Koliko ispitanika je dovoljno

Na pitanje „koliko ispitanika mi treba” ne postoji odgovor u obliku jednog broja, i svaki koji ti neko ponudi bez dodatnih pitanja je pogađanje. Potreban uzorak zavisi od toga šta radiš sa podacima, a ne od toga koliko strana ima rad.

Ipak, postoji red veličine koji u praksi prolazi. Za kvantitativno anketno istraživanje u diplomskom radu to je najčešće nešto između pedeset i dvesta popunjenih upitnika, sa jednim uslovom koji je važniji od samog broja: najmanja grupa koju porediš mora imati dovoljno ljudi. Uzorak od sto dvadeset ispitanika je beskoristan za hipotezu o razlici među četiri sektora ako je u jednom sektoru sedmoro ljudi.

Kod kvalitativnog nacrta logika je druga. Osam do petnaest intervjua je uobičajen obim, a kriterijum nije broj nego trenutak kad novi razgovori prestanu da donose nove sadržaje.

Prvo i najvažnije: proveri uputstvo fakulteta i pitaj mentora. Deo katedri ima napisan minimum, deo ne, a razlike među njima su velike. Sve ostalo u ovom tekstu služi da razumeš odakle taj broj dolazi i kako se brani.

Zašto ne postoji univerzalan broj

Tri stvari čine da isti broj bude dovoljan u jednom radu i premali u drugom.

Šta tvrdiš. Ako opisuješ uzorak — koliko ih je odgovorilo ovako, koliko onako — skoro svaki broj daje opis. Ako tvrdiš da se grupe razlikuju ili da postoji veza među pojavama, traži se više, jer takva tvrdnja mora da izdrži proveru.

Koliko grupa porediš. Svaka podela uzorka deli i broj ispitanika. Sto ljudi podeljenih po polu daje dve pristojne grupe; sto ljudi podeljenih po polu i po tri nivoa obrazovanja daje šest grupa od kojih neke imaju po desetak članova.

Koliko je populacija raznovrsna. Ako se ispitanici mnogo razlikuju međusobno, treba ih više da bi se slika stabilizovala. Homogena grupa daje jasniju sliku na manjem broju.

Ono što ne određuje potreban broj: dužina rada, broj pitanja u upitniku i to koliko je ispitanika imao kolega prošle godine.

Šta određuje potreban broj

Po redu važnosti za studentski rad:

1. Uputstvo fakulteta i zahtev mentora. Ako postoji napisan minimum, on je odgovor i nema rasprave.
2. Najmanja grupa za poređenje. Pogledaj svaku hipotezu i pitaj se na koliko delova deli uzorak. Najmanji deo određuje koliko ti ukupno treba.
3. Veličina populacije. Kod male i jasno određene populacije — jedna organizacija sa osamdeset zaposlenih, jedna generacija na smeru — cilj nije uzorak nego obuhvat. Ako ti odgovori šezdeset od osamdeset, to je jak rezultat bez obzira što je broj mali.
4. Očekivan odziv. Elektronska anketa deljena preko mreža ima nizak odziv; anketa podeljena uživo u organizaciji znatno viši. Planiraj poziv za dva do tri puta više ljudi nego što ti treba odgovora.
5. Vreme i pristup. Ovo se ne piše u metodologiji, ali je stvarno ograničenje. Bolje je uzorak od sedamdeset ljudi prikupljen pošteno nego dvesta obećanih koji nikad ne stignu.

Kako se populacija određuje i kako se imenuje postupak izbora ispitanika: uzorak u istraživanju.

Gde broj puca: podgrupe

Ovo je najčešći uzrok problema na odbrani, i vidi se tek u obradi.

Zamisli istraživanje sa sto ispitanika i hipotezom da se zadovoljstvo poslom razlikuje po sektoru. U uzorku su četiri sektora, i posle prikupljanja izgleda ovako:

Brojevi su ilustracija zamišljenog istraživanja. Ukupno sto ispitanika zvuči solidno, a hipoteza o razlici među sektorima se na ovakvom rasporedu ne može odbraniti — dve grupe su premale.

Dva izlaza, oba legitimna:

Spoji kategorije. Finansije i pravna služba postaju „službe podrške”, pa imaš tri grupe od kojih je najmanja osamnaest. Spajanje se obrazlaže u metodologiji.

Promeni tvrdnju. Umesto poređenja sve četiri grupe, opiši raspored i uporedi samo dve najveće, uz naznaku da ostale grupe nisu dovoljno zastupljene.

Ono što se ne radi: poređenje grupa od šest i pedeset četiri ljudi prikazano kao ravnopravan nalaz.

Zbog toga se raspored po podgrupama proverava u toku prikupljanja, ne na kraju. Ako posle pedeset odgovora vidiš da jedna kategorija zaostaje, još stigneš da ciljano pozoveš ljude iz nje.

Odziv: pozvani, odgovorili, ušli u obradu

U radu se navode tri broja, i to je jedan od detalja po kojima se odmah vidi da li je istraživanje sprovedeno uredno.

• Koliko je ljudi pozvano ili koliko je upitnika podeljeno.
• Koliko je odgovora stiglo.
• Koliko je ušlo u obradu, posle izbacivanja nepotpunih i nevažećih.

