Kombinovana metodologija u diplomskom radu
Kada se anketa i intervju zaista dopunjuju: tri oblika kombinovanog istraživanja, kako se povezuju uzorci, gde se nalazi spajaju i šta se radi kad se razilaze.
Kombinovana ili mešovita metodologija znači da se u istom radu prikupljaju i brojčani i tekstualni podaci, i da se oni na kraju spajaju u jedan nalaz. Poslednji deo te rečenice je ceo problem. Rad koji ima anketu, pa posle nje tri intervjua prikazana u zasebnom potpoglavlju, nema kombinovanu metodologiju — ima dva mala istraživanja u istim koricama.
Anketa i intervju se zaista dopunjuju samo u jednom slučaju: kad jedan deo odgovara na pitanje na koje drugi po svojoj prirodi ne može. Anketa kaže koliko ih je i da li se grupe razlikuju, ali ne kaže zašto. Intervju kaže kako ljudi to objašnjavaju, ali ne kaže koliko ih tako misli. Ako tvoj rad ima samo jedno od ta dva pitanja, drugi deo je trošak vremena.
Pre nego što se odlučiš, treba da stoji osnovni izbor pristupa: kvantitativno i kvalitativno istraživanje. Ovaj tekst ide dalje — na to kako se dva dela stvarno povezuju.
Primer koji se vodi kroz ceo tekst
Rad istražuje napuštanje studija tokom prve godine na jednom fakultetu. Kvantitativni deo: upitnik za studente druge godine o tome koliko su ozbiljno razmatrali odustajanje i šta je na to uticalo. Kvalitativni deo: polustrukturisani intervjui sa manjim brojem studenata koji su bili blizu odustajanja, ali su ostali. Svi brojevi u nastavku su ilustracija zamišljenog istraživanja.
Kada kombinovani pristup ima smisla, a kada nema
Tri situacije u kojima se isplati:
Brojevi su ispali neočekivano, pa treba objašnjenje. Anketa pokaže da je razmišljanje o odustajanju najizraženije kod studenata sa najboljim prosekom u srednjoj školi. To je nalaz koji sam po sebi ništa ne govori, i bez razgovora ostaje nagađanje u diskusiji.
Pojava nema opisane kategorije, pa se ne zna šta staviti u upitnik. Prvo razgovori, pa se iz njih izvedu odgovori koji se onda mere na većem broju ljudi.
Jedan izvor podataka je slab, pa se proverava drugim. Samoprocena u anketi se proverava onim što ljudi kažu kad imaju prostora da objasne.
I tri situacije u kojima nema smisla, a najčešće se dešavaju:
- Dodaje se da rad izgleda ozbiljnije. Rezultat su dva plitka dela umesto jednog urađenog kako treba.
- Anketa nije uspela, pa se dopunjuje intervjuima. To nije kombinovana metodologija nego popravka, i bolje je priznati je kao takvu.
- Vremena ima za jedno. Kombinovani rad traži dva instrumenta, dva postupka obrade i jedno spajanje — realno više posla nego jednostavno istraživanje.
Tri oblika i šta ih razlikuje
Oblik se bira prema tome šta drugi deo radi sa prvim, a ne prema tome šta ti je zgodnije da prvo uradiš.
Objašnjavajući: prvo anketa, pa intervjui
Najčešći i najlakši za odbranu na diplomskom radu. Anketa daje sliku, intervjui objašnjavaju delove slike koji nisu očigledni.
Ključna prednost je što se sagovornici biraju na osnovu rezultata ankete, a ne unapred. U primeru: iz ankete se izdvoje oni koji su naveli visok stepen razmatranja odustajanja, a ostali su, i njima se šalje poziv na razgovor. Taj izbor je sam po sebi metodološka odluka i mora se opisati.
Uslov: anketa mora biti obrađena pre nego što krenu razgovori. To znači da se protokol intervjua piše kasno, i da plan mora da ostavi vreme za taj razmak.
Istraživački: prvo intervjui, pa anketa
Bira se kad ne znaš šta da staviš u upitnik. Iz razgovora se izvuku kategorije, pa se od njih naprave pitanja koja se mere na većem broju ljudi.
Ovo je zahtevnije, jer traži da upitnik nastane iz analize razgovora, a ne iz literature — pa se u radu mora pokazati kako je od iskaza nastalo pitanje. Kad se taj put prikaže tabelom, to je jedan od najuverljivijih delova diplomskog rada.
Uporedni: oba dela istovremeno
Ista pojava se posmatra iz dva ugla, pa se nalazi upoređuju. Najbrži je jer se prikupljanje odvija paralelno, ali je najteži za pisanje: ceo teret je na poglavlju u kom se dva niza nalaza spajaju, a nijedan ne objašnjava drugi unapred.
| Oblik | Redosled | Uzorak drugog dela | Šta se dobija |
|---|---|---|---|
| Objašnjavajući | Anketa → intervjui | Bira se iz ispitanika ankete | Objašnjenje dobijenih brojeva |
| Istraživački | Intervjui → anketa | Nezavisan, veći | Provera nalaza na širem krugu |
| Uporedni | Istovremeno | Nezavisan ili delimično isti | Slika pojave iz dva ugla |
Kako se povezuju uzorci
Ovo je tehnički deo koji se u radovima najčešće ne pomene, a komisija ga pita.
Isti ljudi u oba dela. Sagovornici se biraju među onima koji su popunili upitnik. Daje najjaču vezu između dva niza podataka, ali traži da upitnik ima način da se neko javi za razgovor — a to se kosi sa punom anonimnošću. Rešenje je odvojen kontakt-formular ili poziv na kraju upitnika, uz jasno objašnjenje šta se čuva. Obaveze koje iz toga slede: etička pitanja u studentskom istraživanju.
