Pitanja o literaturi na odbrani

Pitanja o literaturi na odbrani nisu provera pamćenja. Komisija njima proverava tri stvari: da li si izvore stvarno čitao, da li znaš zašto su baš ti u radu i da li razumeš kako se tvoje istraživanje prema njima postavlja. Odgovor koji na sva tri pitanja odgovara u jednoj rečenici zvuči ovako: „Taj rad sam koristio zato što je jedini na našem uzorku merio isto što i ja, i njegov nalaz se sa mojim slaže u smeru, ali ne i po jačini.”

Ta pitanja dolaze gotovo uvek od člana komisije koji nije bio mentor, jer on rad čita sa strane i prvo što uočava jesu spisak literature i način na koji se izvori koriste u tekstu. Mentor je pregled literature već video u više verzija.

Dobra vest je da se ova kategorija pitanja priprema najlakše i najpouzdanije: spisak literature je konačan i ti tačno znaš šta u njemu stoji. Za razliku od pitanja o tumačenju rezultata, ovde se odgovori mogu pripremiti unapred, izvor po izvor.

Kako se sam pregled literature piše, to je zasebna tema: pregled literature u diplomskom radu.

Šta komisija gleda u spisku pre nego što pita

Pre nego što postavi pitanje, član komisije spisak pregleda dijagonalno i traži nekoliko signala. Ako znaš koje, znaš i odakle pitanje dolazi.

• Koliko izvora ima ukupno i da li je to u skladu sa obimom rada
• Koliko ih je iz poslednjih pet do deset godina, a koliko starijih
• Koliko je stranih izvora, ako je tema oblast u kojoj domaće literature ima malo
• Da li su u spisku radovi koji su u toj oblasti obavezni — a u svakoj oblasti postoji nekoliko koje svi citiraju
• Da li ima nečeg neprimerenog — enciklopedijske odrednice, sadržaj sa nepoznatih sajtova, seminarski radovi
• Da li se sve iz spiska pojavljuje u tekstu i obrnuto

Poslednja stavka je najčešći izvor neprijatnog pitanja. Ako u spisku stoji knjiga koju u tekstu nisi nijednom citirao, to se vidi pretragom za trideset sekundi.

Sedam pitanja koja se najčešće čuju

Kako ste birali literaturu?

Traži se postupak, ne lista. Slab odgovor je „tražio sam po internetu i uzeo šta sam našao”.

Jak odgovor ima tri elementa: gde si tražio, po kojim pojmovima i po čemu si odlučivao šta ulazi.

Kretao sam od tri pregledna rada koje mi je predložio mentor i iz njihovih spiskova dalje ka izvorima. Zatim sam pretraživao po ključnim pojmovima iz naslova, na srpskom i engleskom, i zadržavao radove koji mere isti konstrukt na uporedivoj populaciji. Radove starije od petnaest godina uzimao sam samo kada su izvorni za pojam koji koristim.

Postupak se može opisati i unapred, u samom radu: sistematsko prikupljanje literature.

Koji je izvor najviše uticao na vaš rad i zašto?

Odgovor mora biti jedan naslov, ne tri. Ime autora, godina, i jedna rečenica o tome šta si iz njega preuzeo — definiciju, okvir, instrument ili način obrade.

Pripremi ovo unapred i uvežbaj naglas. Nesigurnost na ovom pitanju ostavlja najgori mogući utisak, jer se čita kao da rad nije tvoj.

Zašto u radu nema autora X?

Najneprijatnije pitanje u kategoriji, i gotovo uvek dolazi od člana koji se tom oblašću bavi.

Tri legitimna odgovora, po redosledu iskrenosti:

Poznat mi je taj rad, ali se bavi drugim kontekstom, pa ga nisam uključio. Sada vidim da bi njegov teorijski deo bio koristan za ovo poglavlje.

Nisam do njega došao pretragom po pojmovima koje sam koristio. To je propust u pregledu i verovatno bi promenio način na koji sam definisao drugi konstrukt.

Nisam ga koristio zato što je metodološki drugačiji — radi na drugoj vrsti uzorka i njegovi nalazi se sa mojim ne bi mogli direktno porediti.

Ono što se ne radi: pretvaranje da si rad čitao. Potpitanje stiže odmah i u njemu se sve vidi.

Kako ste proverili da je izvor pouzdan?

Traži se razlikovanje vrsta izvora. Recenzirani časopis, monografija, zvanični izveštaj institucije i sadržaj sa sajta nemaju istu težinu i ne koriste se za iste tvrdnje.

Za teorijski deo koristio sam recenzirane radove i monografije. Statističke podatke o grani uzeo sam iz zvaničnih izveštaja institucije koja ih objavljuje, uz naznaku godine i tabele. Izvore bez navedenog autora i datuma nisam koristio.

