja i posmatranja su tri stvari koje moraju da postoje pre prvog termina: pitanje na koje posmatranje odgovara, list na koji se beleži i raspored termina. Bez njih ostaje utisak, a utisak se pred komisijom ne brani.

Zato je glavna odluka u ovom metodu tehnička, a ne teorijska. Pitanje nije da li ćeš nešto videti — videćeš. Pitanje je da li ono što si video može da se pokaže nekom drugom u obliku u kom on to razume isto kao ti.

Šta razlikuje posmatranje od prisustva

Tri obeležja dele metod od anegdote.

Posmatra se unapred određeno ponašanje. Ne „atmosfera na času” nego broj postavljenih pitanja, ko ih postavlja i kome se upućuju. Ne „gužva u smeni” nego broj ljudi u redu na svakih petnaest minuta.

Beleži se u toku, ne po sećanju. List se popunjava dok situacija traje. Zapis napravljen uveče je rekonstrukcija i sadrži ono što ti je ostalo u pamćenju — a ono što ostane u pamćenju nije slučajan izbor događaja nego onaj deo koji ti je bio zanimljiv.

Termini su izabrani po pravilu. Ako posmatraš onda kad tebi odgovara, posmatrao si onaj deo nedelje koji tebi odgovara, i to je jedino o čemu smeš da govoriš.

Dve vrste i šta ih zaista deli

Izbor se ne donosi po tome šta zvuči ozbiljnije. Ako unapred znaš šta tražiš i to se može prebrojati, strukturirano posmatranje daje podatak koji se odmah obrađuje. Ako tek treba da saznaš šta se u situaciji uopšte dešava, nestrukturirano posmatranje je prvi korak — često pre izrade upitnika, a ne umesto njega.

Nijedno od ova dva nije isto što i duži boravak u sredini, u kom posmatranje postaje samo deo šireg nacrta i u kom istraživač dobija ulogu unutar same sredine: etnografski pristup.

Protokol: list na kom posmatranje postaje podatak

Protokol je za posmatranje ono što je upitnik za anketu. Kako se instrument uopšte bira i opisuje: instrument istraživanja.

Minimum koji list mora da nosi:

1. Zaglavlje termina — datum, vreme početka i kraja, mesto, ko je prisutan, ko posmatra.
2. Kategorije — spisak onoga što se beleži, sa kratkom definicijom svake.
3. Način beleženja — crtica za svaki događaj, štoperica za trajanje, ili ocena na kraju odsečka.
4. Polje za ono što ne ulazi ni u jednu kategoriju — jer će se pojaviti.

Kategorija mora da se prepozna u sekundi, bez razmišljanja. „Učenik učestvuje u nastavi” nije kategorija, jer se o njoj razmišlja; „učenik postavlja pitanje nastavniku” jeste, jer se vidi ili ne vidi. Široki pojam se i ovde spušta do nečega što se vidi i broji, istim postupkom kao svuda u radu.

Koliko termina i kako se biraju

Broj termina radi isto što i broj ispitanika u anketi — određuje koliko široko smeš da tvrdiš. Tri pravila koja se drže u studentskom radu:

Više kratkih termina je bolje od jednog dugog. Šest puta po četrdeset minuta pokriva više situacija nego jedan dan od četiri sata.

Termini se raspoređuju po nečemu. Po danima u nedelji, po smenama, po tipu časa. To pravilo se napiše, i ono je odgovor na pitanje „zašto baš ti termini”.

Prvi termin je probni. On skoro uvek pokaže da dve kategorije ne rade i da jedna nedostaje. Ispravke posle njega su normalan deo posla, ali se onda taj termin ne računa u podatke, kao ni probno popunjavanje upitnika pre glavne ankete.

Šta radi tvoje prisustvo

Ljudi koji znaju da ih neko posmatra ponašaju se drugačije, i to se ne može ukloniti — može samo da se umanji i da se prizna.

Umanjuje se tako što prvi termin prođe bez beleženja, samo da te viđenje navikne na tebe; tako što sediš na mestu koje ne privlači pažnju; i tako što ne komentarišeš ono što vidiš dok traje termin.

