Kako se piše pregled literature

Pregled literature se piše po temama, ne po radovima. To je cela razlika između poglavlja koje komisija čita i poglavlja koje preskače.

Najčešći oblik u studentskim radovima izgleda ovako: pasus o Petroviću, pa pasus o Jovanoviću, pa pasus o Markoviću. Svaki počinje imenom autora, prepričava šta je istraživao i šta je dobio, i tu se završava. Deset takvih pasusa čini deset odvojenih sažetaka. Čitalac na kraju zna šta je ko radio, ali ne zna šta se o toj temi zna — a to je jedino što pregled literature treba da mu da.

Sinteza radi obrnuto. Krećeš od pitanja, ne od izvora. Svaki podnaslov je jedno pitanje ili jedan aspekt tvoje teme, a izvori se pod njim sreću: gde se slažu, gde se razilaze, šta je već rešeno i šta je ostalo otvoreno. Jedan pasus po pravilu nosi tri do pet izvora. Ime autora retko stoji na početku rečenice — stoji u zagradi, iza tvrdnje koju potkrepljuje.

Treća stvar koju poglavlje mora da uradi: da se završi prazninom. Pregled literature nije sam sebi svrha. On postoji da bi na kraju bilo očigledno zašto tvoje istraživanje ima smisla — šta nije pokriveno, šta nije provereno na tvom kontekstu, šta je proverano sa suprotnim ishodima. Bez tog kraja, poglavlje je enciklopedijski unos, a ne priprema za empirijski deo.

Popis i sinteza, na jednom primeru

Uzmimo zamišljeno istraživanje o zadovoljstvu poslom u malim preduzećima. Svi brojevi i imena u primerima ispod su ilustracija, ne stvarni radovi.

Popis: Petrović (2019) je istraživao zadovoljstvo poslom na uzorku zaposlenih u velikim preduzećima i utvrdio vezu sa stilom rukovođenja. Jovanović (2021) je sprovela slično istraživanje i takođe našla vezu, ali je naglasila jasnoću očekivanja. Marković (2020) je ispitivao uticaj nematerijalnih podsticaja.

Tri rečenice, tri autora, nijedna veza među njima. Čitalac mora sam da zaključi šta ovo zajedno znači.

Sinteza: Veza između načina rukovođenja i zadovoljstva poslom potvrđena je u više istraživanja (Jovanović, 2021; Marković, 2020; Petrović, 2019), ali se objašnjenja te veze razlikuju. Jedno tumačenje je stavlja u neposrednu, svakodnevnu komunikaciju sa rukovodiocem (Petrović, 2019), drugo u jasnoću očekivanja koja rukovodilac postavlja (Jovanović, 2021). Zajedničko im je to što su rađena na uzorcima iz velikih preduzeća, gde je odnos sa rukovodiocem posredovan više nivoa hijerarhije.

Isti izvori, drugačiji posao. Poslednja rečenica već priprema prazninu: mala preduzeća nisu pokrivena.

Odakle dolaze teme

Podnaslovi pregleda literature ne padaju s neba i ne prepisuju se iz sadržaja neke knjige. Izvode se iz dva izvora.

Iz tvojih istraživačkih pitanja. Ako imaš tri istraživačka pitanja, pregled literature mora da pokrije pojmove koje ta pitanja koriste. Nijedan pojam iz istraživačkog dela ne sme se pojaviti neobjašnjen, a nijedan pojam iz teorije ne bi trebalo da ostane bez uloge u istraživanju.

Iz same literature. Kad pročitaš petnaestak radova, teme se same izdvoje — vidiš da se isti pojam meri na dva različita načina, da se rezultati razlikuju po vrsti organizacije, da se jedan faktor svuda pominje a nigde ne proverava.

Praktičan postupak: u tabeli evidencije literature dodaj kolonu „tema”. Kad prođeš kroz sve izvore, sortiraj po toj koloni. Teme koje imaju bar tri izvora postaju podnaslovi; teme sa jednim izvorom ili se spajaju sa srodnom, ili ispadaju. Kako se ta evidencija postavlja od prvog dana: kako se sistematski prikuplja literatura.

Struktura poglavlja

Uobičajen raspored ide od šireg ka užem, u četiri sloja.

Tačan obim zavisi od uputstva fakulteta i od toga kolika je ukupna dužina rada — proveri šta traži tvoja katedra.

Kod pojmovnog okvira važi jedno pravilo koje se često prekrši: ne nabrajaju se sve definicije koje postoje. Navode se dve do tri koje se stvarno razlikuju, kaže se u čemu je razlika, i onda se izričito bira ona koju rad koristi dalje. Rečenica koja to zatvara zvuči ovako:

U ovom radu zadovoljstvo poslom se posmatra u smislu koji mu daje Petrović (2019), kao skup stavova zaposlenog prema poslu koji obavlja, jer takvo određenje odgovara instrumentu korišćenom u istraživanju.

Bez te rečenice, čitalac ne zna koju definiciju meriš, a komisija to pita.

Obrazac jednog pasusa

Pasus sinteze ima četiri dela i vredi ga sastavljati svesno dok ne pređe u naviku.

1. Tvrdnja — rečenica koja kaže šta se o ovom pitanju zna. Ovo je tvoja rečenica, ne tuđa.
2. Potkrepljenje — izvori koji je nose, po pravilu više njih u istoj zagradi.
3. Nijansa — gde se izvori razilaze, pod kojim uslovima nalaz ne važi, na kakvim uzorcima je dobijen.
4. Veza — šta to znači za tvoje istraživanje ili za sledeći pasus.