O tome koji izvori u diplomskom radu prolaze, a koji ne: literatura za diplomski rad.

Gde se vaše istraživanje postavlja u odnosu na postojeće?

Ovo je zapravo pitanje o doprinosu rada, postavljeno kroz literaturu. Odgovor ima dva dela: šta je već utvrđeno i šta je ostalo nepokriveno.

Dosadašnja istraživanja tu vezu uglavnom ispituju na velikim preduzećima. Na malim preduzećima u domaćem kontekstu takvih nalaza ima malo, i to je praznina u koju sam se smestio.

Nemoj preterivati. „Ovo do sada niko nije istraživao” je tvrdnja koju je teško odbraniti, a lako oboriti.

Jeste li čitali ceo rad koji citirate?

Pitanje se postavlja kad se u tekstu sreće više uzastopnih citata iz istog izvora, ili kad se citira nešto što je verovatno preuzeto iz drugog rada.

Ako si nešto citirao posredno — preko rada koji je taj izvor naveo — to je trebalo tako i da napišeš, i sada se tako kaže:

Do tog podatka sam došao preko rada koji ga navodi, i tako sam ga u tekstu i označio. Originalnu studiju nisam čitao u celini.

Posredno citiranje nije greška ako je označeno. Neoznačeno posredno citiranje jeste.

Kako definišete ključni pojam i po kom autoru?

Formalno pitanje o teoriji, ali se broji u literaturu. Za svaki pojam iz naslova pripremi definiciju u dve rečenice, svojim rečima, plus prezime autora i godinu.

Ako u radu imaš tri definicije istog pojma, znaj koju si usvojio i zašto baš tu. To je potpitanje koje sledi u polovini slučajeva.

Kako se odgovori pripremaju

Postupak od dva sata, nedelju dana pre odbrane:

Odštampaj spisak literature. Pored svake jedinice napiši u dve reči gde je u radu korišćena — „definicija stresa”, „instrument”, „poređenje nalaza”. Jedinice pored kojih ne možeš ništa da napišeš su problem: ili ih izbaci iz spiska, ili budi spreman da objasniš čemu služe.

Označi pet najvažnijih. Za svaki od njih pripremi: autora, godinu, glavni nalaz u jednoj rečenici i razlog zbog kog je u tvom radu. To je sve što ti treba za devedeset odsto pitanja.

Nađi tri rada koja nisi uključio, a koja se u toj oblasti često citiraju. Pročitaj im bar apstrakt i pripremi rečenicu o tome zašto ih nema. Time unapred gasiš najneprijatnije pitanje.

Proveri poklapanje spiska i teksta. Svaka jedinica iz spiska mora se pojaviti u tekstu i svaki citat iz teksta mora biti u spisku. Ovo se proverava mehanički i to je poslednja stvar koju vredi uraditi pre predaje.

Šta se ne izgovara

• „Sve sam pročitao.” Niko nije pročitao osamdeset izvora u celini i komisija to zna.
• „Mentor mi je dao literaturu.” Tačno ili ne, kao odgovor znači da nisi birao ti.
• „To je jedino što sam našao na tu temu.” Ako oblast postoji, literature ima; ovo znači da nisi tražio.
• Ime autora izgovoreno nesigurno. Ako ne znaš kako se ime čita, izgovori prezime i godinu.
• Izmišljen nalaz pripisan postojećem autoru. Član komisije koji pita često je taj rad čitao.

Šta radiš ako ti izvor potpuno ispadne iz glave

Dešava se sa radovima koje si koristio u jednom pasusu pre pola godine.

Ne mogu vam iz glave reći detalje tog rada. Koristio sam ga za definiciju u drugom poglavlju; ako mi dozvolite, mogu da pogledam stranu u radu.

Štampan primerak sa sobom postoji upravo zbog ovakvih trenutaka. Listanje od deset sekundi je bolje od pogrešnog odgovora.

Provera pre odbrane

1. Postoji li za svaku jedinicu iz spiska mesto u tekstu gde je korišćena?
2. Znam li koji je izvor najviše uticao na rad i zašto?
3. Imam li pripremljen odgovor za tri rada kojih u radu nema?
4. Znam li definiciju svakog pojma iz naslova svojim rečima, sa autorom?
5. Je li svaki posredni citat u tekstu označen kao posredan?
6. Znam li kako sam birao izvore, u tri rečenice?
7. Mogu li da kažem gde se moje istraživanje postavlja prema postojećim nalazima?

Ako se pojavi i primedba na sam izbor izvora, način izlaska iz toga je isti kao kod svake druge greške: šta se radi kada komisija nađe grešku u radu. Ostatak toka termina je opisan ovde: kako izgleda odbrana diplomskog rada.