Različiti ljudi iz iste populacije. Jednostavnije i etički čistije, ali veza između dva dela je slabija — ne možeš reći da intervjui objašnjavaju baš te odgovore.
Različite populacije. Studenti u anketi, nastavnici u intervjuima. Ovo nije dopunjavanje nego dva ugla, i mora se tako i nazvati.
Koliko sagovornika treba i po kom kriterijumu se biraju, spada u opšte pravilo o uzorku: uzorak u istraživanju. Na koga se nalaz odnosi kad su uzorci dva: populacija i uzorak.
Tačka spajanja
Kombinovani rad se prepoznaje po jednoj stvari: postoji mesto u kom se dva nalaza stavljaju jedan uz drugi i porede, sa rečenicom o tome šta iz toga sledi. Bez tog mesta nema kombinovane metodologije.
Najpraktičniji oblik je tabela koja po svakom istraživačkom pitanju stavlja nalaz iz ankete, nalaz iz razgovora i zajednički zaključak.
| Pitanje | Nalaz iz ankete | Nalaz iz intervjua | Zajednički zaključak |
|---|---|---|---|
| Šta najviše utiče na razmišljanje o odustajanju? | Najviše se bira opterećenje gradivom | Opterećenje se gotovo uvek pominje uz nesigurnost u izbor smera | Opterećenje je izraz, a ne uzrok; javlja se kod onih koji nisu sigurni u izbor |
| Ko je najizloženiji? | Izraženije kod onih bez iskustva sa sličnim gradivom | Sagovornici opisuju prvi kolokvijum kao prelomni trenutak | Presudan je period pre prvog ishoda, ne cela godina |
Tabela se ne ostavlja da govori sama — ispod nje ide tekst koji kaže šta je potvrđeno, šta je objašnjeno i šta ostaje otvoreno.
Šta kad se dva dela razilaze
Odgovor mora da postoji pre prikupljanja podataka, ne posle. Razilaženje nije greška nego nalaz — ali samo ako se objasni, a objašnjenje ima tri moguća oblika.
Različite stvari su merene. Anketa je pitala za stepen slaganja sa tvrdnjom, razgovor je tražio opis situacije. To nije isti podatak i ne mora da se poklopi.
Uzorci se razlikuju. Na razgovor se javljaju ljudi sa jačim stavom. Neslaganje je onda očekivano, i kaže se zašto.
Nalaz je stvaran i zanimljiv. Ljudi u anketi biraju društveno prihvatljiv odgovor, a u razgovoru kažu drugačije. To je jedan od najboljih nalaza koje diplomski rad može da ima, i piše se kao nalaz, ne kao problem.
Ono što se ne sme uraditi jeste prećutati jedan od dva rezultata ili izabrati onaj koji ide uz hipotezu.
Kako se opisuje u radu
U metodologiji, u jednom potpoglavlju, sa četiri stvari: oblik i redosled, uloga svakog dela, veza između uzoraka i mesto spajanja.
Slabo: U radu je korišćena kombinovana metodologija, odnosno anketa i intervju, kako bi se dobila potpunija slika o problemu.
Jako: Primenjen je objašnjavajući kombinovani nacrt. U prvoj fazi je upitnikom prikupljen podatak o tome koliko su studenti druge godine razmatrali napuštanje studija i koje razloge navode. U drugoj fazi su vođeni polustrukturisani intervjui sa studentima koji su u upitniku naveli najviši stepen razmatranja, a koji su studije nastavili; njihov cilj je bio da se objasni zašto se razlozi navedeni u upitniku javljaju baš u toj grupi. Protokol intervjua sastavljen je posle obrade upitnika i sadrži pitanja izvedena iz tri nalaza koja se iz brojeva nisu mogla objasniti. Nalazi se spajaju u poglavlju 5.3, po istraživačkim pitanjima.
Rezultati se po pravilu pišu odvojeno — prvo jedan deo, pa drugi — a spajanje ide u posebnom potpoglavlju ili u diskusiji. Kako ceo taj deo stoji u odnosu na ostatak metodologije: metodologija diplomskog rada.
Najčešće greške
- Dva dela prikazana jedan pored drugog, bez ijedne rečenice o tome kako se povezuju
- Oblik nije imenovan — ne zna se šta je bilo prvo i zašto
- Protokol intervjua napisan pre obrade ankete u objašnjavajućem nacrtu, čime se gubi razlog za intervjue
- Iz malog broja razgovora izvedeni procenti
- Razilaženje prećutano ili predstavljeno kao greška u merenju
- Veza uzoraka neopisana — ne zna se jesu li to isti ljudi
- Kombinovani pristup izabran zbog utiska, pa oba dela ostala plitka
Provera pre nego što kreneš
- Mogu li da napišem dva istraživačka pitanja — jedno na koje odgovara anketa, drugo na koje odgovara razgovor?
- Znam li koji oblik koristim i zašto baš tim redom?
- Zna li se kako se bira uzorak drugog dela i kakva je veza sa prvim?
- Postoji li u planu rada mesto — poglavlje ili potpoglavlje — gde se nalazi spajaju?
- Mogu li unapred reći šta radim ako se dva dela raziđu?
- Staje li oba dela u vreme koje imam, sa rezervom za obradu između faza?
Da li je kombinovani nacrt uopšte očekivan zavisi od katedre — na nekim smerovima se traži isključivo kvantitativno empirijsko istraživanje, na drugim je kombinovanje uobičajeno. Proveri sa mentorom pre nego što planiraš dve faze.