Istraživanje sa maloletnicima

Ako su ti ispitanici učenici, štićenici ustanove ili bilo ko ko još nije punoletan, istraživanje se ne razlikuje od ostalih samo po jednom papiru više. Razlikuje se po tome što pristanak više ne daje samo osoba koja odgovara, po tome koliko se vremena troši pre prvog termina i po tome kako pitanja moraju da izgledaju.

Ništa od toga rad ne čini težim nego što treba — čini ga sporijim. Zato se ovaj nacrt planira od prijave teme, a ne kad se pokaže da je uzorak najlakše naći u školi u kojoj neko koga znaš predaje.

Ko sve daje saglasnost

U studentskom radu se po pravilu skupljaju tri odvojene stvari, i nijedna ne zamenjuje drugu.

Roditelj ili staratelj. On odlučuje da li dete uopšte može da učestvuje, i to je saglasnost koja se pribavlja pre svega ostalog što se tiče pojedinačnog deteta.

Ustanova preko koje dolaziš do ispitanika. Škola, vrtić, dom, udruženje — tamo postoji neko ko odobrava da se istraživanje u njoj sprovede, obično direktor ili stručni saradnik. Ta saglasnost pokriva sprovođenje, ne i pojedinačno dete.

Sam ispitanik. Dete koje ne želi da učestvuje ne učestvuje, čak i kad roditelj potpiše. To je pristanak koji se traži usmeno, na licu mesta, rečima koje odgovaraju uzrastu, i koji se može povući u svakom trenutku bez objašnjenja.

Tačan postupak propisuju fakultet i ustanova u kojoj istražuješ. Obrasci, redosled i to ko šta potpisuje razlikuju se od mesta do mesta, pa se pre bilo čega pita mentor, a zatim ustanova — i radi se onako kako oni kažu. Ovaj tekst opisuje kako postupak izgleda u praksi, ne šta je na tvom fakultetu propisano.

Redosled koji štedi nedelje

1. Mentor — da li tema uopšte podrazumeva maloletne ispitanike i šta fakultet traži u tom slučaju.
2. Telo fakulteta koje odobrava istraživanja, ako na tvom postoji; mentor zna da li postoji i šta mu se prilaže.
3. Ustanova — pismeni zahtev sa opisom istraživanja, instrumentom u prilogu i podatkom o tome koliko vremena traži.
4. Roditelji ili staratelji — obaveštenje i saglasnost, obično preko odeljenjskog starešine.
5. Termin — dogovoren tako da ne remeti redovan rad ustanove.

Svaki od prva četiri koraka traje. Realno se računa na nekoliko nedelja od prvog kontakta do prvog popunjenog upitnika, i to je vreme koje ulazi u plan izrade rada.

Šta piše u obaveštenju za roditelje

Roditelj pristaje na nešto što nije video, pa obaveštenje mora da odgovori na sve što bi razuman čovek pitao, na jednoj strani i bez stručnih izraza.

• ko si, na kom fakultetu i ko ti je mentor
• šta je tema i čemu istraživanje služi
• šta se od deteta traži i koliko to traje
• da je učešće dobrovoljno i da se može odustati bez posledica
• da se ime ne upisuje i da se pojedinačni odgovori nikome ne pokazuju
• šta biva sa podacima i kada se brišu
• kako da te kontaktira ako nešto želi da pita

Uz obaveštenje ide instrument, ili bar primer pitanja. Roditelj koji je video upitnik retko odbija; roditelj koji nije video ništa često odbija iz opreza.

Šta obavezno mora da stoji u svakom pristanku, bez obzira na uzrast ispitanika: etička pitanja u studentskom istraživanju.

Šta se menja u samim pitanjima

Upitnik za odrasle ne postaje upitnik za decu time što se skrati.

Rečenica je kraća i ima jedan pojam. Duga pitanja sa dva dela deca razumeju delimično i odgovaraju na deo koji su zapamtili.

Nema apstraktnih imenica bez oslonca. Umesto „zadovoljstvo školskom klimom” pita se o konkretnoj situaciji: da li se u tvom odeljenju dešava da neko bude isključen iz igre.

Skala je kraća i opisana rečima. Petostepena skala sa brojevima bez opisa kod mlađih uzrasta ne meri ništa; tri ponuđena odgovora opisana rečima mere.

