Upitnik preuzet iz literature
Gde se instrument zapravo nalazi, kako se traži dozvola autora, šta se navodi u radu i šta se ne sme menjati bez reči o tome u metodologiji.
Sopstveni upitnik je najlakše napisati i najteže odbraniti. Preuzet je obrnuto: pisanja nema, ali se javljaju pitanja na koja većina radova nema odgovor — odakle je, da li je smeo da se koristi, i da li je ono što stoji u prilogu zaista taj instrument.
Ovaj tekst je o postupku. Šta instrument uopšte jeste, koje vrste dolaze u obzir i kako se opisuje u metodologiji pokriva instrument istraživanja.
Gde se instrument zapravo nalazi
Prvi korak nije pretraga interneta nego pronalaženje rada u kom je instrument objavljen.
To je rad u kom su autori instrument predstavili — opisali kako je nastao, na kom uzorku proveravan i šta njegovi delovi obuhvataju. Do njega se dolazi tako što kreneš od teksta u kom si na instrument naišao i pratiš citat unazad, dok ne stigneš do izvora koji ga ne preuzima ni od koga. Svaki korak unazad zabeleži odmah, sa punim podacima o radu — ista putanja ti kasnije treba i za spisak literature.
Tri stvari se traže u tom radu, i sve tri su obično na istom mestu:
- Sam instrument — u prilogu rada, u tabeli sa stavkama ili u zasebnom dokumentu na koji rad upućuje
- Uputstvo za korišćenje — kako se odgovori skoruju, da li se neki obrću, kako se računa ukupan rezultat
- Uslovi korišćenja — rečenica ili odeljak o tome sme li se instrument koristiti i pod kojim uslovima
Treća stavka je jedina koja odgovara na pitanje da li ti uopšte treba dozvola, i ona uvek stoji uz sam instrument, ne u tuđim člancima koji ga pominju.
Ako u radu stoji samo nekoliko primera stavki, a ne ceo instrument, ti ga nemaš. Preuzimanje iz tuđeg diplomskog ili master rada, u kom je instrument prilog, nije zamena — ne znaš da li je tamo prenesen tačno, a ne znaš ni pod kojim uslovima je korišćen.
Kako se traži dozvola
Ako uslovi korišćenja nisu jasni ili ako izričito traže odobrenje, piše se autoru. To zvuči kao velika stvar, a u praksi je jedan kratak mejl.
Adresa se nalazi u samom radu, uz ime autora. Ako je stara, potraži autora na stranici ustanove u kojoj radi ili u novijem radu.
Mejl ima pet rečenica: ko si i gde studiraš, koji rad pišeš i o čemu, koji instrument bi koristio i na kojoj grupi ljudi, molba za dozvolu, i pitanje da li postoji uputstvo za skorovanje koje nije objavljeno. Piše se na jeziku rada iz kog je instrument.
Dve praktične stvari. Odgovor često stigne za dan ili dva, ali ume i da ne stigne — zato se piše na početku istraživanja, ne nedelju dana pre prikupljanja. I odgovor se čuva: mejl u kom stoji dozvola ide u zasebnu fasciklu i pominje se u metodologiji.
Ako ti je rad na jeziku koji ne govoriš dobro, mejl svejedno ide na njemu. Kratka i jasna molba bolje prolazi od duge poruke na jeziku koji autor ne razume.
Šta ako odgovora nema? Tada se pita mentor. On zna praksu na katedri i može reći da li se instrument u toj situaciji koristi uz navođenje izvora, ili se bira drugi. Odluka o tome nije tvoja i ne donosi se prećutno.
Šta se u radu navodi
Preuzet instrument se navodi na tri mesta, i sva tri se često zaborave.
| Mesto | Šta stoji |
|---|---|
| Metodologija, opis instrumenta | naziv, autor i godina, broj stavki i delova, tip skale, izvor iz kog je preuzet |
| Metodologija, rečenica o dozvoli | da je dozvola tražena i dobijena, ili po kojim uslovima se koristi |
| Spisak literature | rad u kom je instrument objavljen, kao i svaki drugi izvor |
Opis u metodologiji nije prepričavanje tuđeg rada. Dovoljno je nekoliko rečenica: šta instrument obuhvata, kako je sastavljen, kako se odgovori boduju i odakle je preuzet.