Priznaje se u radu, jednom rečenicom, među ograničenjima — ne kao izvinjenje nego kao podatak o uslovima u kojima su podaci nastali.

Posebna situacija je posmatranje u kom i sam učestvuješ, na primer ako radiš u toj sredini. Tada se uz ograničenje piše i tvoja uloga, jer ona određuje šta si mogao da vidiš, a šta ti je bilo zaklonjeno.

Dozvola i ljudi na koje se ne odnosi pristanak

Posmatranje se u ustanovi ne sprovodi bez znanja ustanove, čak i kad se ne beleže imena. Od koga se traži saglasnost, kako se pribavlja i šta se ljudima kaže pre nego što počneš: etička pitanja u studentskom istraživanju.

Dve stvari koje se u posmatranju previde češće nego u anketi. Prva: u kadru su i ljudi koji nisu tvoji ispitanici, pa se o njima ne beleži ništa što ih izdvaja. Druga: beleška u kojoj piše „nastavnik u odeljenju III-2” imenuje osobu iako nema ime. To se izbegava tako što se u zapisu koriste šire oznake, a odeljenje, smena i radno mesto se spajaju u kategoriju.

Od popunjenih listova do nalaza

Strukturirani listovi se sabiraju kao i svaki drugi brojčani podatak — učestalost po kategoriji, prosek po terminu, raspored kroz vreme.

Terenske beleške prolaze isti put kao svaki tekstualni materijal: čitanje, obeležavanje delova, razvrstavanje u kategorije, pa prikaz sa primerima. Postupak je opisan u tekstu o analizi sadržaja, i vredi ga pročitati pre nego što ti se nakupi osamdeset strana beležaka bez ijedne oznake.

Ako posmatra više od jedne osobe, isti odsečak se jednom beleži paralelno, pa se listovi uporede. Neslaganje pokazuje koja kategorija nije dovoljno jasno definisana, i to je jedina provera doslednosti koja u studentskom radu stvarno stiže da se uradi.

Kako se piše u radu

Slabo: Posmatranjem je utvrđeno da su učenici aktivniji na časovima sa grupnim radom.

Jako: Posmatranje je obavljeno na osam školskih časova u dva odeljenja istog razreda, u četiri termina po dva časa, raspoređena na dva dana u nedelji. Beleženo je po protokolu sa četiri kategorije, crticom za svaki zabeležen događaj. Na četiri časa sa grupnim oblikom rada zabeleženo je više učeničkih pitanja nego na četiri časa sa frontalnim radom. Nalaz se odnosi na posmatrane časove; razlika može poticati i od sadržaja gradiva, koji nije bio isti.

Druga verzija nije opreznija zato što je nesigurna, nego zato što tvrdi tačno ono što osam časova nosi. Kako se ceo postupak — termini, protokol, uslovi — uklapa u metodološki deo: opis postupka istraživanja.

Najčešće greške

• Kategorije osmišljene posle prvog termina, pa se prvi i drugi termin ne mogu sabrati
• Beleženje po sećanju, uveče istog dana
• Termini birani po sopstvenom rasporedu, bez pravila koje se može napisati
• Ocena umesto zapisa — „bilo je živo” u polju gde treba broj
• Imenovanje ljudi kroz opis koji ih jednoznačno izdvaja
• Zaključak o nastavi uopšte iz osam posmatranih časova
• Prisustvo posmatrača prećutano umesto napisano među ograničenjima

Provera pre prvog termina

1. Na koje istraživačko pitanje ovo posmatranje odgovara?
2. Koje kategorije beležim i mogu li se prepoznati bez razmišljanja?
3. Kako izgleda list i staje li na jednu stranu?
4. Koliko termina imam i po kom pravilu su raspoređeni?
5. Ko je dao saglasnost i šta je rečeno ljudima u prostoriji?
6. Kako ću beležiti ljude koji nisu ispitanici?
7. Šta ću smeti da tvrdim kad sve listove saberem?