Slabo: Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 87 ispitanika.

Jako: Poziv za učešće poslat je na 210 adresa. Stiglo je 96 odgovora, od kojih je 9 isključeno iz obrade zbog nepotpunog popunjavanja ili očigledno nedoslednih odgovora. Konačan uzorak čini 87 ispitanika, što odgovara odzivu od 41,4%.

Kriterijum po kom si nešto isključio mora biti napisan i mora biti isti za sve — „isključeni su upitnici sa manje od 80% popunjenih pitanja” je kriterijum, „izbacio sam one koji mi nisu delovali ozbiljno” nije.

Kako se procenat odziva računa, šta se radi kad se broj pozvanih uopšte ne zna i zašto slab odziv nije isto što i mali uzorak: stopa odgovora na anketu. Kako se sam procenat piše i uz koji broj stoji: procenti u radu.

Kvalitativni nacrt: drugi kriterijum

Kod intervjua i fokus grupa broj se ne bira unapred po tabeli, nego po tome kada novi razgovori prestanu da donose nove sadržaje. U praksi se to kod studentskog rada dogodi negde između osmog i petnaestog razgovora, ali zavisi od teme i od raznovrsnosti sagovornika.

To se u metodologiji piše otvoreno: koliko je razgovora obavljeno, po kom kriterijumu su ljudi birani i kada je prikupljanje zaustavljeno. Kod fokus grupa se broji i broj grupa, ne samo broj učesnika: fokus grupa: kada ima smisla.

Greška koja se tu javlja je mešanje logika — uzorak od dvanaest intervjua obrađen procentima, kao da je anketa. Dvanaest ljudi ne daje procente; daje opis, kategorije i citate.

Kako se broj brani pred komisijom

Pitanje „zašto baš toliko ispitanika” je jedno od očekivanih. Ono ne traži odbranu broja kao takvog, nego dokaz da je biran svesno.

Odgovor koji prolazi sadrži tri dela: odakle ti ljudi, po kom kriterijumu su birani, i šta si zbog veličine uzorka izbegao da tvrdiš.

Slabo: Toliko se ljudi odazvalo.

Jako: Populaciju čine zaposleni u tri maloprodajna objekta iste kompanije, ukupno oko dvesta deset ljudi. Poziv je upućen svima, odazvalo se devedeset šest, u obradu je ušlo osamdeset sedam. Uzorak pokriva oko 41% zaposlenih i obuhvata sva tri objekta. Zbog veličine grupa po sektorima, poređenja su rađena na dve najveće grupe, a nalazi su ograničeni na ovu kompaniju i ne prenose se na maloprodaju uopšte.

Drugi odgovor ne tvrdi da je uzorak velik. Tvrdi da se zna šta on jeste i šta se sa njim sme — a to je ono što se traži. Pravila za formulaciju odgovora na metodološke primedbe: odbrana diplomskog rada.

Ako si skupio manje nego što si planirao

Situacija je česta i nije sama po sebi problem, dok god se sa njom postupa pošteno.

1. Ne izmišljaj odgovore. Popunjeni upitnici koji nisu popunjeni su falsifikovani podaci, i to je najteža stvar koja se u radu može uraditi.
2. Proširi kanale prikupljanja, ako ima vremena, i to opiši u metodologiji.
3. Suzi tvrdnju. Umesto poređenja grupa, opiši uzorak. Umesto zaključka o populaciji, zaključak o ispitanicima.
4. Spoji kategorije tamo gde su grupe premale.
5. Napiši ograničenje. Rečenica u poglavlju o ograničenjima — kolika je veličina uzorka, kako je biran i na šta to utiče — zatvara pitanje pre nego što ga komisija otvori: ograničenja istraživanja.

Rad sa sedamdeset ispitanika i tačno postavljenim granicama tvrdnji prolazi bolje od rada sa dvesta ispitanika koji tvrdi stvari koje podaci ne nose.

Najčešće greške

• Broj izabran po tuđem radu, bez veze sa sopstvenim hipotezama
• Podgrupe proverene tek u obradi, kad se ništa ne može popraviti
• Poređenje grupa od kojih jedna ima nekoliko ljudi
• Naveden samo konačan broj, bez pozvanih i odziva
• Kriterijum isključivanja koji nije napisan ili nije isti za sve
• Procenti na uzorku od desetak ljudi, kao da su anketni podaci
• Nalaz prenet na celu populaciju sa prigodnog uzorka
• Veličina uzorka koja se nigde ne pominje među ograničenjima

Provera pre nego što kreneš da prikupljaš

1. Šta piše u uputstvu fakulteta i šta kaže mentor?
2. Na koliko grupa svaka moja hipoteza deli uzorak?
3. Koliko ljudi mora da ima najmanja od tih grupa?
4. Koliki odziv realno očekujem na kanalu koji koristim?
5. Koliko ljudi moram da pozovem da bih došao do tog broja?
6. Kako ću u toku prikupljanja pratiti raspored po podgrupama?
7. Koje tvrdnje ću morati da suzim ako se odazove upola manje ljudi?

Kako se ceo opis uzorka i postupka uklapa u poglavlje o metodologiji: metodologija diplomskog rada.