Podatke o tome kako se instrument ponašao u ranijim istraživanjima — ako ih navodiš — pripisuješ autorima, sa izvorom. To je podatak iz literature i stoji u metodu. Ono što je izmereno na tvom uzorku je nalaz i ide u rezultate; gde ide koja rečenica: šta ide u metod, a šta u rezultate.
Ako instrument ulazi u prilog, ispod njega stoji oznaka izvora, po istom pravilu koje važi za svaku preuzetu tabelu ili sliku. Ako uslovi korišćenja ne dozvoljavaju objavljivanje celog instrumenta, u prilog ide napomena o tome i nekoliko primera stavki — ali se to prvo proveri sa mentorom.
Šta se ne sme menjati bez reči o tome
Instrument se preuzima zato što je već proveren. Svaka izmena umanjuje to zbog čega si ga i uzeo, pa se svaka izmena piše.
Ne dira se bez razloga: broj stavki, formulacija stavki, broj stepeni na skali, redosled delova i način bodovanja.
Legitimno se menja, uz napomenu: jezik, ako se prevodi — a to je poseban postupak i ima svoja pravila: prevod instrumenta na srpski. Zatim kontekst stavke, kad instrument pominje sredinu koja kod tebe ne postoji. I obim, ako se koristi samo jedan deo instrumenta.
Poslednji slučaj je najčešći i najopasniji. Ako uzmeš samo deo instrumenta, to više nije taj instrument, i ne možeš se pozivati na podatke o njegovim svojstvima. Piše se šta je uzeto, zašto, i da se zbog toga nalazi ne porede sa onima iz izvornog istraživanja.
Izbacivanje pojedinačnih stavki zato što „ne odgovaraju uzorku” radi se samo uz saglasnost mentora i uvek se napiše. Tiho brisanje dve stavke je najlakša stvar za uočiti — broj stavki u tekstu i broj u prilogu se ne poklope.
Ako ceo tvoj rad ponavlja tuđe istraživanje, a ne samo koristi njegov instrument, važe i dodatna pravila: ponavljanje tuđeg istraživanja kao tema.
Kako se to proverava pre prikupljanja
Kratka lista, i prolazi se pre nego što ijedan upitnik ode ispitaniku.
- Imam li rad u kom je instrument objavljen, a ne samo tekst koji ga pominje?
- Imam li ceo instrument, sa svim stavkama, ili samo primere?
- Znam li kako se odgovori boduju i da li se neke stavke obrću?
- Šta uz instrument piše o uslovima korišćenja?
- Ako je dozvola tražena, gde mi stoji odgovor?
- Šta sam menjao i da li je svaka izmena zapisana?
- Da li se broj stavki u tekstu poklapa sa brojem u prilogu?
- Da li je mentor video instrument u obliku u kom ide ispitanicima?
Poslednje pitanje rešava najviše problema, i najjeftinije je od svih.
Posle te liste ide još jedan korak koji se često preskoči: instrument se probno popuni sa nekoliko ljudi iz iste grupe kojoj je namenjen. I proveren instrument može da zapne na formulaciji koja u tvojoj sredini znači nešto drugo, a to se vidi tek kad ga neko popuni naglas. Ono što se na probi pokaže ne menja se u tišini — svaka izmena se zapisuje i ide u metodologiju.
Najčešće greške
- Instrument preuzet iz tuđeg diplomskog rada, bez izvora u kom je objavljen
- Samo primeri stavki, pa instrument zapravo nije ni pronađen
- Uslovi korišćenja nikad pročitani, iako stoje uz sam instrument
- Dozvola tražena nedelju dana pre prikupljanja, pa se ne stigne odgovor
- Izmene napravljene, a nigde napisane
- Korišćen deo instrumenta, uz pozivanje na svojstva celine
- Izvor naveden u metodologiji, a izostavljen iz spiska literature
- Podaci iz izvornog istraživanja prikazani kao sopstveni nalaz