Nema dvostrukih negacija i nema pitanja sa pretpostavkom. „Koliko često ne uspevaš da…” je pitanje na koje ni odrasli ne odgovaraju pouzdano.

Probno popunjavanje je obavezno, sa nekoliko dece istog uzrasta van uzorka. Ono pokazuje koja pitanja ne rade, a to se drugačije ne vidi. Kako se upitnik uopšte sastavlja i gde se najčešće kvari: kako se pravi upitnik.

Šta se ne pita

Postoje teme koje u studentskom istraživanju sa decom traže mnogo više od saglasnosti — nasilje u porodici, zdravstveno stanje, materijalne prilike domaćinstva, sve što od deteta traži da izveštava o sebi ili drugima na način koji može da mu naškodi.

Pravilo koje te čuva je jednostavno: ako pitanje može da otvori nešto sa čim ti kao student ne umeš da postupiš, ono ne ide u upitnik. Ako tema to ipak zahteva, o njoj se razgovara sa mentorom i sa stručnim saradnikom ustanove pre nego što se instrument sastavi, i radi se onako kako oni predlože.

Termin u učionici

Anketiranje odeljenja ima dva problema koja se ne vide unapred.

Prvi je dobrovoljnost. Kada svi popunjavaju, onaj ko neće izdvaja se time što ne popunjava. Rešenje je da i oni koji ne učestvuju imaju šta da rade u to vreme, i da se listovi predaju tako da se ne vidi ko je šta predao — najjednostavnije u zajedničku kutiju ili koverat.

Drugi je prisustvo nastavnika. Ako nastavnik stoji iznad učenika dok popunjavaju, odgovori o nastavi nisu upotrebljivi. Dogovori unapred gde će stajati, ili da ne bude prisutan ako sadržaj to traži.

Pitanja o razredu, odeljenju i školi zajedno često imenuju dete bez ijednog imena. Kako se kategorije prave šire da se to ne dogodi: anonimizacija podataka.

Kako se to opisuje u radu

Slabo: Anketirani su učenici sedmog i osmog razreda jedne osnovne škole.

Jako: Istraživanje je sprovedeno u jednoj osnovnoj školi, uz saglasnost ustanove pribavljenu pre početka prikupljanja podataka. Roditelji su obavešteni o sadržaju i svrsi istraživanja i dali su pismenu saglasnost za učešće svoje dece. Učenicima je pre popunjavanja rečeno da je učešće dobrovoljno i da se može odustati u svakom trenutku. Upitnik je popunjavan anonimno, na času, a listovi su predavani u zajednički koverat.

Ta četiri podatka — saglasnost ustanove, saglasnost roditelja, pristanak deteta i način predaje listova — pokrivaju skoro sva pitanja koja na odbrani mogu da se postave o postupku. Ako ti je tema iz oblasti vaspitanja i obrazovanja, isplati se videti kako se ovakva istraživanja tamo obično postavljaju: diplomski rad iz pedagogije.

Najčešće greške

• Saglasnost ustanove tražena posle sprovođenja, „jer je bilo brzo”
• Usmena dozvola nastavnika shvaćena kao saglasnost škole
• Obaveštenje roditeljima bez instrumenta, pa masovno odbijanje
• Upitnik za odrasle samo skraćen, bez prilagođavanja jezika
• Deca koja ne učestvuju izdvojena time što nemaju šta da rade
• Nastavnik nad učenicima dok popunjavaju upitnik o nastavi
• Odeljenje i razred u tabeli, pa se svaki ispitanik može pogoditi

Provera pre prvog termina

1. Šta mi je mentor rekao da fakultet traži za istraživanje sa maloletnicima?
2. Ko u ustanovi odobrava sprovođenje i šta mu prilažem uz zahtev?
3. Kako glasi obaveštenje roditeljima i da li uz njega ide instrument?
4. Kako i kada tražim pristanak samog deteta?
5. Da li je nekome ko odbije obezbeđeno da ne bude vidljiv?
6. Da li je neko pitanje takvo da ne umem da postupim sa odgovorom?
7. Da li kombinacija podataka u tabeli imenuje pojedinog učenika?