Provera koja radi: pročitaj samo prve rečenice svih pasusa u poglavlju. Ako od njih nastaje smislen tekst koji vodi ka tvom istraživanju, poglavlje je složeno. Ako nastaje niz imena, nije.

Kako se izvori navode u tekstu, koliko autora ide u zagradu i kako se spajaju više radova u jednom navodu: APA 7 u tekstu.

Kako se piše neslaganje među izvorima

Radovi koji se ne slažu su najvredniji materijal koji pregled literature ima, i najčešće se protraći. Student ili navede samo one koji mu odgovaraju, ili navede oba pa pređe na sledeći pasus bez komentara.

Neslaganje se piše u tri poteza: koje nalaze imamo, čime se razlika može objasniti, šta iz toga sledi.

Nalazi o vezi nivoa obrazovanja i zadovoljstva poslom nisu jednoznačni. Jedna grupa istraživanja beleži pozitivnu vezu (Petrović, 2019), dok druga ne nalazi statistički značajnu razliku (Marković, 2020). Razlika može poticati od strukture uzorka: prvo istraživanje je rađeno u sektoru u kom je napredovanje vezano za formalne kvalifikacije, drugo u sektoru u kom nije. To upućuje na to da vezu treba proveravati unutar delatnosti, a ne na mešovitom uzorku.

Ako o pitanju postoji rad koji je nalaze više istraživanja sveo na jednu zbirnu procenu, on je najkraći put do okvira za ovakav pasus — šta takav rad tvrdi i kako se čita, objašnjava meta-analiza.

Objašnjenje razlike je tvoj doprinos u ovom poglavlju. Ne mora da bude konačno — sme da bude pretpostavka, samo mora da bude označeno kao pretpostavka („može poticati”, „upućuje na to”).

Kako se izvodi praznina

Poslednji odeljak pregleda literature vodi direktno u metodologiju. Ima tri uobičajena oblika praznine, i svaki se formuliše drugačije.

Šta se ovde ne piše: da tema nije istraživana u Srbiji, ako to nisi proverio; da niko nikada nije pisao o tome; da je tema nova. Praznina se tvrdi samo u granicama onoga što si zaista pregledao, i najbolje je to i reći — „u pregledanoj literaturi”, „među radovima dostupnim u bazama koje su korišćene”.

Odatle poglavlje prelazi u istraživački deo. Kako se ta dva dela drže zajedno, da teorija ne ostane ukras: veza teorijskog i istraživačkog dela.

Glagolsko vreme i lice

Tri pravila koja se lako pamte:

• Nalaz drugog istraživanja — prošlo vreme: „Petrović (2019) je utvrdio…”
• Opšte znanje, ustaljen stav u literaturi — sadašnje vreme: „Zadovoljstvo poslom se u literaturi posmatra kao…”
• Tvoj rad — bezlično: „U ovom radu se polazi od…”, ne „ja polazim od”.

Neki mentori dozvoljavaju prvo lice množine. Proveri šta traži tvoj fakultet i drži jedno rešenje kroz ceo rad.

Koliko izvora

Broj zavisi od fakulteta i od obima rada, pa je svaka precizna cifra ovde nepouzdana. Korisniji orijentir je odnos: ako u poglavlju ima više izvora nego pasusa, nešto nije u redu — znači da izvori samo prolaze kroz tekst, jedan po rečenici, bez sinteze.

Drugi orijentir: svaka tema u poglavlju treba da ima bar tri izvora. Tema sa jednim izvorom nije tema, nego prepričan rad. Koji izvori uopšte ulaze u spisak i koliko smeju da budu stari: literatura za diplomski rad.

Ako ti se izvori razilaze po podacima i teško ih je držati na okupu, vođenje literature u programu za reference to rešava od početka: Zotero i vođenje literature.

Najčešće greške

• Pasus po radu — svaki izvor dobija svoj sažetak, ništa ih ne povezuje
• Nabrajanje definicija bez izbora one koju rad koristi
• Prepričavanje metodologije tuđih radova u detalje koji nikom ne trebaju
• Izvori koji se nigde posle ne koriste — pojam uveden u teoriji koji se u istraživanju ne pojavljuje
• Poglavlje bez praznine — završava se poslednjim radom, bez zaključka
• Tvrdnja bez izvora u poglavlju koje ceo svoj smisao crpi iz izvora
• Samo domaći ili samo strani izvori, bez svesnog razloga
• Neslaganja prećutana da bi priča bila glatka
• Godine koje se ne poklapaju sa spiskom literature

Provera pre slanja mentoru

1. Da li je ijedan podnaslov u poglavlju ime autora ili naslov nekog rada? Ako jeste, poglavlje je popis.
2. Ima li svaki pasus tvrdnju u prvoj rečenici, pre nego što se pojavi prvo prezime?
3. Postoji li bar nekoliko pasusa u kojima su tri ili više izvora u istoj zagradi?
4. Da li je za svaki ključni pojam iz istraživačkog dela rečeno koja se definicija koristi?
5. Postoji li mesto gde se izvori razilaze — i da li si ponudio objašnjenje razlike?
6. Završava li se poglavlje prazninom koja vodi u tvoje istraživanje?
7. Da li se svaki pojam iz teorije pojavljuje i u empirijskom delu, i obrnuto?
8. Jesu li svi navodi iz poglavlja u spisku literature, sa istim godinama?

Gde poglavlje stoji u odnosu na ostatak rada i šta mu prethodi: struktura diplomskog rada.