Rad sa poverljivim podacima

Svaki rad koji dodiruje stvarnu organizaciju pre ili kasnije dođe do podatka koji je zanimljiv baš zato što nije javan. Promet po prodavnici, broj reklamacija, zarade po radnom mestu, spisak dobavljača sa uslovima, interna procedura, podaci o korisnicima usluge.

Odluka šta od toga ide u rad ne donosi se osećajem i ne donosi se na kraju. Ona se donosi pre nego što podatak uđe u tvoju tabelu, u razgovoru sa onim ko je podatak dao, i zapisuje se. Razlog je praktičan koliko i pristojan: rad je dokument koji izlazi iz tvojih ruku i može da završi na mestu koje ti ne kontrolišeš.

Šta se ovde računa kao poverljivo

Nije reč samo o onome što nosi oznaku tajnosti. U studentskom radu se sreću četiri vrste:

Poslovni podaci. Sve što otkriva položaj organizacije prema konkurenciji — iznosi, marže, uslovi sa partnerima, planovi.

Podaci o ljudima. Sve po čemu se pojedinac može prepoznati, i to i kad nema imena. Kako se to izbegava u obradi i prikazu: anonimizacija podataka.

Interna dokumenta. Procedure, uputstva, zapisnici, obrasci koje si dobio da bi razumeo posao, a ne da bi ih objavio.

Podaci trećih strana. Ono što organizacija ima o svojim klijentima, dobavljačima ili korisnicima. To nije njeno da pokloni, pa ni tvoje da prikažeš.

Ako nisi siguran u koju kategoriju nešto spada, to je već odgovor: pitaj onoga od koga si podatak dobio.

Ko odlučuje, i šta se dogovara

Podatak nije tvoj zato što ti je dostupan. O tome šta sme da se objavi odlučuje onaj čiji je podatak, a ne ti, ni mentor.

Praktično to znači razgovor sa nekim ko u organizaciji ima ovlašćenje da to kaže — rukovodiocem, vlasnikom, ili pravnom službom ako postoji. Na fakultetskoj strani se pita mentor, i ako fakultet ima telo koje se bavi etikom istraživanja, mentor zna kako se do njega izlazi.

Iz tog razgovora treba da izađu tri odgovora, po mogućstvu u mejlu koji ostaje:

1. Koji podaci smeju u rad i u kom obliku — u iznosima, u udelima, ili samo opisno.
2. Da li se organizacija imenuje — punim imenom, opisom bez imena, ili samo delatnošću.
3. Šta biva sa materijalom posle odbrane — da li se briše i kada.

Uz to postoji jedno pitanje koje se gotovo uvek zaboravi: da li rad posle odbrane postaje javno dostupan. To se ne pogađa nego se proverava u studentskoj službi, i od tog odgovora zavisi koliko oprezno prikazuješ podatke. Onome ko ti podatke daje taj odgovor treba reći pre nego što pristane.

Četiri načina da nalaz ostane, a podatak ne izađe

Ovo je srž posla. Skoro nijedan zaključak ne zavisi od samog iznosa — zavisi od odnosa, promene ili poretka.

Peti postupak koji nije u tabeli, jer nije tehnika nego odluka: ispusti podatak. Ako nešto ne nosi nijedan zaključak, a osetljivo je, nema razloga da bude u radu.

Pazi na jednu zamku: maskiranje koje se može poništiti nije maskiranje. Ako su iznosi zamenjeni indeksima, a u prilogu stoji tabela sa polaznim vrednostima, ništa nije sakriveno. Isto važi kada se ime izostavi, a u tekstu ostane dovoljno detalja da se organizacija prepozna iz prve.

Kako se to piše u radu

Maskiranje se ne prećutkuje. Ono se napiše, jednom rečenicom, i time prestaje da bude rupa u radu i postaje metodološka odluka.

Slabo: Podaci o poslovanju preduzeća prikazani su u tabeli 4.

Jako: Podaci o poslovanju preuzeti su iz interne evidencije preduzeća, uz saglasnost rukovodstva. U skladu sa dogovorom o tome šta se sme objaviti, iznosi su prikazani u obliku indeksa, pri čemu je prva posmatrana godina uzeta kao osnova, a naziv preduzeća nije naveden. Struktura i kretanje pokazatelja time su sačuvani, dok apsolutni iznosi nisu prikazani.

Ista rečenica pokriva i pitanje na odbrani „zašto nema brojeva”. Komisiju ne zanima iznos nego da li znaš šta si uradio i zašto.

Ako rad stoji na podacima koje nisi sam prikupio, ostaje i uobičajena obaveza da se izvor opiše i proveri: kako se prikupljaju sekundarni podaci.

Prilozi su najveća rupa

Tekst rada ljudi pišu pažljivo. Prilozi se lepe na kraju, u noći pre predaje, i tu izađe sve ono što je u tekstu brižljivo maskirano.

Tri stvari koje u prilog ne idu bez izričite saglasnosti: sirova tabela sa pojedinačnim redovima, snimak ekrana iz internog sistema, i skeniran interni dokument. Popunjeni upitnici sa rukopisom takođe ne idu — ide prazan obrazac.

Šta sme u prilog, a šta ostaje kod tebe: prilozi u diplomskom radu.

Dok rad traje

Materijal postoji nekoliko meseci pre nego što se pretvori u tekst, i za to vreme se najčešće i izgubi.

• Drži sve u jednom folderu, ne rasuto po porukama i preuzimanjima.
• Fajl sa vezom između šifre ispitanika i identiteta, ako postoji, stoji odvojeno od podataka.
• Ne šalji tabele sa osetljivim sadržajem kroz poruke iz kojih ih posle ne možeš povući.
• Kada mentoru šalješ radnu verziju, šalji onu u kojoj je maskiranje već urađeno.

Šta se sve traži i obećava ispitanicima pre prikupljanja, pa i u pogledu čuvanja podataka: etička pitanja u studentskom istraživanju.

Kada traže da se nešto izbaci

Dešava se, obično pred predaju. Postupak je miran i ide ovim redom.

Prvo proveri šta je tačno sporno — ceo nalaz ili konkretan broj. U većini slučajeva je broj, a nalaz se može prikazati bez njega.

Zatim ponudi zamenu iz tabele gore: udeo, indeks, zbirni prikaz. Retko ko ima problem sa time.

Ako se traži da izostane i sam zaključak, to je trenutak za razgovor sa mentorom, jer više nije reč o zaštiti podatka nego o sadržaju rada. Rešenje je obično sužavanje tvrdnje, a ne njeno brisanje.

Najčešće greške

• Podatak uzet prvo, pitanje postavljeno posle
• Usmena saglasnost koja se kasnije seća drugačije
• Maskiranje u tekstu, sirovi podaci u prilogu
• Ime izostavljeno, a opis ostavljen dovoljno prepoznatljiv
• Snimak ekrana iz internog sistema u prilogu
• Popunjeni upitnici skenirani umesto praznog obrasca
• Nigde napisano da su podaci prikazani u izmenjenom obliku

Provera pre predaje

1. Za svaki podatak u radu: od koga je i da li je rečeno da sme da se objavi?
2. Šta je tačno dogovoreno — u iznosima, u udelima, ili opisno?
3. Da li se organizacija prepoznaje iz opisa i kad ime nije navedeno?
4. Može li se maskiranje poništiti iz nečega što je ostalo u radu?
5. Šta stoji u prilozima i da li je i za to data saglasnost?
6. Da li je u radu napisano da su podaci prikazani u izmenjenom obliku?
7. Da li rad posle odbrane postaje javno dostupan i zna li to onaj ko mi je dao podatke?